Nakon dugog iščekivanja novog albuma, konačno smo ga dobili, a ubrzo nakon toga i najavu koncerta. Zato, dok s nestrpljenjem isčekujemo i brojimo dane do ponovnog susreta sa Nickom Caveom i njegovim The Bad Seedsima, hajde da ubijemo vreme podsećajući se njihovih starijih dela. Pa, krenimo ispočetka…

Posle raspada The Birthday Party, benda koji je snažno uzdrmao muzičku scenu, poznatog po svojim divljim nastupima tokom kojih su članovi benda često bili pod dejstvom alkohola klateći se po bini dok je Kejv urlao kao da mu je jedini cilj bio da rastera publiku, na kojima je često dolazilo do tuča, loma i, ukratko, opšteg rasula, retko ko je verovao da će Kejv ostati živ, a kamoli nastaviti da pravi muziku. Očigledno su ga potcenili jer, ne samo da je nastavio da stvara, već je uspevao da konstantno eksperimentiše sa zvukom, a opet ostane uvek dosledan sebi, što čini i dan danas.

From Her to Eternity (1984)

One more song and it’s over. But I’m not gonna tell you about a girl, I’m not gonna tell you about a girl, kaže Kejv u filmu „Nebo nad Berlinom“ pre nego što stihom I’m gonna tell you about a girl! započne sa izvođenjem naslovne numere ovog albuma. Ovaj trenutak u filmu se među Nikovim odanim slušaocima smatra legendarnim, a Kejv nam i danas, više od 30 godina kasnije, na koncertima još uvek priča priču o devojci koja živi u sobi 29 i nosi plave čarape. Čak i posle toliko vremena, ritam te pesme uspeva da se publici uvuče kroz pore i preuzme potpunu kontrolu nad njima.

Nastao vrlo brzo nakon raspada benda The Birthday Party, ovaj album po svom zvuku jako podseća na albume koje je Kejv stvorio sa prethodnim bendom. Album otvara obrada pesme „Avalanche„, prve numere sa Cohenovog albuma „Songs of Love and Hate“ koji je Cave više puta isticao kao album koji je na njega imao veliki uticaj. Obrada The Bad Seedsa zvuči dosta drugačije, agresivnije i haotičnije, tako da su ovu pesmu na neki način učinili svojom. Samom Koenu se dopala Kejvova izvedba, te je rekao: …that’s just the kind of song that is made to be torn apart and I like the way he tore it apart.

Ceo album je veoma brutalan, sirov, ne baš lak za slušanje i može se reći da se oseća prisustvo narkotika koje su članovi benda u to doba konzumirali u pozamašnim količinama. Tekstovi su prepuni metafora prilično zahtevnih za tumačenje, a Kejv kroz ceo album pripoveda urličući iz dubine svoje utrobe. Dok će se neki sa zadovoljstvom prepustiti njegovoj destruktivnoj prirodi, drugima će ovo delo biti previše uznemirujuće. Svakako, teško da će ikoga ostaviti ravnodušnog: ili ćete ga voleti, ili mrzeti, ne postoji opcija između.

The Firstborn is Dead (1985)

Grmljavina, prasak, crni oblaci koji se skupljaju nad gradom, pljusak, poplava… Sve ovo već na samom početku albuma. U prvoj pesmi Kejv govori o mitu o strašnom nevremenu koje je pogodilo grad Tupelo (po kojem je pesma i dobila ime) noći u kojoj se rodio Elvis Presley. I sam naziv albuma je inspirisan Prislijevim rođenjem. Naime, Elvisov brat blizanac umro je na rođenju, pa je zbog toga Kejv ovako nazvao ceo album.

Nik nam već u prvoj numeri servira ovako zastrašujuć prizor, a i sam naziv albuma je prilično jeziv, pa bismo se mogli zapitati kakve li nas grozote očekuju u nastavku. Međutim, već u sledećoj pesmi dolazi do smirivanja, tako da je ostatak ploče u odnosu na prvu pesmu, a i u poređenju sa celim njegovim dotadašnjim radom, dosta staloženiji i ni prići tako nasilan. Album je, kako kaže Kejv, nastao kao pokušaj benda da stvore bluz album, iako niko od njih nije znao da svira bluz, tako da album uopšte ne zvuči tako. Ipak, uticaj bluza postoji u tekstovima pesama, pa i jedna pesma nosi naziv „Blind Lemon Jefferson„, po poznatom američkom bluz muzičaru.

Na ovom albumu Kejv je obradio još dve pesme svojih velikih uzora – „Wanted Man“ od Johnnyija Casha koju je napisao Bob Dylan i „In The Ghetto“ Elvisa Presleya.

Kicking Against the Pricks (1986)

Ovo je jedini album benda koji čine samo obrade tuđih pesama. Na ovoj ploči, oni su jednostavno na svoj način odsvirali pesme koje vole. Odmah se primećuje da među izvođačima čije su pesme odsvirali postoji zaista puno varijacija: od bluz legende Johna Lee Hookera, preko folk muzičara Glena Campbella, pa do garažnog benda The Velvet Underground. Iako nijedna pesma nije autorska, i ovaj album, kao i svaki drugi, ipak odlikuje prepoznatljiv zvuk benda.

Što se samog naziva albuma tiče, on u Bibliji znači nešto slično kao i fraza „borba sa vetrenjačama“. Ipak, kako je rekao Kejv, ako ga pitate da li se reč „pricks“ u svom uobičajenom, a ne biblijskom značenju, odnosi na pojedine ljude, odgovor je da. I to se posebno odnosi na novinare.