fbpx

-

Naslovna Autorski članci Album po album Album po album: Nick Cave and The Bad Seeds – Brušenje dijamanta (1996 – 2001)

Album po album: Nick Cave and The Bad Seeds – Brušenje dijamanta (1996 – 2001)

Nick Cave and the Bad Seeds

Nakon perioda u kome se gradio momentum dostojan najvećeg kantautora na planeti, Nicholas Edward Cave uleće u eru kada po prvi put počinje da uživa nepokolebljivo poštovanje u industriji. To poštovanje je i te kako zaslužio još ranije, ali se krajem devedesetih godina postarao da svima bude jasno da je svako veličanje koje pominje njegovo ime zasluženo i, reklo bi se, sasvim prirodna stvar. Od sredine devedesetih pa do početka novog milenijuma, Cave snima i izdaje možda najcenjenije albume u svojoj karijeri. U ovom periodu se i taj zavodljivi plamen ludila smiruje pa od 1997. godine dobijamo Nicka nešto mirnijih namera, ali i dalje neumoljivo divlje prirode.

Murder Ballads (1986)

Murder Ballads Nick CaveAlbum “Murder Ballads” je do tada najmračniji, najdetaljniji, najduhovitiji, ali i komercijalno najuspešniji album Nicka Cavea. Lista superlativa iz prethodne rečenice deluje kao jedan od onih izbaci uljeza zadataka, ali svaki od upućenih epiteta je na mestu. Balade o ubistvima poseban su žanr tradicionalne (uglavnom usmene) književnosti koji detaljiše naširoko o zločinima iz strasti. Caveovo đavolski spretno baratanje rečima i bend koji svira nikad lepše i prigodnije čine da ovo bude verovatno najpostojaniji rad The Bad Seedsa. Otvorivši album jezivom pesmom o čoveku kome je ubijena porodica i gde ubica citira Miltona, Cave ostavlja slušaoca da očekuje prilično mračan set pesama. No, to se ubrzo razbija kada shvatite da su prateći vokali u pesmi jedno jezivo mračno la la la, a da je ubica zapravo narator i ludačka vožnja kroz Caveov gotovo stripski svet. Warren Ellis je ovog puta nešto zastupljeniji zbog tradicionalne tematike (violina leže kao budali šamar). Album je čuven i po najvećem hitu u istoriji benda, “Where The Wild Roses Grow“, koji je Cave otpevao sa zemljakinjom, pop legendom, Kylie Minogue. Ovaj duet ostvario je neočekivani uspeh i na prste jedne ruke možete nabrojati ljude koji pesmu ne znaju. Kao favoriti su se istakli i “Henry Lee” (duet sa tadašnjom devojkom PJ Harvey), “Stagger Lee“, epski dugačka “O’Malley’s Bar” i apsolutni vrh Caveovog liricizma do tada “The Curse of Millhaven“. Album i dan danas ponosno stoji kao trijumf pripovedanja u muzici, a ponosni autor teško da može da prevaziđe tadašnji kvalitet pisanja priča kroz pesme. “Murder Ballads” je album koji treba da se na nađe na svakoj od onih listi „albuma koje morate odslušti pre nego što umrete“.

The Boatman’s Call (1997)

The Boatmans Call Nick CaveAlbum koji je usledio nakon “Murder Ballads” ponosni je vlasnik najboljeg uvodnog stiha u istoriji muzike. Pre nego što odmahnete rukom i kažete da ovaj opet neosnovano deli superlative, ovo je stav nekoliko svetskih redakcija. Uostalom, ako vi mislite da može da postoji bolje otvaranje bilo kog književnog ili muzičkog dela od:

I don’t believe in an interventionist God

But I know, darling, that you do

But if I did, I would kneel down and ask Him

Not to intervene when it came to you,

onda stvarno svaka čast, ali sve su šanse da niste u pravu. “The Boatman’s Call” je album o ljubavi, njenom zanosu, iskrenosti i bolu koji može neretko da izazove. Cave je, naravno, inspiraciju vukao iz svog života, veza sa PJ Harvey isparila je kada je shvatila da ne želi da provodi vreme sa zanesenim narkomanom. Zaneseni narkoman je to shvatio, ali nije nameravao da prestane da uživa u čarima heroina. Album je potpuno klavirski orijentisan, ostatak instrumenata gurnut je u treći plan, dok je u drugom ordinirala violina, a The Bad Seeds su postali bogatiji za još jednog stalnog člana – Warrena Ellisa. Ovakav pristup muzici nimalo nije umanjio kvalitet, već otvorio portal u novu dimenziju Nickovih tekstova. Većinom lični tekstovi i sirova iskrena interpretacija uspeli su da svrstaju Cavea u Panteon pesnika muzike. Nick Cave koga znamo danas, rođen je s albumom “The Boatman’s Call” – iskren, vispren, u isto vreme pun nade i tuge. Ako postoji primer sazrevanja u nečijoj karijeri ili nekakvog presudnog momenta, to je “The Boatman’s Call”. Detaljisati o tekstovima sa ovog remek-dela bilo bi isto kao kada bi vam neko spojlovao sve dobre knjige, ukuse, osećaje i filmove na svetu. Takođe, posle fotke Antona Corbijna, niko više ne može da izgleda tako kul ispred zida od cigle.

No More Shall We Part (2001)

No More Shall We Part Nick CaveNakon duboke tuge albuma “The Boatman’s Call” i vickaste bizarnosti “Murder Balladsa” red je došao na izbalansirani miks te dve veštine i The Bad Seeds snimaju do tada svoj najkompletniji album. Ako bi vas neko pitao da istaknete zvuk zlatne ere benda Nick Cave & The Bad Seeds, ovo bi bio taj zvuk – klavir u prvom planu, violina u drugom, suptilne mračne gitare u pozadini, blago dinamična ritam sekcija i autoritativni glas Nicka Cavea kao glavno jelo. Gotovo sav dotadašnji talenat za maestralnu upotrebu engleskog jezika Cave je rafinisao, izbrusio i pustio u pogon na albumu “No More Shall We Part“. Od 12 pesama, zaista je nemoguće izabrati neku kao najbolju. Naslovna možda zaslužuje to. Možda i glavni singl “As I Sat Sadly By Her Side“, možda epska “Oh My Lord“, možda čak i tužna “Hallelujah“, možda “The Sorrowful Wife” sa sve svojim post pank završetkom, možda vrcava “Fifteen Feet of Pure White Snow“. Možda, pak, taj status zaslužuje neki vaš favorit sa albuma, s obzirom na to da sigurno svako ima barem jednu omiljenu ovde. Tematski, album je nešto svetliji od prethodnog, prevashodno zbog Susie Bick i porodice koju Cave osniva s njom u tom trenutku. Ovo je prvi u nizu albuma koji crpi svoju inspiraciju iz ovog poglavlja Caveog života. Petnaest godina kasnije, tragični događaj preusmeriće ovu inspiraciju u nekom drugom smeru, ali prefinjenost će ostati gotovo ista, ako ne i bolja. “No More Shall We Part” bi bio ključna lekcija na predavanjima engleske književnosti, da je samo nastao u Lejk Distriktu u XIX veku. Lepota tekstova, njihova neizlizana iskrenost i do tada neviđeno dobar odnos sa sopstvenim emocijama propraćeni su gotovo virtuoznom instrumentalnom sekcijom. Retko da možete da utrošite skoro sedamdeset minuta pametnije od slušanja ovog albuma.