fbpx

-

Naslovna Intervjui Zoran Vulović (Long Play, UPTAS) - 2020. je izgubljena za muzički biznis, očekuj...

Zoran Vulović (Long Play, UPTAS) – 2020. je izgubljena za muzički biznis, očekuje nas fantastična 2021.

Zoran Vulovic
foto: Nebojša Babić

Koliko muzičkih planova vam je propalo od marta ove godine i koliko puta ste pomislili: joj, sada bih bio/la na koncertu? Muzička industrija je onemogućena da proizvodi jedan od svojih najznačajnih proizvoda pre skoro pola godine. Koncerata nema. Kada će ih ponovo svakodnevno biti? Neizvesno je. Dok se polako otvaraju pozorišta, bioskopske sale, noćni klubovi koji rade uz ograničenja i mere, koncerata i većih muzičkih dešavanja još uvek nema. U čemu je kvaka?

Ovim povodom, odlučili smo da kontaktiramo direktne učesnike u kreiranju muzičkih događaja. Razgovarali smo sa Zoranom Vulovićem iz koncertne agencije i izdavačke kuće Long Play, ali ovoga puta i ispred organizacije Udruženje promotera i tiket agencija Srbije (UPTAS), čiji je naš sagovorik jedan od osnivača, kako bismo saznali šta se dešava, u kakvoj se situaciji nalaze on i njegove kolege i koja su mu očekivanja. Pored opisa nesumnjivo loše situacije u kojoj se nalaze, saznali smo koje su prepreke i rizici u realizaciji jednog velikog koncerta, koji je cilj stvaranja organizacije UPTAS, od koga industrija očekuje pomoć, ali i u kom segmentu muzičke industrije je Srbija “prvak” sveta.

BR: Pre svega, kako preživljavate situaciju nastalu usled svetske pandemije?

Vulović: Situacija u kojoj se sada nalazimo svakako nije naš izbor, dubina krize i neizvesnost su stvari o kojima svi u muzičkom biznisu razmišljaju. Slušao sam mnoge strane vebinare tokom pandemije i niko nema rešenje, svi se nadamo, ali za razliku od Srbije u većini zemalja postoji jasna i precizna finansijska pomoć. Glavno pitanje je ko koliko može da izdrži ovo stanje. Naravno, najveći su najizdržljiviji, u Engleskoj se očekuje da će 93% malih nezavisnih festivala bankrotirati, a Live Nation smatra da i pored svih restrikcija smanjenja i otpuštanja može da izdrži najviše godinu dana. Šta mi onda možemo da kažemo, izdržali smo pet meseci bez posla. Što se tiče kuće Long Play, mi se spremamo za 2021. i o njoj intezivno razmišljamo, jer na žalost 2020. koja je odlično počela, je više ili manje izgubljena godina za muzički biznis.

BR: Ukratko uputite naše čitaoce u to kako izgleda proces od ideje do realizacije jednog velikog koncerta…

Vulović: Realizacija jednog velikog muzičkog koncerta je konstantna borba između želja i mogućnosti. Kada je Srbija u pitanju i faktor sreće je jako važan. Osnovni i najveći problem je isplativost koja je pre svega vezana za cenu karata i kupovnu moć publike. Mi smo jako malo tržište koje u zadnjih par godina gubi trku, jer smo sve manje konkurentni. Cene ulaznica svuda u svetu rastu, ali u Srbiji ne. Ako mogu da stvar do kraja demistifikujem, mi smo na jednoj velikoj pijaci na kojoj onaj ko da više, može da računa na bilo kog izvođača. Više nije problem doći do nekog velikog umetnika, problem je napraviti održivu finansijsku konstrukciju u kojoj ne gubite novac. Rizici su sve veći.

BR: Koji su bili najčudniji zahtevi u rajder listi stranih izvodjača?

Vulović: Kada sam počinjao mislio sam da je rajder pomalo stvar iživljavanja pojedinih umetnika, sada znam da tu nema iživljavanja i da su umetnici jednostavno različiti sa različitim navikama i da je važno da se pred nastup osete potpuno relaksirano.

BR: Koji je bio koncert/izvođač kome ste se najviše radovali, koji je za sada ostavio najbolji utisak? Koji, nasuprot tome, nije ispunio vaša očekivanja?

Vulović: Koncert koji je za mene najznačajniji je prvi dolazak Darka Rundeka u Srbiju 2000, to su koncerti koji su dosta toga promenili. Siguran sam da će svi oni koji su bili na koncertima tih zimskih noći tu atmosferu pamtiti do kraja života. Long Play radi dosta koncerata godišnje, uglavnom u Beogradu, nešto po Srbiji i inostranstvu i jedan veliki festival – Arsenal fest u Kragujevcu. Svaki koncert je drugačiji, koncert istog umetnika u istom prostoru sa istim rasporedom pesama svaki put je drugačiji jer je drugačija publika i drugačija je energija. Postoje različita merila za uspeh jednog koncerta, kod nas se to uglavnom meri po broju ljudi, u svetu se meri po broju prodatih karata, a na kraju svake godine se prave liste prihoda od tih prodatih karata na turnejama i sve je transparentno, ne može se dogoditi da neko deli besplatne karte da bi napunio salu i da to prikazuje kao fenomenalan uspeh. To je naš izum i u tome smo sigurno prvaci sveta. Besplatne karte u brojevima koji su kod nas ne postoje nigde u svetu, to nijedan strani promoter ne razume i neće da prihvati.

BR: Nakon što smo ljude ukratko upoznali s vašim radom i određenim zanimljivostima, posvetimo se onome što je glavni povodom našeg razgovora – organizaciji UPTAS. Ko je pokrenuo osnivanje ovakve organizacije i koji je njen konačni cilj?

Vulović: Osnivanje UPTAS-a smatram istorijskim događajem, to je organizacija koja okuplja promotere, buking agente, tiketing kompanije, firme koje se bave organizovanjem konferencija, sajmova, pozorišnih predstava… Cilj nam je zajednička borba za dobijanje normalnih uslova za rad u ovo nenormalno vreme. Naš rad nije oročen vremenski, tako da se nadam da ćemo uspeti da se izborimo za neke olakšice. U ovom trenutku prioritet je otvaranje i stvaranje mogućnosti za nesmetan rad, naravno pod potpuno jasnim pravilima. Rekao bih da nije dovoljno da nam se samo omogući da radimo, mi tražimo jasne mere koje bi taj rad učinile smislenim i ekonomski isplativim.

– smanjenje PDV-a na ulaznice

– smanjenje zakupa za prostore koji su u vlasništvu grada ili republike

– smanjenje poreza na honorare za strane izvođače

– prioritet u dobijanju kredita kod Fonda za razvoj

– subvencije

UPTAS je osnovala potreba za zajedničkom borbom za očuvanje muzičkog biznisa.

BR: Koji su glavni problem sa kojima se suočavate, da li možete da izdvojite nekoliko najbitnijih, kako bi onaj ko bi vam eventualno ponudio pomoć najbolje razumeo u kakvoj se situaciji nalazite?

Vulović: Činjenica je da ne radimo već pet meseci i to nije teško razumeti, ali u našem društvu postoji stigmatizacija ljudi iz muzike i muzičkog biznisa. Naravno sami smo krivi za to. Vrlo često imate licitiranje ko ima kolike honorare, uglavnom su to lažne cifre sa kojima neke muzičke zvezde pokušavaju da sebi podignu cenu, na taj način jedino podižu stepen iritacije celokupne javnosti. Muzički biznis ne čine samo te lažne zvezde, tu su hiljade ljudi koji vredno rade svoj posao i od njega žive.

BR: U aprilu je usvojen rebalans budžeta. Za kulturu je predviđeno 0 dinara. Da li mislite da je do toga došlo zbog dubine krize, nemanja finansijskih sredstava ili nemarnosti vladajuće garniture prema kulturnim radnicima?

Vulović: Odnos prema kulturi u našem društvu ne bih komentarisao, kultura je uvek bila na poslednjem mestu. Odnos kulturnih radnika koji su decenijama trčali u zagrljaj sa vlašću i koji se nisu borili za kulturu već za sebe je doveo do ove situacije, da umesto kulture imamo nekulturu, kao dominantan trend u društvu.

Zoran Vulovic Long Play

BR: Koliko je (ne)odgovorno organizovati koncerte u ovim okolnostima?

Vulović: Ako je odgovorno organizovati 100.000 ljudi na Adi Ciganliji i hiljade ljudi po tržnim centrima ne znam odakle ideja da su jedino muzički koncerti uz sve mere opasni po zdravlje nacije. Jedino je nemoguće organizovati koncerte, sve ostalo je moguće.

BR: Sa kakvim se problemom, kada stavite brojke na papir, suočavamo? Kolika je razlika između period mart – avgust 2019. i istog period ove godine?

Vulović: Long Play postoji dvadeset godina, organizujemo godišnje od 70 – 80 koncerata, a ovu godinu ćemo završiti sa neslavnim rekordom – za sada su to četri koncerta od januara 2020. Moja pretpostavka je da će jesen i zima biti takođe dramatični. Ipak sa velikim optimizmom gledam na 2021. godinu. Muzički biznis je elastičan i brzo prilagodljiv očekujem da ćemo sledeću godinu raditi u punom kapacitetu.

BR: Da li ste, sem saopštenjima za medije, pokušali da skrenete pažnju nadležnim organima na probleme?

Vulović: UPTAS radi jednu značajnu stvar za celu industriju, vrlo jasno i precizno izražava i zastupa zahteve koji bi nam mogli pomoći da se vratimo u normalu, nadam se da ćemo napraviti još širi front u kome će biti svi umetnici i cela muzička industrija, tada bi naš glas postao znatno jači i tada bi naše probleme svi shvatili jako ozbiljno.

BR: Od koga, konkretno, očekujete pomoć?

Vulović: Situaciju možemo rešiti jedino zajedno sa državom uz zajedničko razumevanje onoga šta je moguće a šta ne, šta je realno a šta ne, trenutno je jako mnogo ljudi u ovom biznisu na ivici egzistencije i poslednji je čas da se nešto uradi.

BR: Da li u datom momentu muzičku, kulturnu industriju treba gledati kao jedan sektor ili unutar sfere muzike i kulture postoji više različitih sektora i kome bi prvo trebalo ukazati pomoć? 

Vulović: Kreativna industrija je najbrže rastuće industrija u Srbiji. Muzički sektor u okviru kreativne industrije je najbrojniji, nemoguće je napraviti rešenja sa kojim će svi biti zadovoljni ali nadam se da ćemo po uzoru na druge evropske zemlje naći rešenja i za muzički biznis. Ipak, ne bih izdvajao nijedan sektor kojem bi među prvima trebalo pomoći, pomoć je potrebna svima i svako od umetnika mora da ima mogućnost da radi.

BR: Za sam kraj, koju poruku biste uputili svim ljudima iz industrije zabave koje je ova pandemija dovela maltene do ruba egzistencije? 

Vulović: Znam da nije lako ali moramo izdržati, očekuje nas fantastična 2021. godina.

P.S. Zoran Vulović je svirao klavijature i komponovao mnoge numere benda U Škripcu. Evo jedna u skladu s njegovim pozitivnim očekivanjima.