-

YÖU: „Bendovi retko prave muziku iz gneva“

YÖU
photo: YÖU Instagram

U samom jeku prvog Changeover Belgrade porazgovarali smo sa članovima skopskog post-hardcore/screamo benda, YÖU, koji su sa nama podelili svoje utiske o makedonskoj sceni, žanru kojem sviraju, ali i novom albumu.

Balkanrock: Zdravo, ljudi, dobrodošli nazad u Srbiju! Možete li da nam kažete koji je vaš trenutni lajnap?

Marko: Zdravo, zdravo! Bolje vas našli! Trenutni lajnap se sastoji od Tejke Vasilević – bubnjevi, Erika Omeragića – bas, Bojana Stanića – gitara, i mene, Marka Krstevskog – gitara i vokal. Već je prošla godina od kako smo se „penzionisali“ od trio-formata i obogatili zvuk još jednom gitarom.

BR: Očigledno, ne „sing the Blues“ na uobičajen način. Možete li da pojasnite šta težite da postignete, muzički?

Tejka: Tačno je da se album zove We Sing the Blues (2017, Deny Records) iako uopšte nije povezan sa bluzom kao žanrom. Ali bluz znači melanholiju, tugu, depresiju, i to smo na ovom albumu predstavili preko punk rock melodija, sa blast beatovima.

Marko: Ja bih rekao da je taj album u tom periodu za nas predstavljao jeftinu psihoterapiju. Preko njega smo, kako bi rekao veliki Goran Stefanovski, uspeli da kopamo po svojoj utrobi i izvučemo na površinu stvari koje su dugo bile zakopane duboko u nama. Razlog za ime albuma inspirisan je blues muzikom kao takvom, te iako žanrovski nemaju dodirne točke, emocije koje su ulivene u njega se ne razlikuju od emocija u delu Ette James, Roberta Johnsona, Sister Rosette Tharpe ili Muddy Waters.

BR: Udaljavanje od konvencionalne muškosti u hardcore muzici, koje se odražava u žanrovima poput emotive hardcore i emoviolence, isto tako se primećuje u vašem stvaralaštvu. Tipično francuski emotivni intenzitet je prvi pokazatelj, i jedan od lepših aspekata „post-„ prefiksa. Kakvo je vaše mišljenje o ovome?

Tejka: Složili bismo se da uticaje vuče od francuskih bendova, ali ipak to je jedan od regiona koji predstavlja izvorište emo muzike, a mi smo daleko od toga da budemo hardcore bend. Jednostavno pravimo muziku koja se nama dopada, a sviđaju nam se mnogi žanrovi, uključujući džez, fank, soul, metal, klasika, i to dovodi do zvuka koji smo kreirali spontano.

Marko: Uvek sam imao problem sa konvencionalnom muškošću ne samo u hardkor muzici, ali i generalno. Sam koncept uobičajene muškosti je deo patrijarhalnog shvatanja, gde je jedan od stavova, „Biti muškarac znači ne pokazivati emocije“. Stoga, mislim da je i jednostavno prirodno došlo da mi sami prosto odaberemo ovaj pravac, ali svakako uticaji dolaze sa svih strana, i iz svakakvih žanrova. Zato, ponekad kažem da je žanr koji mi sviramo „all things post / post-everything“.

BR: Zašto birate da se izražavate na engleskom jeziku? Mislite da ne možete da postignete iste rezultate na vašem maternjem?

Marko: Nema nikakve pretencioznosti u tome što pevamo na engleskom. Jednostavno, svaki naš koncert predstavlja deljenje emocija, energije i komunikaciju. A zato što smo bend koji ide na turneje, jednostavno voliko da isto podelimo bilo gde da smo. Nema ništa lepše od toga da se povežeš sa publikom.

Tejka: Makedonski jezik je prekrasan, i istovremeno, pisanje na istom predstavlja veliki izazov. Ne ignorišemo ga, prisutan je na novom materijalu. Važno je da se izrazimo.

BR: Šta možemo da očekujemo u pogledu drugog albuma?

Tejka: Drugi album je zaista različit od prvog, za nijansu mračniji, ima više gruva, više metalskih rifova, i uključeno je više instrumenata. Sadrži odličan „bonding“ između basa i bubnjeva, što je jako interesantno za sviranje. Još uvek su prisutne emo melodije i poneki blast, ali ne preovlađuju u celoj priči. Možemo da kažemo da je novi album posvećen svakodnevnoj borbi sa samim sobom.

Deo novog albuma možete poslušati ovde.

Marko: All things post / Post-everything.

BR: Nažalost, osim Culture Development i Anna O., ne prisećamo se drugih lokalnih bendova u vašem žanru. Kako se, po vašem mišljenju, drži makedonska scena?

Tejka: Tačno je da nema mnogo bendova, ali nikad ih nije ni bilo u velikom broju. Naša scena je takva, kakva jeste, prolazi kroz različite faze, a mi se samo adaptiramo. Mogli bismo da pričamo do sutra kako je ranije bilo bolje, ali vremena se menjaju, i zajedno s njima i generacije, vrednosti i mnoge druge stvari. Trenutno u Makedoniji postoji jedan talas novih bendova koji su daleko od muzike koju mi sviramo, ali daju neku nadu za bolje sutra. Ono što meni lično najviše fali u celoj priči je gnev. Retko vidim da bendovi prave muziku iz gneva.

Marko: Ima novih bendova, ali nedostaju stavovi. Mislim da ono što čini jednu scenu magičnom, nije samo muzika. Ona je samo proizvod koncepcije zvane scena. Jedna scena ne može da opstane dugo bez stavova.

BR: Kako planirate da nadmašite svoj nastup u Novom Sadu od pre pet godina?

Tejka: Ne sećam se da smo svirali u Novom Sadu pre pet godina, ali sami sebe nadmašujemo svakim ogoljavanjem pred „javnošću“. Sve što se dešava s ovim bendom je prirodno i samo iskren pristup doneo nam je ono što smo do sada postigli. Normalno, pravimo godišnji plan kojim se vodimo, ali svi takođe radimo, i to utiče na određene odluke, i slično. Nadmašivanje je u tome da YÖU ostane u životu.

BR: Hvala vam na odvojenom vremenu! Za kraj, da li želite da prenesete nešto našim čitaocima?

Tejka: Hvala na pozivu, naš bend bez vas je samo ideja nekolicine pojedinaca. Život je jedan, i mnogo je nepredvidiv, imajte to na umu. Radite stvari koje vas čine srećnim, neka vam stres ne bude vodilja, tražite pomoć kada je potrebna, i slušajte muziku! Jednom se živi, i ne treba da budemo prestrogi prema sebi, jer zaslužujemo da budemo srećni. Čuvajte se!

Marko: Hvala i vama! Slušajte muziku, čitajte knjige, posetite poneki muzej i idite u pozorište! Kultura je ono što nas čini različitim individuama.