Ućuti Pas je sastav iz Lazarevca, koji posle pobede na prvom Belgrade Demo Festivalu značajno skreće pažnju na sebe na domaćoj sceni. Interesantni i veseli tonovi u rege i ska ritmu privukli su pažnju slušaoca koji su zavoleli njihove numere poput „Tražim“ i „Metak u čelo„. Jedan od povoda za razgovor je bio i gostovanje na šestom Čupinom Memorijalu, koji se održao u Nišu, gde su nastupili u revijanom delu. Iskoristili smo priliku i razgovarali sa jednim od vokala Vladimirom Milinkovićem.

BR: Nakon okupljanja članova, trebalo vam je godinu dana da biste izašli na binu. Kako ste znali da ste spremni za prvi nastup i koliko se sećate tog nastupa?

Vladimir: Nas dvojica smo prethodno već radili nešto zajedno, pa je onda uključen i saksofon. Prvo smo imali problem sa imenom. Imali smo desetak imena u opticaju, ali smo se na kraju odlučili za Ućuti Pas. Mi smo za tih godinu dana nekih sedam stvari uradili, bili su tu neki ljudi i čuli su i onda smo rešili da odradimo svirku.

BR: Dva vokala su u bendu, koliko je teško ujednačiti ih i uklopiti?

Vladimir: Pa i nije teško, jer su naše boje glasa veoma slične, pa nas čak nekada i ne razlikuju, obično to bude onda kada on imitira mene ili obratno.

BR: Ovo leto je bilo dobro po vas, učestvovali ste na mnogim festivalima, koji biste izdvojili?

Vladimir: Svi festivali su različiti i svuda smo bili fenomenalno dočekani, više nego što smo očekivali i svaki je bio drugačiji na svoj način.

BR: Neki vas upoređuju sa Dubiozom Kolektiv, koliko imaju oni uticaja na vaš rad?

Vladimir: Nije imala na rad. Nije problem da nas upoređuju sa Dubiozom. Možda zbog dva vokala i saksofona, veseli rege prizvuk, možda je zbog toga. Nismo bili u fazonu ej kako to Dubioza radi pa ajmo i mi.

BR: Pobednici ste prvog Belgrade Demo Festa, šta vam je donela pobeda?

Vladimir: Bilo je mnogo dobrih bendova i mnogo ljudi, nismo to očekivali. Bili su i Nišlije Dok7 i stvarno je bilo fantastičnih sastava kojima je trebalo pružiti podršku i šansu.

BR: Šta je to što vas je izdvojilo na BDFL-u i donelo vam pobedu?

Vladimir: Pa sve ove festivale na kojima smo učestvovali, to je ono što smo dobili. Dobro ne baš sve, tu su naši drugari iz Ludih Krawa koji su nas doveli na Kulpin festu.

BR: Kakve su reakcije u Lazarevcu na vašu muziku?

Vladimir: Pa okej su uglavnom, ima naravno predrasuda od strane ljudi koji nisu u rokenrolu, ali su uglavnom pozitivne reakcije. Sada imamo i nekoliko klubova u kojima možemo da sviramo i šire se polako dešavanja.

BR: Danas ste gosti na Čupinom memorijalu, koliko zapravo znate o Čupi i ko je bio on?

Vladimir: Nismo imali vremena da nešto izguglamo ko je bio Čupa, ali nam je prijatelj iz Niša nešto malo pričao o njemu. Mislim da je dovoljno to što ovo traje ne znam koliko godina unazad da mi shvatimo koliko je taj čovek doprineo muzici i koliko je bio važan za ovaj grad i scenu.

BR: Kako vam se sviđa cela ova organizacija memorijala?

Vladimir: Mi smo bili oduševljeni pozivom i rado ga prihvatili, jer nismo bili do sada u Nišu i dopada nam se cela ideja i sama organizacija.

BR: Snimili ste pesmu „Tražim“ za kompilaciju Demonstracija mladosti, da li imate u planu album?

Vladimir: Da, to smo snimili kod prijatelja iz Ludih Krawa i sada imamo tih sedam pesama, radimo na albumu i ne znamo da li će to biti album, EP ili neki singl, ali nadamo se završetku materijala do kraja godine.