-

Tri kapljice: Neko sedne na bager, neko napiše pesmu!

Tri Kapljice
foto: Rastko Zekić

Polovinom prošle, 2021. godine, novosadski bend Tri kapljice izbacio je EP pod nazivom „Brzo, brzo“. Najava za EP bio je spot za pesmu Surfin’, da bi početkom ove godine bio snimljen spot i za pesmu Bilo bi dobro. Novi EP kao i pomenuti spotovi bili su dobar povod da kontaktiramo članice benda i porazgovaramo o projektima koji su aktuelni, ali i da čitaocima Balkanrock magazina predstavimo ova bend. Sa Vesnom Vojvodić (bubnjevi) i Minom Stojanović (gitara, vokal) razgovarali smo o situaciji u domaćem rokenrolu, o motivaciji za stvaranjem i izdavanjem, o planovima, najavljenim koncertima i još mnogo čemu.

Balkanrock: Otkud ideja za ime benda?

Vesna Vojvodić: Na samom početku prva i u tom momentu najlogičnija ideja je bila da se bend zove „PMS“, ali smo ubrzo saznale da je devedesetih postojao ženski metal bend koji se tako zvao… Tadašnja pevačica Marta je ubrzo ushićeno i samouvereno predložila da, ako ne možemo da se zovemo tako, onda možemo Četri Kapljice, što inače predstavlja kapacitet uložaka za menstruaciju… Jednoglasno smo se složile.

Reč „tri“ je kraća od „četri“, a i ulošci sa tri kapljice se koriste za blaže menstruacije, tako da je taj broj bio na kraju odabran od strane članica benda. Mlado, ludo, brzo…

BR: Postava se kroz istoriju benda više puta menjala. Kako su te promene uticale na bend?

Vesna: Odlazak ljudi iz našeg benda najviše povezujemo sa terminom koji se u našoj zemlji često spominje, a to je – odliv mozgova. Ali naš način kako da pobedimo tu problematiku je taj što smo uspele da uvezemo Engleza kom se jako sviđa Srbija i Novi Sad. Svaka promena donosi tufgu zbog odlaska, ali sreću koja je ipak malo jača zbog nečijeg dolaska.

Mina Stojanović: Svaka osoba utiče svojim talentom, idejama i muzičkim ukusom na razvoj benda, tako da promene postoje!

BR: Od nedavno više niste isključivo „ženski bend“. Kako se Čarli uklopio u ekipu?

Mina: Čarli se sjajno uklopio. Doneo je novu energiju, nove poglede na muziku, nove ideje… Mi smo već dugo prijatelji, pa je bilo i logično da naše prijateljstvo podignemo na viši nivo i ukoračimo u novu dimenziju stvaralaštva.

BR: Koji bendovi su najviše uticali na formiranje vašeg zvuka?

Mina: Sve što smo ikada slušali, sve što sada slušamo i otkrivamo utiče na nas kao stvaraoce. Teško je izdvojiti samo jedan ili par bendova, muzičara, jer svo troje imamo široku paletu interesovanja i još uvek smo radoznali da otkrivamo novo.

BR: Kapljice postoje prilično dugo. Iz kojih pobuda ste oformile bend i krenule u ovu rokenrol priču?

Vesna: Rokenrol je nešto što nam je milo još od predpubertetskog doba. Svako je u skladu sa svojim senzibilitetom izabrao instument, i valjda je prirodan sled događaja da nađeš neke ljude sa kojima možeš lepo da stvaraš i družiš se.. Nismo bili od onih koji su maštali da budu One Man Band…

Mina: Rokenrol je nešto što prosto osetiš i ne da ti mira više nikada. Kad sam prvi put čula Ganse i Motorhed, znala sam da želim da budem na bini.

Tri kapljice

BR: Kako nastaju pesme Kapljica?

Mina: Često se dogodi da samo neko od nas krene da svira nešto dok se drugi nameštaju na probi, pa se ostatak lagano priključi i eto još jedne u beskonačnoj listi ideja koje valja razraditi. Neretko neko već kod kuće radi na određenoj ideji, rifu, melodiji, tekstu pa zajedno razradimo do gotove pesme.

Na primer, dok smo se vraćale iz izlaska Vesna i ja smo napisale tekst za pesmu Heart Attack, a recimo Bilo bi dobro je nastalo od spiska stvari koje treba da se urade. Nema pravila, inspiracije je svugde… 

BR: I pored interneta i nove tehnologije, odličile ste se da prvi album bude na nosaču zvuka. Odakle motiv za takvu odluku?

Mina: Jer je sjajno imati svoju muziku na CD-u, a SKC je to nudio kao izdavač. 

BR: Negde sam čuo frazu da su tekstovi vaših pesama „atak na nervni sistem“. Ko je zadužen za tekstove? Šta vas inspiriše kada je pisanje u pitanju?

Vesna: Jedno vreme smo se šalile kao se borimo protiv sistema – NERVNOG, jer pišemo o onome što nam pomera neurone, unutrašnjim borbama, nezadovoljstvom, tugom, tražimo rešenja, odgovaramo na sopstvena, ali i tuđa pitanja koja nas nerviraju.

Mina: Tekst često dođe kao razrešenje nečega što nam se dugo mota po glavi, da li je to na introspektivnom nivou, situacija u kojoj se nalazimo mi kao ljudi, ili kao društvo. Lepo je kad se misli svedu na nešto konkretno i jasno.

BR: Za razliku od albuma Girls are back, EP Brzo, brzo! zvuči zrelije i konkretnije, i nema upliva u rege i ska vode. S druge strane, oseća se jači uticaj hard kora.

Vesna: Zrelije zvuči između ostalog jer smo i mi zreliji nego što smo bili kada smo pravili/le pesme na prvom albumu. Snimanje je bilo 2017. a nastajale su još od 2007. godine. Samo za godinu dana može da se izdešava tri života… Reggae, ska, hard core, sve je prisutno, samo je pitanje kada će doći na red u obliku završene pesme, potom snimljene i uvršćene na ep ili album…

Kada nas pitaju koju vrstu muzike sviramo, naš odgovor je – rokenrol sa različitim uticajima, jer (kao što smo gore već rekle) svašta nešto je formiralo nas kao slušaoce i stvaraoce tako što je izlazilo kroz naše zvučnike i slušalice, kao i gomila različitih bendova koje smo slušali na svirkama i koncertima kroz odrastanje, koje i dalje traje…

Mina: Pored toga, svakako smo bili bogatiji za jedno studijsko iskustvo snimanja albuma kad smo krenuli sa pripremama za EP i imali smo bolji uvid na šta sve treba obratiti pažnju. Mislim da je normalno da zvuk benda kroz vreme evoluira, pogotovo sa novim licem u postavi. Možda se malo više sad igramo, možda smo malo luđi, možda smo malo hrabriji, možda nam sat malo brže kuca…

Pesme sa EP-a „Brzo, brzo!“ su odraz stanja u nama i oko nas u ovom trenutku. Neke od tema koje se provlače kroz tekstove su zapravo vrlo bliske onima sa albuma, samo im možda prilazimo sa druge strane.

Iskreno, voleli bismo da smo u mogućnosti da izbacimo jedan album godišnje, i po par spotova svako malo, jer materijala svakako ima, ali dok ne nađemo mecenu, osuđeni smo na svoje plate koje nam te mogućnosti ograničavaju.

Tri kapljice
foto: Vojin Ivkov

BR: Pesma „Silent violence“ je jedna od retkih „angažovanih“ pesama. Šta je bila inspiracija za nju?

Vesna: U periodu kada je ona nastajala dešavala su se suđenja, ili njihovo pokretanje, gde je Marija Lukić tužila svog poslodavca, Milena Radulović svog učitalja glume, Danijela Štanfeld kolegu, zatim otkrivanje slučajeva podvođenja maloletnica u Jagodini i seksualnog uznemiravanje devojčica iz Petnice; odutzimanje dece Đorđu Joksimoviću, nesuđenje za ubistvo Davida Dragičevića i smejanje u lice njegovom ocu koji je zahtevao presudu počiniocu, zahtevanje od zaposlenih u Geoksu i Juri da nose pelene na poslu da ne bi išli u wc, premlaćivanje demonstranata koji su izašli na ulice protiv vladajućih, pa onda protiv potencijalnih graditelja hidroeletrana…. Jedna velika gomila situacija od koje možeš da poludiš. Neko sedne u bager dvehiljadite, neko napiše pesmu. Pesmu da napišemo za sad znamo, hehe…

BR: Kakva je situacija u domaćem rokenrolu?

Mina: Postoji puno bendova koji sviraju, stvaraju, koji su prisutni na domaćoj sceni. Volela bih da je lakše doći do većih bina i šire publike, ali generalno me iznervira kad ljudi kažu da je „rokenrol mrtav“ samo jer bendovi koje oni slušaju ne sviraju više i ne zanima ih da čuju nešto novo i njima nepoznato.

Čini mi se kao da nekad ljudima treba neki „rokenrol autoritet“ da „odobri“ koji je bend dobar za slušanje, a koji ne. Ima puno dobre muzike, samo joj treba dati šansu i prostora – kako u lokalnim klubovima, tako i na festivalima, radio stanicama, muzičkim emisijama, portalima…

Vesna: I ja isto mislim da ima gomila dobrih i zanimljivih bendova i primetila sam da samo oni koji inače ne idu na svirke po lokalnim klubovima i ne slušaju ništa pored bendova koji su godinama, decenijama „odobreni“ kao hedlajneri na festivalima mogu reći da „danas nema više dobrih bendova“. Situacija je odlična, samo treba biti zainteresovan, ili se suzdržati od komentara o nečemu o čemu malo znaš.

BR: Šta smatrate najvećim uspehom u karijeri?

Mina: To što postojimo i uživamo i dalje.

Vesna: Slažem se.

BR: Šta vas motiviše da i dalje stvarate?

Mina: Dok smo imali pauzu u bendu, ja sam se osećala nepotpunom, a nisam bila ni svesna toga. Tek kada smo imali prvu povratničku svirku sam shvatila da sam se sve vreme osećala kao da mi fali deo tela, kao da nemam ruku ili tako nešto. Mislim da je jasno šta nas motiviše – ljubav i to što kad pomislim koliko sreće imam da sam u bendu sa baš ovim ljudima i što imam privilegiju da sviram i stvaram, ostali problemi makar na sekundu se povuku.

Vesna: Jedan od najlepših osećaja je kada je proba. Isto tako i kada se sa onima, sa kojima stalno imaš te probe, popneš na binu i sviraš pred ljudima. Period u kom neka pesma nastaje, pa onda kada se skroz uobliči. Lepo je imati bend, ili bilo koji tip grupe, sa osobama koje voliš i sa kojima nešto nastaje, na primer u obliku muzike.

BR: Šta je trenutno aktuelno u vezi sa bendom?

Mina: trenutno imamo zakazane 2 svirke: 16. aprila u Domu B612 u Novom Sadu, sa bendovima Kratom i Kamper i 14. maja u Smederevu sa T.D.M. (Tri Debela Miša). Planiramo da spojimo još nešto sa Smederevom, a svakako se nadamo i nastupima na nekim festivalima u toku leta, kao i po klubovima širom Balkana i sveta.

Vesna: Za sad imamo dva spota za Surfin’ i Bilo Bi Dobro sa EP-j „Brzo, brzo“, a pregovaramo za treći, dok razmišljamo o četvrtom..

BR: Koji su planovi za budućnost?

Mina: Da snimimo još 4-5 pesama uskoro i izbacimo sledeći EP, pa i album.

BR: Imate li neku poruku za čitaoce Balkanrock magazina?

Mina: Uživajte u dobroj muzici, budite radoznali, istražujte, ne morate se obazirati previše na etikete i ko šta o čemu kaže, dok god je vama lepo. Idite na svirke, svirke su super!

Vesna: Muzika je tu da nam bude lepše. Šta god da vas pokreće ili čini mirnima, stvoreno je za vas. Ljubimo vas i želimo gomilu dobrog provoda, uzbuđenja, ali i one blage lepote u grudima!!