Tokom EXIT 2022 festivala, smo uoči njihovog nastupa, u bekstejdžu porazgovarali sa švedskim melodic death/thrash metal bendom, Terminal Prospect, koji su nam otkrili par detalja o svojim očekivanjima od sviranja na velikom festivalu, opštem kreativnom procesu, ali i albumima koje vole da slušaju.

Balkanrock: Konačno ste se vratili na scenu. Od kako je počela pandemija COVID-19, niste imali nastupe, zar ne? Tako da, od 2020, ovo je vaša prva svirka. Kakva su vaša očekivanja od ovog performansa?

Sebastian Rojas (bubnjevi): Mogu reći da, iz moje perspektive, imamo mnogo projekata, mnogo stvari da odradimo, tako da, pandemija je dosta uticala na [muzičku industriju]. Bilo je to prilično tužno, ali mogli smo da se koncetrišemo i odradimo što više stvari, na primer, popravimo neke stare pesme, izmiksamo jedan živi nastup koji smo imali. Tako da, bilo je to prilično produktivno vreme – možda ne najbolje, ali tu smo, i moćni [kao nikada]!

Mikael André (bas): Što se tiče očekivanja od nastupa, bili smo kod kuće dve godine, i jako smo uzbuđeni. Sviraćemo materijal, koji još nismo izvodili uživo, a takođe smo izdali živi album danas, jutros [07/07/2022]. Radili smo na njemu, miksovali ga, sređivali video, i dok je to trajalo, gledao sam ga i [shvatio da] želim da se vratim tamo, na scenu. Ima tu mnogo energije i uzbuđenja koja danas mora da izađe, tako da, biće to jedan energičan nastup.

BR: Odlično, jedva čekam da vas čujem uživo! Što se tiče izdanja živog nastupa – da li je u pitanju vaša svirka u Ukrajini?

Mikael André: Da!

BR: Možete li nam reći više o tome?

Mikael André: Mislim da je to bila 2018, na Black Sea Metal Festivalu. Bila je to jako dobra svirka, stekli smo mnogo prijatelja tamo. Bio je to prvi put da sviramo tamo, baš kao što sad sviramo prvi put u Srbiji.

Imali smo ekipu snimatelja, koji su snimili video i zvuk, i planirali smo da to možda izdamo kao običan video, što i jesmo uradili, dosta brzo. A onda, tokom pandemije, imali smo dosta vremena, pa i kada su se desili ovi nemiri u Ukrajini, na neki način smo iskopali materijal, [i shvatili da je] to jako fino, [i da se] moramo potruditi da izađe.

Bila je to dobra svirka. Mnogo smo vremena i  truda uložili u miksovanje, i kako bismo učinili da video i zvuk budu dobri. I onda smo bili kao, „ovo zvuči baš dobro, hajde da napravimo album!“. Tako da, od danas je na Spotify i ceo video je dostupan.

BR: Vidim! A da li ovo za vas ima poseban značaj, ako se uzme u obzir ono što se dešava u Ukrajini sada?

Mikael André: Naravno! To je bio i glavni razlog zašto smo to uradili!

Jussi Niiranen (gitara): To je način da odamo počast našim prijateljima odatle.

Sebastian Rojas: Ima mnogo ljudi koje smo tamo upoznali još pre nego što smo svirali. Veoma su zainteresovani za našu muziku, i ostalo. I onda smo mi svirali, i nekako se, znaš, povezali [s njima], tako da imamo mnogo prijatelja. Odnosi su veoma snažni, a ova situacija nam je pomogla da, te odnose podignemo na viši nivo, ako mogu tako da se izrazim. Tako da, imamo mnogo poštovanja, ima mnogo dobrih bendova tamo, i imamo odlične veze.

Mi razmišljamo o performansu – to što smo uradili se desilo u pravom trenutku, bilo je jako jako dobro, i kao bendu u celini, nam se jako dopada. To je prava živa svirka i jako je energična, i to je energija koju nam je dala publika, neka vrsta povratne reakcije. Savršeno je!

Mikael André: Takođe, svi prihodi od striminga i videa ići će u humanitarne fondove za pomoć onima koji beže odatle. Šta god mi mislili o ratu, postoje mnogi ljudi koji [su prinuđeni da] napuste svoje domove. Mi smo skromni muzičari, moramo da im pružimo pomoć koju možemo.

BR: Radite ono što možete da olakšate situaciju, i to je zaista plemenito s vaše strane. Dakle, izdali ste ovaj živi album. Ali, takođe sam video da je vaš prethodni EP bio samizdat. Šta za vas, uzevši u obzir trenutno stanje muzičke industrije, znači bivanje nezavisnim od izdavačkih kuća?

Sebastian Rojas: Dobro pitanje! Mislim da bih mogao da započnem [na ovu temu]! Osećaš se pomalo uplašeno, zato što ne znaš šta će se desiti u budućnosti, ali na drugi način, mislim, jači smo na živim svirkama, u pogledu mercha, i u izražavanju cele Terminal Prospect ideje na različite načine, znaš. Ranije je bio samo jedan CD, ali sad postoje mnoge stvari.

Imamo te alate poput YouTube… Spotify, ljudi mogu da mrze sve to, ali to je novi svet u kojem živimo, znaš. Izdajemo kako možemo. To zvuči pomalo suludo, jer imamo veze sa različitim ljudima širom sveta zahvaljujući tome. Ranije je možda postojalo razmenjivanje kaseta i tome slično, ali sada je ovako. Pokušavamo da ostanemo [u koraku] sa svetom u kojem živimo. Mislim, ja volim vinil, volim taj stari način, ali dolazi nova generacija, tako da moramo da se „apdejtujemo“.

Mikael André: Uloga izdavačkih kuća se na neki način menja tokom poslednjih 20 godina. Bivanje nezavisnim nije najbolja stvar na svetu. Izdali smo albume, imali smo ugovor sa kućom iz Švajcarske [Gravity Entertainment], i dosta su nam pomogli, ali obično dobiješ samo promociju, i to je to. Ali danas, svakako se radi i nezavisna promocija, tako da mislim da ćemo u budućnosti možda više sarađivati sa produkcijskim kompanijama, a ne izdavačkim kućama. Ali, videćemo kako se industrija menja!

BR: Razumljivo, pokušavate da ispratite trendove muzičke industrije, pošto su na neki način neizbežni…

Sebastian Rojas: Ali i dalje smo bend, i dalje sviramo! Znaš, nije bitno kako [teče organizacija]. I dalje radimo isto ono što smo radili kada smo počeli!

BR: A što se toga tiče, kakvi su izgledi sa novim albumom, i šta možemo da očekujemo?

Kristian Norelius (vokal/gitara): Mislim, mi volimo da radimo, i razvijamo se na svoj način. Uvek smo radili onako kako se osećamo, pod sopstvenim uslovima. Slušaoci mogu da očekuju još onoga [na šta su navikli].

Jussi Niiranen: Više istog, na nov način!

Kristian Norelius: Da, mislim, mi volimo to što radimo, i ponosni smo na ono što smo uradili do sada, tako da mislim da neće biti ikakvih drastičnih promena u odnosu na ono što jesmo i šta sviramo.

BR: Koji su vaši uticaji, što se tiče drugih metal bendova?

Jussi Niiranen: Mislim, cela švedska metal scena. Stari In Flames, gotenburška scena, zajedno sa starim treš metalom 80-ih, to su, čini mi se, glavni uticaji.

Kristian Norelius: Mislim da, ako nas pitaš svu četvoricu, daćemo ti [četiri različita odgovora]. Nije ni sve u metalu – mi smo svi ljubitelji muzike, samo što metal volimo malo više.

BR: (kroz smeh) Tako znači? U tom slučaju, koje ne-metal albume biste mogli da preporučite našim slušaocima?

Sebastian Rojas: Jako dobro pitanje. Imam bend na umu. Nije baš svež, ali su izdavali tokom poslednje decenije. Iz Norveške su, The Cumshots. Obožavam ih! Ime je prilično… (smeh). Prilično im je nov koncept, dosta su agresivni, ali ne u pogledu zvuka ili growlovanog vokala, već u načinu na koji pristupaju muzici, znaš. Sama muzika.

(Kroz osmeh) Preporučujem ih, ovo nije nije plaćena promocija, i mislim da su im nove stvari jako interesantne! […] [Singl] im se zove “I Still Drink Alone”, ili tako nešto. Prilično interesantno!

BR: A ostali, možete li da preporučite po album?

Jussi Niiranen: Imam ja jedan – „Chemtrails over the Country Club“, od Lane Del Rey.

BR: Jako je osvežavajuće videti da stereotip o metalcima koji slušaju, znate, isključivo metal, polako odumire.

Jussi Niiranen:  To je najbolji album prošle godine!

BR: A ti, Kristiane?

Kristian Norelius: Verovatno Thomas Bergersen, „Humanity – Chapter IV“ mislim da je naziv albuma. To je kao, instrumentalna muzika za film, kao za saundtrek. To je to. To je album koji sam u najskorije vreme poslušao, i u kom sam zaista uživao!

BR: Preostao nam je još jedan album…

Mikael André: (kroz smeh) Meni se zapravo svideo prvi album benda Me and That Man. Mislim, on je prilično blizu metalu zbog toga što [je] pevač [Nergal iz Behemoth]. Ali sviđa mi se prvi – taj neki prljavi zvuk, nalik kantriju. Na neki način, možeš videti metal uticaje tog tipa, ali je muzika izuzetno daleka od toga. Produkcija je jako sirova.

BR: A šta mislite o srpskim bendovima? Da li ste čuli neke?

Sebastian Rojas: Da! Infest! Jako mi se dopada, jako mi se sviđa taj fazon! A ima i drugi bend, ne znam da li ću izgovoriti tačno, ali nam se mnogo dopada. Bend se zove „Ju-rok“.

BR: Aha, mislite na Urok? [U pitanju je eksperimentalni projekat Milana Rakića]?

Sebastian Rojas: Oni ra-zbi-ja-ju! Sviraju neku vrstu ambijentalne, mračne elektronske muzike. Ali sjajni su!

Nakon toga, izrazivši kako jedva čekaju da čuju neke domaće bendove, članovi benda su se zajedno slikali, i ubrzo nakon, odsvirali jedan od boljih setova, koji je okupio veliku gomilu na Explosive Stageu.