Kada izgovorite „Destruction“ među metalcima, većina njih neće pomisliti na nešto loše. Ne nužno zbog toga što vole uništenje samo po sebi, već zato što su fanovi benda identičnog imena – fanovi legendarnih nemačkih thrash metal titana formiranih davne 1982. godine. Nakon određenih promena u postavi i snimanja novog albuma posle tri godine, bend se vratio jači nego ikad. Uprkos svim lošim stvarima na koje su nailazili u svojoj karijeri, kao i manje-više svaka grupa, Destruction je, čini se – neuništiv. Osnivač i frontmen ove metal mašine, Schmier, ljubazno je prihvatio moj poziv da uradi intervju za Balkanrock i podelio mnoge interesantne i zabavne priče – počevši od predstojećeg izlaska novog albuma i novih članova, preko daleke prošlosti i prvih koraka koje je bend načinio na metal sceni, sve do podsećanja na njihove koncerte u Srbiji i davanja saveta mladim zaljubljenicima u muziku širom sveta. Vežite pojaseve, vreme je da zaronimo u „uništenje“!

Balkanrock: 2019. već sad deluje kao zaista velika i važna godina za Destruction – vaš novi album izlazi u avgustu i ponovo ste četvoročlana ekipa nakon mnogo vremena. Kakva je atmosfera u bendu shodno tim okolnostima?

Schmier: Zaista je sjajno. Nije bilo lako da ponovo postanemo četvoročlani tim jer smo bili više nego okej sa tim da budemo trio. Nije mnogo trija ostalo, pa je nama bilo nekako specijalno da budemo jedan od njih. Ali, sa druge strane, dve gitare su bile lep izazov i samo smo morali da nađemo pravog čoveka za to. Sa Damirom smo ga i pronašli. On je već svirao neke solaže na našem prethodnom albumu, dobar nam je prijatelj i odlično se uklapa u grupu. Kada donosimo odluke, uvek želimo da budemo sigurni da su to dobre odluke, i donošenje ove nije bilo lako, ali sad kad smo je već načinili i odsvirali mnogo koncerata zajedno, osećaj je sjajan. Zapravo mi je žao što nismo ovo uradili ranije, ali nekad jednostavno mora da se sačeka pravo vreme za neke stvari. I to pravo vreme je naišlo i za ovaj novi album, što je ujedno bila jedna od najboljih odluka koju smo doneli u poslednjih ko zna koliko godina. Osećaj je odličan, fanovi uživaju u ovome svemu, tako da da, atmosfera je fenomenalna!

BR: Kao što si upravo rekao, Damir Eskić vam se nedavno pridružio kao drugi gitarista, a prošle godine je Randy Black došao na mesto bubnjara. Promene u postavi su uobičajena stvar među bendovima i uglavnom nisu lake, ali nekako se čini da je ovde sve došlo prirodno za vas i da ste toplo primili obojicu novih članova u vašu „porodicu“?

Schmier: Mislim da je uvek jako važno kako se stvari poklope. Po mom mišljenju, Damir je sjajan i vrlo vešt muzičar, on ostvaruje vezu sa publikom putem svog sviranja, vrlo je pozitivan, uvek u dobrom raspoloženju. Kad se to sve spoji, rezultat mora biti dobar. Ja ga poznajem godinama unazad i znao sam da će se dobro uklopiti u Destruction sa svojom pozitivnom energijom, koju takođe prenosi i publici. Nikad nisam očekivao da će toliko fanova da prilazi posle koncerta, čestita mu i govori: „Molim te ostani u bendu, jako nam se to sviđa!“ ili „ Hvala vam što ste uveli drugog gitaristu!“ itd. Znali smo da će biti izazov ovo uraditi i nismo znali šta da očekujemo od strane obožavatelja, moglo je ispasti i loše, to nikad ne možeš znati unapred. Naš prvi pokušaj da imamo dvojicu gitarista nije bio lak, ali ovog puta je sve ispalo jako pozitivno što je došlo kao svojevrsna dobrodošlica i iznenađenje za nas. Za obojicu novih članova sve teče vrlo dobro zapravo, to se najbolje oseti od strane publike, ona voli pozitivan vajb koji isijava. I Damir i Randy su odlični muzičari, profesionalci na bini, i fanovi to vrlo cene, kao što verovatno osećaju i sjajnu hemiju koja vlada među svim članovima.

BR: Vaše novo izdanje, „Born To Perish“, uskoro će ugledati svetlost dana kako je već gore pomenuto. Kao umetnik, verovatno gledaš na svaki svoj album kao na novo poglavlje u svojoj karijeri koje obeležava određene stvari. Šta misliš da će ovaj album obeležiti u dugoj istoriji Destructiona?

Schmier: Budući na to da je ovo naš prvi album koji smo ponovo napravili kao četvoročlana ekipa, definitivno će nam obeležiti jedan specijalan momenat. Takođe, mislim da je ovaj album vrlo jak. Kada imaš novu ekipu ljudi, nikad ne možeš znati da li će to funkcionisati ili ne, mnogi fanovi se odmah uplaše da li će ovaj Destruction i dalje zvučati kao pravi Destruction sa svim tim novim ljudima u priči itd. Ali smatram da nam je pozitivan pristup i rad novih članova pomogao u tome da napravimo zaista snažan i sjajan album koji i dalje zvuči kao Destruction. Mislim da ćemo kroz par godina pogledati na ovu ploču i biti jako ponosni, za nas je ona promenila igru. Napisali smo mnogo sjajnih pesama na njoj i jedva čekam da ih izvodimo uživo jer sada, sa dve gitare, to zvuči skroz uvrnuto!

BR: Vaši fanovi su navikli da „nema greške“ sa Destructinom zbog vaše kontinuiranosti u pravljenju klasičnih thrash metal pesama, ali da li možda postoji nešto vezano za novi album što bi želeo sada da istakneš i da im još više nadražiš nestrpljenje?

Schmier: Mnogi ljudi su mi pisali i rekli: „Hej, jako mi se sviđa nova pesma, nadam se da će ostatak biti tako dobar kao ona!“, a ja mogu da obećam da hoće. Mislim da je jako teško naći lošu pesmu na tracklisti jer na njoj je mnogo klasičnih thrash numera, mnogo zaraznih i brutalnih momenata, takođe i iznenađenja. Naslovna pesma ponosno predstavlja album, sa svojom brzinom, tehnikalijama i zaraznošću, ali ostatak je jednako dobar. Minimum četiri ili pet pesama su, ako se ja pitam, podjednako moćne kao BTP.

BR: Malopre smo pomenuli kontinuitet benda, ostali ste verni korenima thrash metal zvuka kroz sva vaša izdanja, a sad je novi singl koji je izašao pre par dana, pomenuta naslovna numera „Born To Perish“, to i potvrdila. Čini se da pronalazite beskrajnu inspiraciju u ovom žanru, pa da li je onda proces pravljenja novog albuma to odveo na još viši nivo, u smislu nadahnuća?

Schmier: Ono što uvek radimo je rezime našeg poslednjeg albuma i analiziranje: šta možemo da uradimo bolje, šta možemo da promenimo, kako da budemo efektivniji u pisanju pesama, šta nam se nije dopalo na poslednjem albumu itd., i to je ono što sam uradio i kad smo započeli pisanje pesama za BTP. Promenili smo određene procedure u tom procesu, u snimanju, bili smo više fokusirani na to u smislu da smo pravili pauze od koncerata kako bismo mogli da se posvetimo albumu mnogo više itd., to je recimo nešto čega prethodni put nije bilo. Čak iako je bilo dobro za nas da malo odmorimo od turneja, previše odmora takođe može biti malo uznemirujuće. Uglavnom, trudili smo se da se koncentrišemo na novi album i, naravno, želeli smo da i novi članovi ostvare svoj uticaj na njemu. Randy je pridoneo neke mnogo dobre deonice na bubnjevima, Damir je imao mnogo slobode pri shreddovanju na solo gitari itd. Želeli smo da novi momci budu prisutni u novim pesmama i smatram da je to najbolji pristup koji smo mogli zauzeti zarad toga da bi se album održao uzbudljivim – probati neke nove stvari, ali ostati veran svojim korenima, stick to your guns. Mi smo thrash metal bend, na neki način smo i započeli ovaj žanr sa još par bendova, tako da je uvek važno odbraniti svoj stil, znati šta je ono što možeš da uradiš najbolje. Nekad je stvarno smešno kada ljudi pišu glupe komentare na YouTubeu poput: “Ohh, ponavljate se” i slično, a ja na to mogu da kažem da su samo najpoznatije grupe na svetu održale svoj stil. Pogledaj kroz istoriju heavy metala, Iron Maiden, Judas Priest, Motorhead, AC/DC, oni su uvek radili istu stvar jer su imali svoj stil i to je nešto što moraš da dostigneš, što je jedan od razloga zašto sam vrlo ponosan na Destruction. Destruction nastavlja dalje, ali će još uvek biti metal čudovište u punoj snazi!

BR: Nastavili ste saradnju sa Nuclear Blastom čiji ste deo od početka 2000-ih. Iako ste na kratko promenili izdavačku kuću u međuvremenu, vratili ste se u NB 2011. Čini se da se tamo ipak osećate kao kod kuće?

Schmier: Da, to je najbolja izdavačka kuća za jedan heavy metal bend. Probali smo mnoge druge pre NB-a, i u međuvremenu, ali smo se vratili. Sada sam vrlo srećan što ćemo imati, nadam se, novih pet do deset godina sa njima. Oni će se najbolje brinuti o vama kao heavy metal aktu. Imamo svu umetničku slobodu, sve radimo sami, oni ne pokušavaju da promene bend, daju nam dobre smernice i vrlo dobro sarađujemo. Fanovi ove muzike koji rade u NB-u razumeju tu muziku jako dobro. Teško je vreme za izdavačke kuće zbog slabe prodaje fizičkih kopija i shodno tome mnoge od njih se gase, tako da se zaista nadam da će Nuclear Blast ostati na samom vrhu i biti naš dom u predstojećim godinama jer nikad nisam bio u boljoj i više fer izdavačkoj kući od ove.

BR: Pošto je Destruction deo nemačke velike četvorke / teutonic četvorke (uz Kreator, Tankard i Sodom), neizbežno pitanje mora biti vezano za mogućnost održavanja zajedničke turneje. Da li postoji šansa da se to desi u bliskoj budućnosti?

Schmier: Vreme leti i ja sam uvek onaj koji stavlja ili pokušava da stavi pritisak na druge bendove da uradimo ovo, ali u nekom periodu je to bilo jako teško. Svi su bili zauzeti, imali svoje probleme, menjali postave itd. tako da zaista nije bilo jednostavno to pokrenuti. Veoma sam srećan što mogu da kažem da smo pričali ponovo o tome pre par nedelja i da se stvar pokrenula po tom pitanju. Tako da, postoji vrlo dobra šansa da će se ovo desiti u bliskoj budućnosti. Mislim da se to može očekivati u Evropi 2021. godine. Ne 2020. jer je ovo nešto što zahteva mnogo planiranja, nije lako imati tri ili četiri headlinera zajedno na turneji, ali to će se desiti, nikad nisam bio ovako pozitivan što se toga tiče. Znam da svi znamo da fanovi širom sveta ovo žele, svi pitaju za to. Isto tako znamo da vreme leti, da starimo i da ne postaje nimalo jednostavnije da ovo ostvarimo, tako da moramo to da uradimo sada, u najboljim godinama za nas, kada svi izdajemo i sjajne albume u datom trenutku. Tako da, desiće se, od strane mene postoji velika nada i mislim da će se fanovi obradovati kad čuju da je ta tema ponovo pokrenuta među nama.

BR: Kada pričamo o velikoj četvorci, vi ste svi započeli svoje karijere početkom/sredinom osamdesetih godina, koje su bile zlatno doba za metal muziku. Kada pomisliš na te dane, šta bi rekao koje su najveće prednosti, a koje najveće mane pri formiranju benda, u poređenju sa današnjim vremenom?

Schmier: U to vreme scena je bila jako mala. Kada smo započinjali našu karijeru, bili smo prvi heavy metal bend u tom kraju. Destruction i još par prijatelja, tad smo bili prvi i jedini metal fanovi koji su tu postojali u suštini. Tako da je velik problem bio održati koncerte, naći koncertne prostore, sobe za vežbanje, dopreti do ljudi… Ovo je sve bilo u vreme kada nije bilo magazina, Metal Hammer je krenuo sa radom otprilike u isto vreme kad i mi, oko 1982., tako da je bilo jako teško doći do informacija, kontakata, pa se razvio veliki trend razmene kaseta. Slali smo kasete sa novom muzikom širom sveta, i to je nešto što je danas jako teško zamisliti. Danas je sve veoma brzo i globalizovano, danas poruke stižu za sekund. Onda smo morali da čekamo nedeljama i nedeljama da nam stigne pismo, ili kaseta iz Amerike, ili naša kaseta tamo itd… Sećam se da je jedan od prvih ljudi koji nam je pisao iz Amerike bio Katon, pevač Hiraxa, on je bio naš prvi fan. Slao nam je neku američku muziku, a mi njemu neki evropski metal, i to nije bilo nimalo lako. Tako da, koliko god da su ta vremena bila sjajna, bilo je teško imati bend.

BR: Da li postoji nešto što ti nedostaje iz tog vremena, a što više nije prisutno danas na metal sceni generalno?

Schmier: Imamo tu tendenciju da previše glorifikujemo prošlost. Ja sam više realističan tip. Svestan sam koliko su ta vremena bila odlična, ali takođe sam svestan i svih prepreka koje smo imali. Tad nismo imali toliko sjajnih festivala kao danas na primer. Ako mislite da je ovo svađanje oko žanrova na internetu loše, onda je bilo još gore. Thrash metalci i heavy metalci i power metalci i hard rockeri itd. se nisu družili, tako da mislim da je scena širom sveta mnogo napredovala u pozitivnom smislu. Takođe, onda nam je bilo mnogo teže da idemo na svetsku turneju jer su mnogi delovi sveta bili „tabu“ i nismo mogli tamo da sviramo, a sada usled globalizacije je mnogo lakše da se tamo stigne i ostvari komunikacija. Mislim da mi ne nedostaje mnogo toga iz tih dana, ali verujem da je najbolja stvar u vezi toga kad si mlad duh koji tad imaš, to je nešto što ne možeš stvoriti ponovo. Kada uradiš nešto po prvi put, tipa kada smo prvi put ugledali naš album u prodavnicama, kada smo prvi put nastupali uživo, prvi put posetili neku zemlju, prvo iskustvo sa ženom itd… To je nešto što ne možeš na taj način doživeti opet jer kada se desi prvi put, tad je najbolje. Tako da, možda mi to nedostaje, ti posebni momenti prvih puteva, ali generalno smatram da je iskustvo nešto fenomenalno u životu. Postojimo na ovoj planeti upravo da bismo stekli iskustva i učili, i mislim da prilično uživam u tome u mojim godinama sad.

BR: Idući stazom uspomena, da li pamtiš onaj prelomni momenat u svom životu kada si odlučio da je baš ovo to što želiš da radiš i čemu želiš da se posvetiš? Kako je taj trenutak izgledao za tebe?

Schmier: Mislim da je to nešto što je došlo polako. Kada smo počeli da sviramo, nikad nismo verovali u to da možemo postati profesionalni muzičari. To je došlo korak po korak, čak iako je to bilo brzo jer smo ostvarili naš uspeh prilično brzo, ali nismo ga razumeli, nismo verovali da će potrajati. To je bilo nešto u čemu smo uživali, ali smo isto tako mislili da će nestati i bili smo u fazonu: „hej, hajde da se dobro zabavimo, za par godina nas se ionako niko neće ni sećati!“ Imali smo i teške periode kad se bend razišao itd. Tako da, kad pogledam unazad na sve to, osećaj je fantastičan, prvenstveno zbog dužine našeg „putovanja“, to je nešto što nikad nismo mislili da će se desiti – da smo sada, 36 godina kasnije, još uvek na sceni, da heavy metal i dalje postoji, da i dalje možemo da idemo na turneje širom sveta… To je zapravo magija za mene, nismo to očekivali.

BR: Dakle, to je došlo kao iznenađenje?

Schmier: Zaista je došlo kao iznenađenje, isto kao i to da postanemo profesionalci. Odjednom smo bili dovoljno poznati da smo bili u mogućnosti i to da ostvarimo.

BR: Prilikom građenja svog imena u muzičkoj industriji, morao si naići na brojne prepreke i probleme, kako si već i pomenuo, ali i dalje si tu, stojiš snažno nakon više od tri decenije. Šta te je držalo sve ovo vreme?

Schmier: Mislim da je život u celosti sveden na to da ustaneš nakon što padneš. Destruction je imao mnogo tački lomljenja u karijeri, imali smo promene postave, prekide u radu, novi početak 1999. godine… Nakon toga smo opet imali težak period, i opet smo se vratili… I sve se vrti oko toga, moraš da se digneš ispočetka i nastaviš dalje, a muzika je jedan od najvećih darova koje možeš dobiti. Ono što mi još imamo je, naravno, mogućnost da radimo na profesionalnom nivou tolike godine, ali to je veoma teško u scenariju svakodnevnog normalnog života. Mnogi tvoji prijatelji ne razumeju tvoj posao, nikad nisi kod kuće, ako imaš devojku ili ženu ona će uvek biti zabrinuta zbog tvog posla itd., tako da nije lako održati ovo uvek živim i svežim. Normalno okruženje će uvek biti svojevrsna prepreka na putu jednog muzičara, tako da moraš dobro da urediš svoj život. Ja sam i dalje vrlo srećan što radim ovo toliko dugo i što sam deo toga, slavim svaki taj momenat. Ponekad se probudim u nekom gradu u Japanu ili ko zna gde i budem u fazonu: „what the fuck dude, you’re a lucky motherfucker, još uvek možeš da radiš ovo nakon svih ovih godina i uživaš u tome!“ Mislim da moraš biti born a gypsy za ovakav stil života.

BR: U poslednjih, da kažemo 10-15 godina, desio se svojevrsni preporod thrash metala i svuda si mogao da vidiš gomilu bendova koji sviraju thrash iz ’80-ih, nose potpuno istu garderobu, čak imaju i iste frizure. Jasno je da je i Destruction imao veliki uticaj na mnoge od njih širom sveta. Kako se ti osećaš povodom toga i da li postoje neki novi klinci u ovom žanru koje voliš da slušaš?

Schmier: U svakoj zemlji u kojoj smo svirali postoji mnogo mladih thrash metal sastava. Ovde u Nemačkoj su nas neki od tih bendova, naravno, podržali na turnejama, a isto tako je bilo i u Americi gde smo uz sebe imali razne bendove iz te mlade, sledeće generacije. Uvek se trudimo da povedemo neke od njih sa sobom jer je, bar meni, jako posebno to što je cela ta nova generacija thrashera prisutna. Sećam se 1999/2000., kada smo se mi vratili, nije više postojala thrash scena, sve se vrtelo oko melodičnog death metala, tako da smo jako ponosni na ove nove klince koji sviraju i razumeju duh thrasha. Uradićemo headline turneju početkom sledeće godine gde ćemo verovatno povesti neke nove bendove sa nama. Previše je novih imena da se spomene zapravo, smatram da svaka zemlja u ovom trenutku ima nove mlade talente. Radujem se da ih vidim jer, s vremenom, veliki bendovi će prestati da sviraju, poput Iron Maidena, Judas Priesta itd, njima je preostalo još samo nekoliko godina pre nego što se povuku, a isto će se desiti i sa velikim thrash bendovima. Slayer već sada prestaje sa radom, nadam se da će Destruction, Kreator i Sodom imati još godina pred sobom, ali da, nova generacija će se pojaviti i dobiti svoju šansu. Sjajno je što jedna tako nekomercijalna muzika, koja nije podržana od strane mejnstrim medija i ljudi, ima tako dug život i to me, naravno, čini ponosnim na našu scenu.

BR: I ja se nadam da će novi bendovi imati bar malo sreće kao što ste i vi imali u osamdesetim, ali to ćemo tek da vidimo!

Schmier: Da, potrebno je i malo sreće, istrajnosti. Mi smo imali sreće jer smo bili na samom početku, među prvim bendovima koji su to svirali, ali isto tako i mnogi sastavi iz našeg vremena su se razišli i imali problema, tako da… Moraš da veruješ u ono što radiš i da pratiš i održavaš tempo, mislim da je to jedna od najbitnijih stvari. Mi smo bili srećnici, ja sam imao 17 godina kad sam snimio svoj prvi album, ali poznajem mnogo muzičara koji su bili stariji kad su ostvarili svoj prvi uspeh, tako da, nikad nije kasno, to je jedno od pravila rokenrola!

BR: 2005. ste snimili sjajnu pesmu, „The Alliance Of Hellhoundz“, koja je zapravo saradnja sa mnogim poznatim i legendarnim muzičarima sa scene (Doro Pesch, Shagrath, Paul Di’Anno, Peter Tägtgren, Biff Byford itd.) Da li bi želeo da opet uradiš nešto slično, ali sa nekim drugim muzičarima?

Schmier: To je bila sjajna saradnja, i takođe mnogo posla za samo jednu pesmu. Ali u trenutku kad smo je radili, toliko sam bio u tome, i bilo je fantastično imati šansu da neki od najboljih heavy metal pevača učestvuju u pesmi Destructiona. Za mene je to bilo izvanredno i uvek bih to ponovio. Bilo je posebno raditi sa ovim ljudima, Paul i Biff su neki od mojih najvećih pevačkih uzora, tako da je bilo magično. I dalje volim da se osvrnem na tu pesmu i pogledam spot, to mi je pravi istorijski momenat.

BR: Nastupali ste u Srbiji na Legacy Festivalu u Beogradu 2008. i na Exit Festivalu u Novom Sadu 2017. godine. Da li imaš neke drage uspomene sa tih koncerata vezane za publiku, atmosferu, gostoprimljivost, hranu možda (haha)?

Schmier: U Srbiji je meso jedna od glavnih stvari, tako da se sećam hrane, naravno, bili su redovi mesa i ćevapčići, haha. Pamtim da je koncert tamo bio vrlo poseban za nas jer je to bio prvi put da nastupamo negde u bivšoj Jugoslaviji nakon rata. Pitali smo se kako će biti, da li će doći ljudi sa svih strana itd. Bilo je lepo videti da su koncerti ujedinili ljude, jer metal fanovi su metal fanovi, oni su tu zbog muzike. Ali takođe smo imali i vrlo tužan momenat kada nam promoter nije platio svirku na festivalu, a to je ujedno bio i prvi put u našoj karijeri da nam nije plaćeno dvaput (to se ponovilo sledeće, 2009. godine, kada je naš headline nastup u Beogradu morao biti otkazan na dan koncerta), tako da je to ostavilo veoma loš utisak na sve. Sećam se da još nekim bendovima u okviru Legacyja nije bilo plaćeno. Ali onda smo dobili šansu da se vratimo u okviru Exit Festivala koji je bio fantastično organizovan, svi su nam priredili sjajnu dobrodošlicu i to je bila neka vrsta našeg ponovnog uskrsnuća u Srbiji u vrlo pozitivnom smislu. Uvek je teško naći dobre ljude da grade scenu kako treba. Mislim da mnoge zemlje imaju takve probleme jer smo, na primer, svirali u nekim mestima u Americi koja imaju neke od najjačih scena na svetu, ali smo imali neprijatnosti oko koncerata zbog promotera. Potrebno je mnogo iskustva i poverenja od strane publike da bi se izgradila scena, i naravno dobri promoteri. Drago mi je što vidim da Srbija sada ima jako dobre promotere i da se bendovi vraćaju da sviraju na festivalima, pa se nadam i da će Destruction da se vrati u Beogradu u okviru Thrash Fest turneje u februaru!

BR: Novi album je uvek praćen novom svetskom turnejom, a pošto ste već obišli svet bezbroj puta, gde jedva čekaš da se vratiš (osim u Srbiju, naravno)?

Schmier: Haha, mislim da živimo na tako divnoj planeti da je zaista teško odgovoriti na ovo pitanje. Svaka zemlja ima svoje dobre i loše strane, i one fenomenalne. Japan, na primer, kultura i ljudi, tamo uvek volim da se vratim. Volim i Australiju jer sjedinjuje različite stvari, ima deo Evrope, malo podseća i na Ameriku, priroda je prelepa, ljudi su veoma druželjubivi i otvoreni. Volim da nastupam u latinskoj Americi jer su tamo fanovi najluđi i najbolji. Ali takođe volim i zemlje u kojima nam nije tako jednostavno da sviramo, muslimanske zemlje, poput Malezije, Turske, tamo nam je uvek bilo sjajno. Naravno da bih voleo da se vratim i u Srbiju jer, kao što svi znaju, Srbija ima najlepše žene u Evropi, tako da… Treba da se vidi svet i to mi je jedan od najvećih darova kao muzičaru. Imam sreće što mogu da ga proputujem uzduž i popreko i da upoznam sve te fanove i kulture, zato nikad ne mogu da se umorim od turneja, od rađenja onog što radimo najbolje, a to je being on the road. (BR: Prilično je očigledno da uživaš u tome što radiš!) Mislim da radiš najbolji posao onda kada voliš to što radiš.

BR: Za kraj, umesto slanja lepih pozdrava i poruka svojim fanovima u Srbiji, da li postoji neki savet koji bi dao svim mladim momcima i devojkama koji žele da se probiju sa svojim bendovima?

Schmier: Nemojte svirati muziku zbog novca i slave. Svirajte gitaru ili bilo koji instrument zato što volite muziku, i uspeh će onda možda doći usput. Ako ne dođe, onda samo uživajte u muzici jer je ona najveći dar koji možete dobiti u životu. Mislim da je vrlo važna poruka da nikad ne odustajete od onog što volite. Ako radite ovo samo zbog novca i slave, možda nikada nećete biti zadovoljni, ali ćete biti zadovoljni ako svirate muziku zato što je volite, i to bi uvek trebao biti razlog za svakog muzičara da svira. Ovde morate naučiti da se dignete i da to uradite bezbroj puta te da nikad ne odustanete, to je pravilo broj jedan u muzičkom biznisu. (BR: Dakle moraš da osećaš ovo sve u svakoj ćeliji i kosti u svom telu?) Upravo!