-

NaslovnaIntervjuiSaša Vujić Vuja (KBO!): Mnogo je trebalo da prođe da bi nas priznali za ozbiljan...

Saša Vujić Vuja (KBO!): Mnogo je trebalo da prođe da bi nas priznali za ozbiljan bend

Kragujevački pank bend KBO! sledeće godine obeležava četrdeset godina postojanja, spremaju novi album, a krajem ovog meseca nastupaju na Arsenal Festu u Kragujevcu. O svemu ovome pričali smo sa frontmenom benda Sašom Vujićem Vujom, koga znate i iz bendova kao što su Zvoncekova bilježnica i Trula koalicija, ali i kao glavnog čoveka studija “Češnjak”, jednog od najznačajnijih muzičkih studija u tom gradu.

Balkanrock: Još malo pa će bend KBO! napuniti četrdeset godina. Kako ti iz današnje persektive izgledaju ti počeci?

Vuja: Daleka prošlost, sada mi se ti počeci više čine kao da sam sve to sanjao. Mnogo se toga promenilo, a najviše u našim glavama. Drago mi je što svih ovih godina i dalje istražujemo, kako sa zvukom, tako i sa novim idejama. Prvenstveno pravimo pesme za svoju dušu i što se nama lično dopada, pa ako se i još nekom svidi – super. Sledeće godine bend puni četrdeset godina neprekidnog rada i na to smo više nego ponosni.

BR: Koliko se danas svirke razlikuju, od vaših sa samih početaka?

Vuja: Razlika je više tehničke prirode. Pre smo išli na svirke i nosili sa sobom samo gitare, danas nosimo komplet binsku opremu, a često i kompletan razglas sa osvetljenjem. Što se atmosfere i publike tiče, razlike nema i dalje ima ludijanja kao i pre.

BR: Od izlaska albuma “Prosta proza” 2017. godine imali smo prilike, što na koncertima, što kao singlove, da čujemo i neke nove pesme. Postoje li planovi da se sve to spakuje na neki novi album?

Vuja: Novi album je gotov i zvaće se “100%”. Trinaest novih pesama, produkcijski sirov  zvuk kao na svirkama, bez ikakvog filovanja i filozofiranja. Pesma “Vikend” najavljuje taj album i prezentuje ga najviše u produkcijskom pogledu. Izlazi u CD i vinil formatu.

BR: Nastupate u formaciji dve gitare i bubanj. Kada ste i kako skapirali da vam bas gitara nije potrebna?

Vuja: Na samom startu smo imali basistu u bendu, ali su mu lokalni “rokeri-silosi” zapretili da će dobiti batine ukoliko i dalje bude svirao sa nama. U inat nismo ni tražili drugog.

BR: Kroz tvoj studio “Češnjak” praktično nema koji bend nije prošao. Koliko je rad u studiju uticao na tvoj pogled na muziku?

Vuja: Vrlo malo su svi ti bendovi imali uticaja na rad benda, više je bilo obrnuto. Stvaranje iskustva u nekom tehničkom smislu, koje je, naravno, pomoglo u daljem radu benda. Drugarstvo, druženje sa gomilom bendova preko studija – neprocenjivo.

BR: Čemu si više pažnje posvećivao, studiju ili bendovima u kojima si svirao?

Vuja: Studio i bendovi u kojima sviram gledam kao jednu veliku celinu, jer zahvaljujući studiju “Češnjak”, nijedan od ovih bendova ne bi danas postojao. A ako misliš na prioritet rada u studiju ili koncert, uvek sam birao koncert. Termin u studiju može da se mnogo lakše pomeri nego koncert da se odloži. Tu nema razmišljanja.

BR: Nedavno ste imali prilike, zbog epidemioloških mera, da svirate na kamionu na Dan grada Kragujevca. Koja je najčudnija bina na kojoj si imao prilike da nastupaš?

Vuja: Najčudnija bina je kad bina i ne postoji, pa sviraš u istom nivou sa publikom. Problem nastaje, kad se natrpa mnogo ljudi i onda dolazi do haosa, pa ceo koncert samo paziš da ti neko ne nabije mikrofon u zube. Ovo na kamionu i nije bilo toliko loše, a trebalo je da kamion bude u pokretu, pa bi bilo još mnogo bolje.

BR: KBO! je danas jedno od muzičkih obeležja Kragujevca. Koliko je bilo teško doći do tog statusa, a pritom ostati potpuno veran panku i andergraundu?

Vuja: Skoro nemoguća misija. Pogotovo u gradu koji je bio pod totalnim uticajem grupe Smak i tog nekog hipi fazona. Saplitanje i ismevanje na svakom koraku. Mnogo je trebalo godina da prođe, skoro trideset godina da bi nas uopšte priznali za ozbiljan bend. Mi se nismo menjali u našim stavovima, menjala se sredina. Danas je situacija potpuno drugačija i imamo punu podršku kragujevačkih kulturnih institucija.

BR: Svirate 24. juna, prve večeri na Arsenal festu. Šta jedan takav festival predstavlja za Kragujevac?

Vuja: Festival Arsenal je nešto najbolje što je grad Kragujevac imao u svom postojanju, što se kulture i rok muzike tiče. U ta tri-četiri dana se grad napuni sa toliko pozitivne energije, da se mesecima posle ta energija i dalje ne gubi. Nije mi poznat sličan festival koji je u centru grada, a da nikome ne smeta, gde nema blata kada pada kiša i da nema prašine kada je vrućina. Ideal!

BR: Kakvih se sve festivala sećaš koji su se održavali u Kragujevcu, a danas više ne postoje?

Vuja: Jedan od pionira svih festivala je bio legendarni “Š.R.A.F.” (Šumadijski rok alternativni festival), koji se odžavao u hali Jezero. Ogromna publika, ludilo bendovi, sve pokrenuo kragujevački guru Vlada Paunović. Tu je potom bio i “ŠDF” (Šumadijski demo festival), pod pokroviteljstvom kragujevačkog SKC-a. Lepa vremena.

BR: Koliko imaš vere u današnje klince i pravac u kom se kreće muzika?

Vuja: Klinaca koji furaju i dalje ovaj i sličan fazon, ima i srećan sam zbog toga. Podržavam svaki rok bend, bez obzira na pravac, jer se plašim da će se uskoro opet muzika deliti na zabavnu i narodnu. Svaki grad, svako mesto treba da obezbedi prostor gde će se održavati rok svirke, na žalost toga je sve manje i manje. Kragujevac ima Dom omladine gde jedino mogu da se održavaju  svirke, ali se radi na tome da prostor bude još bolji i još veći. Kragujevac je jedan od retkih gradova koji podržava rok kulturu i zato volim svoj grad.