fbpx

-

Naslovna Intervjui Sandra Vidojević (Dingospo Dali): "Bitno je da ideja o nečemu lepom postoji"

Sandra Vidojević (Dingospo Dali): “Bitno je da ideja o nečemu lepom postoji”

Sandra Dingospo Dali
foto: Damjan Jovanović

Beogradski sastav Dingospo Dali je nastao 2011. godine, pažnju na sebe skrenuo pobedom na Bunt rok festivalu, a 2017. godine izdao prvi album “Sve dok mislim da je ovo drugi svet“. Već duži niz godina prisutni su i aktivni na domaćoj sceni, a ovih dana su predstavili svoj drugi studijski album “O nečemu lepom“. Sa Sandrom Vidojević, pevačicom benda, našli smo se u studiju Sova” u Bigzu, a prvo smo je pitali otkud baš tamo:

Sandra: Sova je nastala pre skoro pet godina, to je studio koji je zakupio naš bubnjar Nikola Vidojević i ideja je bila da se napravi studio gde ćemo prvenstveno mi imati probe, a koji će i drugi bendovi moći da iznajmljuju za probe. I evo već četiri-pet godina mi smo ovde konstantno, sve pesme nastaju baš ovde i naročito je bitno to što smo napravili ovu toplu atmosferu da se osećamo kao u svojoj kući i da nam je tu prijatno za rad. Tako da je ovo bitno mesto za nas, ovde provodimo većinu vremena.

BR: Šta Dingospo Dali radi ovih dana nakon izdavanja albuma?

Sandra: Uglavnom promovišemo album ako nas neko pozove, trudimo se da se što više izreklamiramo i da dođemo do neke grupe ljudi kojima bi se to svidelo, koji bi voleli to da poslušaju. Trudimo se da na medijima, ako je moguće, to i plasiramo, kao i preko YouTube-a, Facebook-a.

Sandra Dingospo Dali

BR: Niste više klinci, niste više onaj demo bend koji je pobeđivao na festivalima, sada je sve spakovano u jednu dosta zreliju priču. Gde je Dingospo Dali danas, u odnosu na, na primer, Dingospo Dali pobednike Bunta, ili Dingospo Dali u vreme prvog albuma?

Sandra: Mislim da se svakako razlikujemo pošto su svi ti festivali, sve to gde smo mi svirali na neki način učinili da sazrimo muzički, ali suštinski smo mi dosta isti. Nema kompromisa što se tiče muzike i onoga što želimo da kažemo, ali definitivno što se tiče zrelosti, načina na koji bend zapravo treba da svira i da pokaže ono što radi, tu smo dosta zreliji i dosta ozbiljnije se posvećujemo tome. Mislim da je to prosto krenulo prirodno. Ne funkcioniše sve tako kao nekad, samo od svirke do svirke, planovi su nam se promenili i trudimo se da nam muzika bude ozbiljnija. Definitivno je to uticalo na nas da steknemo nova iskustva da bismo na najbolji način mogli da predstavimo to što radimo.

BR: “Sve dok mislim da je ovo drugi svet” iz 2017. i “O nečem lepom” iz 2020. godine. Kakav je vaš utisak kada uporedite ova dva albuma?

Sandra: Prvi album je bio drugačiji jer je sam način rada je bio drugačiji. Nismo imali iskustva sa snimanjem, to su pesme koje su nastale kada smo bili dosta mlađi i definitivno smo ušli u to nespremni, ali smo dali sve od sebe da bude za prvi album što bolje. Prvo smo shvatili da ne treba da se toliko čeka sa jednim albumom, jer mi smo na prvi album čekali možda pet godina. Baš sa tim saznanjem koliko se čovek umori pokušavajući da izbaci neki materijal, krenuli smo da radimo na drugom albumu. Izbor studija, sve je nekako bilo drugačije, mnogo smo se  zrelije tome posvetili i zato i nismo toliko čekali. Zapravo drugi album je već izašao nakon dve godine od prvog, što je, u suštini, kratak period.

BR: Boris Mladenović (Jarboli, Škrtice) vam je snimao novi album. Kako je izgledalo raditi sa njim?

Sandra: Stvarno nam je sa Borisom bilo super. Odabrao ga je naš basista Nemanja Bulatović, njemu su se svideli njegovi prethodni radovi i rešili smo da probamo. Pozvali smo ga, sve je išlo nekako lako, on nam je preporučio da odemo u studio „Šamarčina“ u Vrbasu kod Roberta Telčera i snimanje je izgledalo kao da živimo u tom studiju deset dana. To je bio baš odličan osećaj, probudiš se ujutru, kafa, odmah snimanje, počinješ sa muzikom, završavaš sa muzikom i stvarno je to super način da se posvetimo albumu. Nema vraćanja kući, nema razmišljanja o nekim drugim stvarima, konstantno si tu, snimaš i onda to jednostavno ne može da ispadne loše. To je bila Borisova ideja, on prvenstveno na taj način radi i zato nam je to i predložio. To je bio odličan izbor.

BR: Da li je sve toliko crno kada pozivate da se priča “O nečemu lepom”?

Sandra: Pa u suštini ne mora biti toliko crno, ali je bitno da postoji ta težnja ka nečemu lepom i onda svakako više nije sve crno. Tako da, treba u svemu naći pozitivnu stranu, naći nešto lepo, ma koliko delovalo teško, poenta je ciljati ka nečemu lepom, težiti ka nečemu lepom, nadati se i zbog toga smo baš tako nazvali album, zato što sve ostalo je nebitno, bitno je da ideja o nečemu lepom postoji.

Sandra Dingospo Dali BR: Žanrovski gledano, pesme su vam poprilično različite na šta ste nas i navikli, ali je utisak da ceo album odiše jednom nešto mračnijom atmosferom, pesme imaju veću težinu. Da li to oslikava trenutno raspoloženje, ili je to nešto što vam odgovara i što ćete gajiti i u budućnosti?

Sandra: Verovatno želimo da gajimo čim to prirodno izlazi iz nas. Kada smo krenuli da snimamo album, uopšte nismo razmišljali kakav treba album da bude. Onakve su pesme kakve su se napravile u trenutku. Šta nam se najviše svidelo to smo radili, nismo analizirali da li je to naša generalna filozofija, da li je to samo trenutno stanje, ili je to faza. Uradili smo onako kako smo se u tom trenutku osećali i pisali o čemu su nas te pesme navele da pišemo. Ako se desi da nam se prirodno stvore neka drugačija osećanja možda na trećem ili četvrtom albumu, mi ćemo se sigurno okrenuti tome, radićemo na tim pesmama takve kakve nastaju sa tim osećanjima. Trenutno je upravo ono što smo rekli na drugom albumu, to kako se osećamo. Da li je faza ili je to za stalno? Ne znamo. Možda će to biti konstanta, možda će svaki naš album bude baš o tome. Videćemo kako ćemo se razvijati. Ali činjenica je da nas je oduvek najviše privlačila vrsta muzike, sa nekom težinom. Mislim da nije samo faza, verovatno će to da potraje, ali opet, otvoreni smo da vidimo i upoznamo drugačija osećanja.

BR: Čini se da dosta pažnje posvećujete tekstovima pesama…

Sandra: Kao prvo, svi volimo književnost a Nemanja (basista) i ja smo završili ruski jezik i književnost i ta oduševljenost književnošću je sigurno uticala na to da naši tekstovi budu malo dublji. Prosto nas ne inspiriše ništa što je, da kažemo, olako napisano, u šta nije uložen trud što se tekstova tiče. Definitivno posvećujemo tome dosta vremena i trudimo se da ako već nešto treba da se kaže, da se to kaže što konkretnije i što dublje. Kada se ta dva spoje, mislim da je to pravi pogodak. Nije nam cilj da ljudi ne razumeju o čemu pričamo, nije nam cilj ni da preterano filozofiramo, ali na neki način trudimo se da ne bude samo obično nabrajanje osećanja, već da se to sklopi u neku poeziju, da to bude i zvučno i lepo i sve ono što bi književnost po našem mišljenju trebalo da bude i da se na taj način poveže sa muzikom.

BR: Cela pesma “Kada bih” je u muškom rodu, iako je ti pevaš. Ko je nju napisao?

Sandra: Ja sam je pisala i iskreno tek kada sam je napisala shvatila sam da je u muškom rodu (smeh). Tako da ne znam, prosto me povuklo da „Kada bih“ ne bude ja kao ja, kao žensko, već ja kao biće. Znači „Kada bih“ ja kao bilo koje biće, muško, žensko, bilo ko od nas, odnosi se bukvalno na bilo koji rod i onda je tako ispalo u muškom rodu, potpuno spontano i to mi se svidelo, jer mislim da poruka baš ne treba da bude lično moja, kao da se to meni desilo i da tako mislim samo ja, već da to bude poruka svih ljudi koji se tako osećaju.

Dingospo DaliBR: Kada je Dingospo Dali u pitanju, teško je izbeći pitanje o Bunt rok festivalu. Bili ste pobednici prvog izdanja, ali se često i u različitim ulogama pojavljujete i u novim sezonama. Kako izgleda ta saradnja danas? 

Sandra: U suštini, mi smo se svi nekako lepo sprijateljili i drago nam je da postoji taj festival. Trudimo se da, ako smo pozvani, učestvujemo u svemu gde smo dobrodošli i da prosto ne odbijamo ništa što se toga tiče, jer ti ljudi, ceo RTS i Bunt su nam baš dosta pomogli. Naravno, nije isto kao pre, sve je to tada za nas bilo novo, sada nam je već poznato i trudimo se da prenesemo dobru poruku o Bunt Festivalu svim ostalim ljudima. Sad tu ne učestvujemo samo kao gosti, već kao primer nekog benda koji je nastavio da radi posle Bunta. A to je valjda cela poenta, da Bunt ne može ništa da donese ukoliko bend sam nešto ne uradi. Sve je na bendu, mora da nastavi dalje da radi i na taj način se sada i pojavljujemo u Buntu noseći tu poruku sa sobom.

BR: Kao bend koji postoji devet godina i koji ima dva albuma iza sebe, koji savet biste dali bendovima koji tek počinju?

Sandra: Neka svako krene onim putem kojim smatra da je za njega najbolji i ono što je najbitnije je istrajnost i vera u svoju muziku. Mi nismo nikad doživljavali ne znam kakav hajp oko naše muzike, to je dosta dugo bilo u nekom zatišju, ali nama to nije bitno, mi prosto izbacujemo, ako neko dođe do toga i pronađe to i svidi mu se, mi smo srećni. Ne treba odustajati, ne treba imati kompromise, bend treba da radi muziku baš tako kako oseća. Neverovatno je da, ma koliko delovalo da nešto nije baš za svakoga i da nešto nije muzika koja se sluša, koliko god da veruješ, zaista dođe do ljudi kojima se to sviđa. Neverovatno je koliko je istrajnost pravi način da nešto potraje. Tako da smo mi baš srećni što smo ostali dosledni, što smo nastavili da pravimo takvu muziku kakva jeste i što je baš takva kakva je doživela neke stvarno  velike uspehe. S obzirom da imamo u vidu da je to nešto što nije toliko komercijalno i za široke narodne mase, svaki uspeh za naš bend govori da je istrajnost i vera u ono što radiš prava stvar.

BR: Zaista je mnogo različitih primera na domaćoj sceni i odgovor na ovo pitanje se često razlikuje. Može li se danas živeti od rok muzike, ili se ona više tretira kao hobi?

Sandra: Svakako da neki bendovi mogu da žive, pretpostavljam da mogu da žive, drago mi je da mislim da mogu da žive od toga. Dovoljno je zadovoljstvo znati da, na primer, od muzike možeš da pokrpiš neka ulaganja. Nama su dosta pomogle svirke da isplatimo album, spot i tako neke stvari. To je nama bilo dovoljno, jer prosto je jako teško raditi ako nemaš baš nikakav prihod od toga, ali ukoliko makar malo dobijaš možeš to na neki način da iskoristiš i da ulažeš u muziku još više. Mi trenutno ne možemo da živimo od toga, ali nam je bitno da makar dobijemo tu neku malu podršku da nastavimo time da se bavimo bez poteškoća. Mi bismo se svakako bavili time i da nema te podrške, ali ovako ide mnogo prirodnije. Nadamo se da će tako ostati i što više od muzike budemo mogli da isplatimo ulaganja u muziku, to će nam biti lakše da radimo.

dingospo dali kst beogradBR: Imate li ambicija da se oprobate u inostranstvu? Koliko u ovom slućaju smatrate preprekom to što pevate na maternjem jeziku?

Sandra: Ima puno primera bendova koji pevaju na našem jeziku, a uspeli su da obiđu dosta. Ne znam koliko su baš uspeli da se proslave u nekoj drugoj zemlji, ali su svakako imali turneje. Nama je baš cilj za 2020. da pokušamo da napravimo neku turneju, istočnoevropsku. Sada ne možemo mnogo da pričamo o tome, zato što bukvalno ne znamo da li će se to ostvariti ili ne, na neki način radimo na tome. Tako da, turneja radi našeg ličnog zadovoljstva, da upoznamo druge ljude, druge kulture, druge gradove, da negde još neko čuje za nas, to nam je neki cilj, a sama svetska slava, inostrana, o tome već ne razmišljamo i ako se desi, ali teško (smeh), super, nemamo ništa protiv, ali mislim da je to nemoguće i nije nam to cilj.  Ali te neke turneje, mislim da je to za bend odlično iskustvo i nadamo se da će nam se snovi ostvarti i da ćemo obići neke daleke gradove.

BR: Mesečak dana pre objavljivanja albuma ste imali par svirki, između ostalog i dve u Beogradu. Planirate li možda neke nove koncerte, ili čak i neku domaću turneju sada kada je album svež?

Sandra: Trenutno ne, trenutno se bavimo samo promocijom i ako bude svirki uradićemo to nekako planski. Znači upravo to, neka turneja, neki gradovi da se obiđu. Zbog nekih stvari to trenutno nije moguće, ali ćemo se truditi, videćemo da li će to biti proleće ili jesen. Koncertna promocija nas naravno čeka, to će se desiti svakako, ali  u ovom periodu ćemo malo da pauziramo sa svirkama, pošto treba da pripremimo i CD-ove i majice, sve je to u procesu i zbog toga ne bismo da uđemo u svirke, a da nemamo sa sobom nešto što ćemo da promovišemo. Uradićemo to malo više planski i kad sve bude spremno, onda ćemo da napravimo i neke svirke i promociju albuma zaključno u Beogradu.

BR: Zna li se koja pesma će biti sledeći singl?

Sandra: Nadamo se da će to biti “Teheran“, to smo planirali kao prvi sledeći singl, ali videćemo. Ne znamo još uvek ništa, spotovi nas dosta koče i doći do spota danas je možda i teže nego doći do albuma. Tako da hoćemo da uradimo to kako treba i za to je potrebno i vreme i novac, ali mislim da će biti nešto uskoro.