Na poprilično mirnoj i utihnuloj niškoj sceni, nedavno se pojavio metal sastav Repression Release čija je muzika polako počela da uzburkava to „mrtvo more“. Objavili su EP “Black & Gray“ sa pet autorskih pesama, nastupali na Čupinom rok memorijalu, Demo Battle 2 Festivalu, Plana Demo Festu, a u oktobru ih čeka i učešće na Sounds of Struggle manifestaciji gde će binu deliti sa Consecration-om, Deadrise-om i Styptic-om.

Kako bi malo bolje upoznali ovaj mlad i perspektivan bend, razgovarali smo sa osnivačem i basistom Lukom Stojanovićem, gitaristom Aleksandrom Ilićem i pevačem Viktorom Nagradićem.

-Bend je imao problema da pronađe pevača. Kako ste došli do Viktora?

Luka: Viktora poznajemo duže vreme. Znali smo da mu se dopada zamisao sa muzikom koju želimo da radimo, te smo rešili da održimo probu sa njim. On se uklopio od samog početka i tako smo nastavili da radimo sa njim.

-Kako je to izgledalo sa tvoje strane, Viktore?

Viktor: Ja sam znao za celu stvar još pre nego što sam došao na probu, jer smo Ilić i ja imali dogovor da pravimo neki tribute bend i kada mi je pustio snimak koji je snimio kući u mp3-u meni se to mnogo dopalo, ritam i melodija pesme… Tu smo imali neki tekst sklopljen i ja sam u glavi smislio kako bi to trebalo da izgleda i posle prve probe sam bio oduševljen i presrećan.

-Koliko je ime benda, “Repression Release“, povezano sa muzikom koju svirate i sa vašim pesmama?

Aleksandar: U suštini, to ime je smišljeno pre nego što je nastao bend. Muzika ima dosta veze sa imenom zato što se trudimo da iz nekih negativnijih stvari izvučemo neku pozitivniji stranu. U našim pesmama, bez obzira što se kreću iz nečeg lošeg, obavezno može da se nađe neka svetlija strana. Da to ne bude neko beznađe i opšte spuštanje, zato što ne verujemo da to može pozitivno da utiče na publiku. Puno takvih bendova se pojavilo u zadnje vreme i mislim da je svima dosta da drže glavu dole i da žele da čuju malo pozitivniju stranu svega.

-Ko piše tekstove?

Aleksandar: Viktor uglavnom.

Viktor: Ja pišem uglavnom sve tekstove, Ilić ih dorađuje, pošto, jelte, studira anglistiku pa je stručniji, ali za neke pesme je on odradio neke delove ili je imao viziju kako taj tekst treba da izgleda, koja je tema teksta, dorađivao strofe, prepravljao refrene…

-Zašto ste se odlučili da tekstovi budu na engleskom, a ne na srpskom?

Viktor: Lakše mi je nekako da se za ovakvu vrstu muzike izrazim na engleskom nego na srpskom i da to posle prenesem kroz muziku tj. kroz pevanje.

-Vaša muzika je nešto što predstavljate kao fusion metal. Čega je to fuzija?

Aleksandar: Gledali smo da ne ograničimo sebe na jedan žanr. Da ne bude smislimo jedan rif, neku melodiju i da to bude  „ej nije u fazonu onoga što smo radili pre“. Da ne budemo ograničeni, da možemo da imamo gomilu opcija i da svaka pesma bude priča za sebe. Nismo želeli da budemo nu, thrash ili šta god… to je dosta ograničeno. Isto tako nismo hteli da kažemo metalcore, jer je i to dosta izlizano ime. Gledali smo da uzmemo nešto što nam daje najviše slobode.

Luka: Još jedna stvar. U bendu svi slušaju koliko-toliko drugačiju muziku, te nismo hteli da bilo ko bude nezadovoljan nekim delovima, tako da smo i zbog toga uzeli taj naziv. Jednostavno, da se ne ograničavamo na nešto što neko voli, a neko ne.

-Odprilike je jasno koja je muzika uticala na vaš bend, ali da li postoje neki domaći bendovi koji su vas podstakli?

Luka: Prevashodno je to Block Out…

Viktor: Block Out, definitivno.

Luka: Block Out je bend koji je apsolutno najviše uticao na naš rad. Tu i tamo dosta poštujemo Styptic sa niške scene. Tako da je to to.

Aleksandar: Ja bih rekao, bar za sebe lično, i Consecration. Takođe, malo starija hardcore scena: Hitmen, Ritam Nereda, T-Error… Svi smo svestrani po onome što slušamo. Nemamo određeni žanr metala koji slušamo, čak nismo ograničeni samo na metal. Primera radi, Luka voli rege.

-Objavili ste “Black & Gray“, svoj prvi EP. Kako publika reaguje, kakvi su komentari na vaše izdanje?

Viktor: Mi smo zadovoljni… Ja sam, pre svega, zadovoljan, a najviše vidim publiku dok smo na sceni. Oni [ostali članovi benda] su više koncentrisani na sviranje, a ja sam taj koji je zadužen za osećanja te publike i vidim da znaju tekstove, znaju kako idu pesme, traže da sviramo neku određenu pesmu, tako da kapiram da je to dobro prošlo.

-Da možete da se stavite u poziciju publike, da li bi imali neku zamerku na sopstven nastup?

Viktor: Mi smo samokritični što se tiče svakog našeg nastupa. Dan posle svirke se uvek skupimo i pričamo o tome šta je moglo da bude bolje i koji segment naše svirke treba da se promeni.

-Je l’ postoji nešto konkretno na šta ćete ubuduće da obratite pažnju?

Aleksandar: Možda scenski nastup. Poslednji nastup je bio dobar. Dobar kontakt sa publikom, kvalitetno sviranje, na malo višem nivou nego obično… U suštini, treba nam vremena da se malo oslobodimo pred publikom, jer ipak postojimo tek nekih 7, 8 meseci. Neki od nas su imalo samo nekoliko nastupa, neki od nas nisu uopšte, tako da nam treba malo vremena da se oslobodimo i da sve to krene nekom prirodnom energijom. Da ne bude usiljeno i čisto glumatanje da bi se publika digla, nego da to krene iznutra i da bude prirodno. U suštini… fali nam malo iskustva. Najviše obraćamo pažnju da što više sviramo i steknemo to iskustvo, a sve ostalo će vremenom doći na svoje mesto.

-Kada planirate da snimite prvi spot?

Viktor: Prvo nam je potreban kvalitetan snimak, kako bi taj spot ličio na nešto. Imamo mi već vizije i ljude koji bi mogli to da nam urade, ali ja lično ne vidim svrhu snimanja spota ako snimak nije baš kvalitetan.

-Za koju pesmu biste snimili spot?

Viktor: Za “Repression“. Barem ja.

Luka: “Repression“. To je kolektivno, već smo pričali o tome.

U vašoj zvaničnoj biografiji mi je jedna rečenica zapala za oko. Ona glasi „… bend postaje kompletan, spreman da napravi revoluciju u niškoj, a i srpskoj underground sceni.“ Po čemu mislite da ste posebni i da ćete napraviti ovakav uspeh? Šta vas izdvaja od drugih bendova?

Luka: Prvo, bendovi polako umiru i postepeno se gase, a mislim da smo mi toliko-koliko sposobni da uradimo nešto kasvetno zato što smo ekipa. Ne podvajamo se, nema boljih, nema gorih. Trudimo se da bude što bolje i, jednostavno, mislim da će to da prođe, možda i zbog nedostatka scene. Možda i mi nismo toliko kvalitetni, ali stanje scene je ovde…

Viktor: Većina bendova koji kada počinju da sviraju imaju zamisao da sviraju punk zato što je prost. Ja neću da prozivam ljude koji se bave takvom muzikom, to je sve super, ali metal bendova nema toliko kod nas. Uglavnom kod onih koji i sviraju metal to je jedna određena podvrsta metala.

Aleksandar: Mislim da Luka nije hteo da kaže da smo sada mi nešto specijalni ili posebno talentovani, već samo da je hteo da kaže da povučemo ljude, da pokažemo da je moguće uraditi tako nešto i da nije nemoguće napraviti metal bend koji dobro zvuči. Čisto samo kao motivacija za ljude koji su možda razmišljali da naprave tako nešto, ali jednostavno krenu sa premisom da je to nemoguće, da neće da prođe i odmah se odustane od takve zamisli.

-Šta planirate nadalje?

U planu je da se za 5, 6 meseci snime dve stvari – “Repression“ i “Release“ koje će da predstavljaju neki budući zvuk benda, pošto je “Black & Gray“ EP bio odrađen dosta na brzinu, samo što smo se sastali, a sada sve to mnogo bolje funkcioniše. Snimiće se te dve promo pesme i verovatno će da ide spot za “Repression“.