Grupa Smak, u Srbiji, a i na prostoru celokupne bivše države, kako diskografskim, tako i koncertnim aktivnostima, dostigli su status velikana rock muzike bivše države, i izvan okvira progressive rocka, u koji se često uvrštavaju. Smak je takođe grupa koja je doprinela da rock muzka izvan angloameričke kulturološke sfere dostigne jedan zavidan nivo kvaliteta, autentičnosti i „lokalnosti“, uspevši da pomiri jednu uveženu i relativno novu muzičku formu, sa nečim, ne samo tradicionalnim, već i ličnim i osobenim za pojednica koji je stanovnik jedne kontinentalne evropske i balkanske države.

Smak je grupa čijim utabanim koracima su kasnije krenuli mnogi bendovi, iz tzv. provincijskih oblasti, to jest izvan velikih prestoničkih gradova bivše SFRJ. Samim tim, svojim geografskim, ali i muzičkim poreklom slobodno se mogu okarakterisati kao rodonačelnici alternativne subkulture u Jugoslaviji, jer su delovali kako izvan prostoničkih scena, tako i iza kulisa onoga što se tada smatalo mejnstrim muzikom. Kultnost Smaka kao „sjajnog benda iz Šumadije kojeg svi treba da čuju“, a posebno njihovog vođu, gitaristu Radomira Mihajlovića Točka, dovelo je do rađanja prvih autentičnih muzičkih mitova na ovim prostorima, koji se i dan danas rado prepričavaju.

Stupanje Smaka predvođenog Točkom na veliku pozornicu jugoslovenske rock scene, kojom su do tada vladale veličine poput Vedrana Božića, Josipa Bočeka, Dragog Jelića i Bate Kostića, može se slobodno porediti sa dolaskom Jimija Hendrixa u London i njegovom pojavom na britanskoj sceni, kojim su vladali Eric Clapton, Jimmy Page i Jeff Beck. Točak je serijom sjajnih izdanja sedamedestih i ranih osamdesetih postao, kako Rambo Amadeus svojski kaže, „Kralj gitare“, čije kompozicije su danas obavezna lektira kako za prosečnog slušaoca, tako i za učenika gitare, a nadamo se u bliskoj budućnosti, i štivo kojim će se baviti muzikolozi.

U godini u kojoj slave četiri i po decenija od izlaska prvog, istoimenog albuma, grupa Smak održaće koncert na beogradskom Ušću, na kojem će nastupti originalna četvorka, zajedno sa gostima i kasnijim članovima benda. Ovim povodom, razgovarali smo sa gospodinom Točkom, pa, o detaljima predstojećeg koncerta, budućim izdanjima, rivalstvu sa Bijelim Dugmetom, mladim snagama, i o počasnim doktoratima za domače rock muzičare, pročitajte u nastavku teksta.

BR: Trenutno pripremate beogradski koncert, pa nam otkrijte neke detalje u vezi koncerta? Koliko će biti razlike u repertoaru u odnosu na poslednja dva koncerta u Beogradu i Kragujevcu?

Točak: Koncert se definitivno radi na Ušću, 20. juna 2015. Repertoar će se razlikovati po tome što bi izvodili dva spleta starijih numera u toku koncerta. U prvom bi svirali naše poznate instrumentale koji su producirani od 1976. do 1981. Trajanje spleta je u dužini trajanja dve prosečne numere. U drugom spletu pesama uklopili bi izvestan broj numera sa pevanjem koje smo producirali od 1975. do 1986.

BR: Da li možemo da očekujemo DVD sa snimkom iz Kombank Arene u nekoj skorijoj budućnosti?

Točak: DVD iz Arene smo obećali i nismo uspeli da ga realizujemo zbog tehničkih problema u RTS-u. Snimci sa koncerta će ipak biti objavljeni makar u našoj režiji.

BR: PGP-RTS-u ne ide na čast činjenica da Smak još uvek nema celokupnu diskografiju dostupnu u prodaji, a neki od albuma nikad nisu reizdati u CD formatu. S obzirom da je relativno nedavno izašao PGP-ov boks set sa albumima Kerbera i Riblje Čorbe, da li postoje planovi da se objavi boks set Smakovih albuma iz PGP-ovog kataloga?

Točak: U ovom trenutku je veliko pitanje isplativosti štampanja bilo kakvih nosača zvuka obzirom na vrstu trgovine koja više nije aktuelna ni prisutna na tržištu, bar što se tiče naših velikih izdavačkih kuća. Ostaje mogućnost da se takođe prihvatimo ovog posla.

BR: Na zvaničnom Youtube kanalu objavili ste snimke ponovo snimljenih starih pesama, ali i nekih koje nikad do sada nisu snimljene, poput instrumentala „Spirala”. Da li planirate neko zvanično izdanje tog materijala? U kojoj priči vidite Smak danas kada, sa jedne strane, bendovi objavljuju albume za besplatno preuzimanje s interneta, a sa druge, postoje i oni koji obljavljuju vinilna izdanja?

Točak: Po meni je YouTube kultura za sebe i ne mislim da je nužno danas praviti tzv. albume. Standardi se menjaju i čini mi se da će tek uslediti novi, bar što se tiče muzike i videa.

BR: Vaš legendarni nastup ispred grupe Deep Purple se smatra trijumfom domaće scene nad svetskim velikanima. S obzirom da Deep Purple relativno često dolaze u Srbiju, da li biste im danas pod stare dane očitali još koju lekciju kao njihova predgrupa? Postoji li neki renomirani izvođač sa kojim biste voleli da nastupate kao specijalni gosti?

Točak: Nemamo takve želje ni planove, želja Smaka je da se okupe veliki legendarni bendovi iz bivše zemlje, zbog atmosfere iz tog vremena koju bi mogli još uvek da dočaramo.

BR: Ni za jednu domaću grupu se ne vezuje više legendi i mitova, a jedna od legendi o Smaku kaže da ste svirali kao specijalni gosti Marshall Tucker Banda u Njujorku tokom vašeg boravka u Americi 1976. godine. Da li je to tačno i kako je došlo do toga?

Točak: Tačno je da smo bili na njihovom koncertu u Njujorku ali nismo bili njihovi specijalni gosti osim što je Peca Popović ubedio kauboje na ulazu da je naš dolazak čak iz Jugoslavije bio vezan isključivo za njihov koncert.

BR: 1998. godine albumi „Smak” i „Crna dama” našli su se na listi 100 najboljih albuma domaće muzike. Da li ste upoznati i sa ovom listom i da li mislite da je još neki album Smaka zaslužio da se nađe na listi?

Točak: Verovatno da bi se i mi složili sa izborom albuma, mada smo vezani za svako naše izdanje skoro podjednako.

BR: Pesma „Crna dama“ je upotrebljena u seriji „Moj rođak sa sela“, a u istoj sceni se pojavljuje i ploča „Crna dama“ sa prepoznatvljivim omotom. Da li ste zadovoljni načinom na koji je pesma upotrebljena i da li vam imponuje činjenica da su pesme Smaka postale deo domaće popularne kulture i izvan muzike?

Točak: Nama imponuje da su taj album i pesme grupe Smak još uvek prisutni. Dobra je to scena, dugujemo zahvalnost glumcu i reditelju serije.

BR: Glumac i muzičar Nikola Pejaković Kolja se proslavio sa bendom Smak Bijelog Dugmeta. Da li je po vama duhovito upotrebljeno rivalstvo između vas i Biljelog Dugmeta u imenu benda ili vam je možda neukusno? Kako danas gledate na to rivalstvo, s obzirom na činjenicu da danas sarađujete sa Music Star Productionom čiji je vlasnik Raka Marić, bivši menadžer Dugmeta?

Točak: Bez obzira na nekadašnji rivalitet mi smo uvek bili u OK odnosima sa svim članovima Bijelog Dugmeta, praktično pripadamo istoj generaciji i garnituri bendova. Nama ne smeta nikakav duhoviti osvrt na naše rivalstvo. Raka Marić je takođe naš drugar iz starih vremena kada je bio tonac na našim zajedničkim koncertima.

BR: RTS je radio dokumentarni serijal o Smaku i Točku, „Pokretna prošlost”, ali se Smak pojavljuje i u serijalu „Rockovnik”, o istoriji domaće scene. Koliko ste zadovoljni načinom na koji je vaš rad predstavljen u ovim dokumentarnim serijalima?

Točak: Mislim da je prva serija emisija urađena znatno temeljnije i kroz prizmu prijateljstva. Druga je očigledno samo pod plaštom nepristrasnog novinarstva, ali je kroz prizmu drukčijeg shvatanja rock muzike u koju se nužno ubacuje pop.

BR: U pomenutom serijalu Kolarević govori o „Mahtu“ iz instrumentala „Maht tema“ i „Maht pustinja“, koji je po vašim rečima „bog svih lepih stvari u našoj galaksiji“. Na starom germanskom „maht“ znači „snaga“. Kako ste došli do tog koncepta i da li je slučajnost što ste iskoristili baš tu reč?

Točak: U vreme kada je stvarana priča o Mahtu ja sam zajedno sa mojim drugarima u Kragujevcu izmaštao priču o nekome ko je zadužen za sve lepo u čitavoj galaksiji. To smo postigli baveći se specijalnom tehnikom automatskog pisanja olovkom po papiru. Tako je i do imena Maht došlo sasvim spontano.

BR: Važite za jednog od retkih muzičara iz starije generacije koji nikad nije prestajao da prati nove svetske muzičke trendove i mlade bendove, a moderni zvuk je prisutan i na novijim Smakovim izdanjima. Koje moderne bendove trenutno slušate i proučavate?

Točak: Tačno je da pratim šta se dešava ali pre svega u oblasti muzičke umetnosti. Mladi rokeri uvek iznenađuju svojom maštovitošću. Lista bendova koje pratim je stvarno velika, ona može da se pogleda na progarchives.com.

BR: U jednom intervjuu ste na spisku naboljih domaćih bendova uvrstili Korni Grupu, Time, YU Grupu, Leb i Sol, Disciplinu Kičme i EKV. Da li biste danas proširili spisak ili se i dalje držite ovih šest?

Točak: Mogao bih da proširim listu na Eyesburn, Darkwood Dub, Negativ. Ali je važno napomenuti da je zbog bankrotstva audio-izdavaštva danas skoro nemoguće sopstvenim interesom promovisati rad grupe. Zato tek očekujem nova imena koja će to da postignu na neki drugi način. U Srbiji se dosta svira.

BR: Na Zapadu velikani rock muzike poput Jimmya Pagea, Tonyja Iommija, Davida Gilmoura, i drugih, su dobili počasne doktorate za doprinos muzici od strane prestižnih britanskih i američkih univerziteta. Da li biste prihvatili ovo zvanje od nekog domaćeg univerziteta? Koji domaći muzičari po vama zaslužuju da dobiju ovakvo priznanje?

Točak: Mislim da je tako nešto kod nas još uvek nemoguće, bar do sad nije bilo nikakvih kontakata osim privatno sa nekim profesorima. Prihvatio bih naravno počasno zvanje. Oni muzičari koji ga inače zaslužuju od rock poklonika, a to su neke naše legende među gitaristima, pevačima, basistima, bubnjarima i klavijaturistima. Ne smem nikoga posebno da pomenem jer bi me svi častili pićem budući da umesto toga pijem neke lekove.

BR: Veliki deo karijere ste posvetili podučavanju mladih gitarista, a objavili ste i knjigu „Škola gitare”. Da li možemo da očekujemo još knjiga na temu muzike i šta biste savetovali mladim muzičarima u Srbiji, gde je muzika više skup hobi nego profesija?

Točak: Da, biće još knjiga, bar tako planiram. Voleo bih da se pojavi knjiga o Smaku koju upravo završavam. Potom i druga knjiga Škole za gitaru koju već poduže planiram. Mladim muzičarima savetujem da se što pre opredele: Ili rekreacija ili profesija. Biti muzičar je zanat kao i svaki drugi ali podrazumeva određeni stepen edukacije. Naše vreme je bilo drukčije, danas je po tom pitanju nešto lakše.