Grupa Pain vraća se nakon šest godina u prestonicu Srbije. U susret njihovom nastupu koji će u okviru turneje „I AM“ održati 23. novembra u beogradskom klubu Zappa Baza, razgovarali smo sa frontmenom ovog sastava, i njegovim jedinim stalnim članom, Peterom Tagtgrenom.

BR: Prvo i pre svega, kako se osećaš?

Peter: Veoma dobro i vrlo zagrejano za balkanske nastupe. Mi smo sada jedna jako dobro podmazana mašina.

BR: Beograd nije bio planiran za ovu turneju, međutim, zbog nekih nepredviđenih okolnosti – našli smo se na vašoj mapi. Da li se radujete svirci pred srpskom publikom nakon 6 godina?

Peter: Oh, da, definitivno, naravno. Mislim, bili smo tako blizu sada. Prošli smo pored Srbije kada smo išli iz Sofije u Zagreb, i bili smo u okolini, ali ovog puta se nismo približili pa to moramo učiniti naknadno.

BR: Poslednjih nekoliko godina bilo je prilično haotično. Prošli smo kroz Covid, i svedoci smo nekoliko ratnih zona koje nisu tako daleko od nas. Pošto smo svi svesni da si ti, Peter, jedini stalni član benda Pain, pretpostavljamo da je teško prevazići takve izazove, posebno kada je reč o turnejama. Koliko je teško održavati stabilan sastav ekipe za žive nastupe

Peter: Da, prilično je teško, mislim – Pain nikada nije bio super aktivan, pa muzičari koji su sa mnom ponekad imaju i druge bendove, i ako ne svirate previše, znate da će izabrati drugi bend s kojim su. Ali sada imamo ovaj stabilan sastav benda već 5 godina, čini mi se, i definitivno je najbolji, i nadam se da se nikada neće promeniti. Naravno, moj sin je sa mnom već skoro 10 godina, i u pisanju muzike i u sviranju bubnjeva uživo. Tako da se osećam stvarno dobro. I imamo pakleni šou za vas, jer tu je puno energije.

BR: Ti si takođe poznati producent, i zanima nas koja je tvoja tajna kada je u pitanju balansiranje različitih strana muzike. Da li je teško rukovoditi i balansirati studijskim radom, sopstvenim kreativnim podsticajem i sviranjem uživo?

Peter: Što se tiče produkcije, ranije sam radio sa mnogim bendovima, ali više nemam vremena, jer želim da se koncentrišem samo na Pain i Hypocrisy. Svo slobodno vreme obično provodim u studiju i pokušavam da napišem neku muziku za jedan od ova 2 benda. I kada pišete muziku u studiju, zaista ne razmišljate o tome kako će publika reagovati. Samo pišete muziku koja se vama sviđa, i sa kojom ste zadovoljni, i to su obično pesme koje ostaju na albumu. Ali onda, kada te pesme svirate uživo, tada vidite kako ljudi reaguju na njih. U tom momentu je vrlo uzbudljivo videti kako iz jedne melodije u studiju i ničega više, stvarate ceo komad, i na kraju stojite na bini svirajući ga, gledajući ljude kako pevaju sa vama ili skaču gore-dole. To je proces koji je zaista sjajan.

BR: Od kako smo vas poslednji put videli u Beogradu, nije bilo puno novih albuma. Poslednji je bio „Coming Home“ 2016. godine, a čuli smo i nekoliko singlova, uključujući i najnoviji „Revolution“. Da li se nešto novo krčka kada je reč o studijskom radu Paina?

Peter: Ne, jer mislim da sam jednostavno bio poprilično zauzet sa Lindemannom, kao i sa novim albumima Hypocrisya. I prošlo je skoro 7 godina od izlaska poslednjeg albuma. Ali to je zato što sam takođe izdao još jedan album Hypocrisy i išao na turneju da ga promovišem, i izdao sam album Lindemanna, i išli smo na turneju sa tim materijalom, plus je Pain bio na turneji sve do 2018. godine, čini mi se. Dakle, za sve te stvari je potrebno puno vremena kada se ne možete samo fokusirati na stvaranje, već morate raditi i druge stvari. Nije samo u pitanju napisati album i krenuti na turneju. Postoji puno planiranja oko scene i svega ostalog. Sve traje dugo, tako da zaista nemate energije da sedite i razmišljate o muzici. Te stvari dolaze kada sam u miru sa sobom. Da, i to ubija vašu kreativnost. Ali sada će biti lakše sa samo 2 benda i bez drugih bendova za koje produciram ili pišem.

BR: U redu, radujemo se nekim novim stvarima.

Peter: Da, definitivno.

BR: I za kraj – pošto se datum koncerta u Srbiji približava, imate li poruku za svoje fanove u Srbiji?

Peter: Da. Dođite i povedite sve svoje prijatelje. Očekuje vas pakleni šou. To je sigurno.

Autorka: Jadranka Stanić