fbpx

-

Naslovna Intervjui Petar Vuksanović (Samalas) - Samalas je planina koju smo osvojili

Petar Vuksanović (Samalas) – Samalas je planina koju smo osvojili

Samalas Ci Che Petar VuksanovićSamalas je niški bend koji je teško žanrovski odrediti – krautrok, world music, psihodelija, afro, jazz… od svega po malo. U prelasku iz 2019. u 2020. godinu, snimili su svoj debi EP “MCCLVII“, o kom smo, a i o bendu i idejama iza istog, pričali sa frontmenom sastava – Petrom Vuksanovićem.

BR: Šta za vas predstavlja Samalas?

Petar: Kako se ovaj intervju ne bi pretvorio u memoare, reći ću samo sledeće – Samalas je planina koju smo osvojili. Vazduh je ovde čistiji i svet se bolje vidi.

BR: Da li više volite vintage opremu i improvizaciju ili digitalnu opremu i sređene aranžmane pred snimanje? Kako je uopšte proteklo snimanja vašeg debi EP-a?

Petar: Rekao bih da praktikujemo kombinovan pristup. Na probama se oslanjamo na taj neki vintage pristup – prikačimo snimač zvuka, pustimo da se snima i onda improvizujemo dok nam prsti ne iskrvare. Kasnije to uglavnom prebacujemo u DAW, preslušavamo, određujemo tempo i dalje razrađujemo.

Kažem uglavnom, jer to nije bio slučaj sa ovim izdanjem. Materijal za “MCCLVII” smo spremali samo bubnjar i ja, i ništa od toga nikad nije prebačeno niti razrađivano u softveru. Bilo je možda nekoliko telefonskih snimaka, ali to je otprilike to. Sve je bilo “uredno” čuvano u glavi i čekalo na studio. Komponovanje je samo po sebi bilo veliki izazov za obojicu, jer smo pravili aranžmane bez dodatnih instrumenata. Sve smo morali da zamišljamo, od lead gitara, perkusija, sve do saksofona. U studiju smo taj naš “pripremljeni” materijal prosvirali još par puta sa Ivanom (saksofon), i ubrzo krenuli sa snimanjem traka koje su i završile na albumu.

Naravno, nismo mi tamo otišli kao dva dezorijentisana babuna. Imali smo osnovni aranžman kao i osnovnu melodiju i gruv. Samo je trebalo dodati lead instrument, a Ivan je zaista briljirao tu. Bilo je tu dosta improvizacije. Recimo gitarski solo na sredini albuma nije bio planiran. Ivan je jednostavno uhvatio gitaru dok smo preslušavali snimak, i počeo da solira uz saksofon. Isto je bilo i sa perkusijama – Ci Che bi uzeo korpu sa zvečkama i samo otišao u drugu sobu. Kroz mikrofon bi ga čuo kako viče pusti i snimaj. Pojma nismo imali šta radi, ali je sve zvućalo tako je**no dobro. Te perkusije su dale potpuno drugu dimenziju pesmama. Milkić se, ničim izazvan, latio gitare pa tako možete čuti njegovu bas liniju i ambijentalne ebow gitare u “Winterspringu”. Tara (Ci Cheova sestra) se slučajno zadesila na snimanju, i u pauzi između snimanja odsvirala klavir koji se moze čuti na prelasku iz druge u treću numeru. Ceo proces snimanja je toliko delovao prirodno, rasterećujuće, kao da to radimo već 20 godina. Hteli smo da vidimo šta možemo da napravimo za 5 dana u studiju, sa sjajnim muzičarima i odličnim producentom, pristupajući celom procesu na način na koji to rade profesionalci. I znaš šta? Ispalo je bolje nego sto sam očekivao.

Što se same opreme tiče, uglavnom koristimo ono što nam je dostupno. Naš producent Uros Milkić (Down There Studio) je strastveni ljubitelj vintage zvuka, tako da smo za snimanje uglavnom koristili crem de la creme vintage opremu – od matorih Fender pojačala pa sve do analognog Studer mix desk-a. Oprema i Urošev pristup je svakako uticao na krajnji proizvod, i mislim da ne bi bilo ni približno dobro da smo snimali na drugi način.

Samalas Ci Che Petar VuksanovićBR: MCCLVII bi bilo jako interesantno čuti uživo. Da li je vam veći užitak predstavlja komponovanje ili izvođenje uživo?

Petar: Muzika za mene ima terapetsku vrednost, zbog čega je praktikujem svakodnevno – kako kroz komponovanje, tako i kroz slušanje. Ako posmatram iz tog ugla, ne mogu da pravim razliku izmedju komponovanja i live izvođenja. Da li su to različita iskustva? Svakako da jesu. Koje biram pre? Biram oba.

Rad na pesmama smatram svojevrsnim zadovoljstvom, i to se ne da menjati ni za 100 živih nastupa. Ti jam-ovi nekad budu dobri, nekada budu pa totalni promašaj, ali ono što je najbitnije – odvedu te daleko odavde. Na probi ne razmišljaš o svirci, o izvođenju, nema publike. To je tvojih 10 kvadrata, i tu možeš da budeš šta god poželiš. S druge strane, nikad neću isključiti živu svirku, to bi bilo besmisleno. To je potpuno drugo iskustvo. Samo se sada sve to nekako čini nedostižnim, pa samim tim i nema primat. Ono što znam je da će Samalas live biti pravi doživljaj.

BR: Orijentalni i afro uticaji se veoma očigledno provlače kroz vaše numere. Kako su oni dospeli u vaš zvuk?

Petar: Malo je poznato da smo Ci Che i ja išli na hodočašće na ostrvo Lombok. Tamo smo proveli 65 dana u selu nadomak glavnog grada Matarama. Pored kulture Sasaka, upoznali smo se i sa nekim novim psihodelicima. Neki od njih otvorili su receptore za orient & afro. Po povratku u Niš, ništa nije bilo isto.

BR: Zašto ste odlučili da budete instrumentalni bend?

Petar: Imao sam nekoliko bendova koji su bili zasnovani na vokalima, i to je počelo da me zamara. Naročito kada ceo bend orijentišeš oko toga, i onda dođeš nekim čudom u situaciju da izgubiš pevača iz ovog ili onog razloga. Kad se to desi, možeš da se pozdraviš sa tom pričom.

Hteo sam da probam nešto drugačije, nešto što nisam već radio, pa smo tako krenuli samo sa gitarom, bubnjem i sintom kao podlogom umesto bas gitare. Prvobitno sam zamislio da Samalas bude dvojac, gde bismo koristili loop-ove i kojekakve sprave ne bi li pomerili granice onoga što jedan dvojac moze da iznese uživo, ali sam ubrzo odustao od toga.

Ima par bendova koji su to postigli, ali to je čist mazohizam. Nastavili smo da radimo kao dvojac, u pratnji session muzičara, i pokazalo se funkcionalnim. Biće vokala na nekim narednim pesmama, ali sumnjam da će Samalas ikad biti instrumentalno-vokalni sastav.

Samalas Ci Che Petar VuksanovićBR: Vinil ili Spotify i zašto?

Petar: Ovoj temi nikad kraja (haha).

Ako već moram da biram, onda vinil. Ploče aktivno slušam, i uživam u celom tom ritualu koji prati vinil. Digitalni streaming servisi su svakako zgodniji, ali isto važi i za supu iz kesice, pa ljudi i dalje vole da skuvaju istu sa svežim sastojcima.

Vinil je vinil, i uvek će zvučati drugačije u odnosu na digitalni snimak. Pitaj bilo kog producenta i reći će ti da je sve od miksa do masteringa za vinil drugačije u odnosu na digitalni snimak. Samalas će se sigurno naći na vinilu i već smo počeli da razgovaramo na tu temu sa našim izdavačem.

Spotify koristim od pre par nedelja, i ako treba da sudim iz ugla potrošača, rekao bih da je zgodna stvar. Lak je za korišćenje, imaš muziku uvek sa sobom, i algoritam za preporuku drugih izvođača radi dobro. Ali tu maltene i prestaju benefiti tog servisa. Za muzičare je to potpuni promašaj. Mislim da je realnije očekivati neki prihod kroz Bandcamp, negoli kroz streaming app kao sto je Spotify. Samalas možete poslušati i na Spotify-u, kao i na Deezer-u, Bandcamp-u, YouTube-u, ali ja čekam svoj vinil da pustim. Posle toga mogu da umrem.

BR: Gde biste sebe smestili u okvirima domaće muzičke scene? Sa kim biste voleli da delite binu?

Petar: Zanimljivo pitanje. Iskren da budem, nisam puno razmišljao o tome. Čak i da jesam, ne znam do kog zaključka bih došao. Domaća muzička scena mi nikad nije bila imperativ, i od početka razmišljam o tome kako želim da napustimo njene okvire, i plasiram taj zvuk tamo gde se muzika sluša bez predrasuda.

Niški Eyot je odličan primer za to, i to je put kojim jedan bend kao što je Samalas treba da se kreće. Binu bih delio iskljucivo sa Nikom Potočnjakom. Ne krijem da sam veliki zaljubljenik u lik i delo tog balkanskog Kawabate Makoto-a, niti da je zvuk benda Seven That Spells uticao na Samalas. Deliti binu sa njim bilo bi vanzemaljsko iskustvo.

BR: Vaša muzika je haotična, ali opet veoma skladna. Šta je kod vas ključno kada stvarate, kako znate da je pesma gotova?

Petar: Uvek volim da čujem kako neko percipira muziku koju stvaramo. “Haotična, ali skladna”, zaista zanimljvo!

Vidiš, nikad nisam razmišljao o tome kako znam da je pesma gotova. Da li je pesma uopšte ikada gotova? Ili slika? Ili bilo koje drugo delo? Mislim da ne postoji umetnik koji na to može dati jasan odgovor. A što se tiče ključnih stvari tokom stvaranja – najbitnije je prepoznati međuzavisnost gruva i melodije. Ako pesma ima ta dva elementa, onda je manje više gotova. Posle je samo potrebno to izaranžirati, dodati ornamente itd. Kad imaš osnovu, i zdravu ekipu, sve ostalo ide svojim tokom.

Samalas MCCLVII EPBR: Koja je vaša idealna lokacija za live nastup?

Petar: More, plaža, 50-ak hipika i kvalitetni psihodelici. Tu bih svirao 15 sati bez prestanka.

BR: Šta spremate, koji su vam dalji planovi?

Petar: Na proleće izbacujemo album. Mi zapravo imamo preko 30 minuta snimljenog materijala. Deo je izbačen kao EP, ali će se sve to naci na LP-u.

Do kraja godine izlazi još jedan singl, najverovatnije ispraćen nekim spotom. Pokušaćemo ponovo da organizujemo session, jer smo prvi put morali da otkažemo zbog pandemije i nereda u Beogradu. To će ujedno biti i prilika za odabranu ekipu da nas prvi put čuje live. U međuvremenu radimo i na novom materijalu, za sledeći album.