Povodom novog albuma, Svet će opet biti savršen pt2, razgovarali smo sa Peđom, frontmenom niškog industrial/dadawave benda Figurative Theatre. Album je izdat za nezavisnu on line etiketu Black Planet Records i dostupan je kao free download. Bend ima 14-ogodišnji staž, koncept se menjao kao i zvuk i sastav. Međutim pečat originalnosti i autentičnosti je ostao tu.
BR: FT postoji od 1999. godine. Kako je tekao razvoj?
Peđa: FT nastaje na jesen 1999. kao EBM, electro projekat-bend i odmah izdaje prvi EP October 21. Godinu dana kasnije potpisujemo za Belorusku kuću, Dis Production i izdajemo prvo singl Sound ability algebra, a kasnije i album pod istim imenom. Singl izlazi i na nekim nezavisnim kompilacijama u Mađarskoj. Postava se menjala, posle početne trojke u kojoj su bili Bratislav Pavlović i Milan Marković, bend privremeno ostaje samo sa jednim članom Peđom Živanovićem, koji je i njegov osnivač. Sledi saradnja sa bendom I’m (kasnije iz ovog benda nastaje Margita je mrtva), izlazi kultna kompilacija EI Niš. Tokom 2000. ostvaren je i prvi nastup u klubu Underground, takođe sa bendom I’m. FT svira na mnogim festivalima u zemlji kao i na samostalnim svirkama, od kojih vredi izdvojiti LFO festival u SKC Beograd i nastup na Akademiji u Beogradu. Posle nekoliko singlova, 2006. izlazi veoma poznati album Analogue Monstrosities za jagodinsku nezavisnu etiketu Minimalna izdanja. Koncertna aktivnost se nastavlja. Bend sarađuje sa mnogo umetnika, izmedju ostalih tu je bio Marko iz Tearpalm-a, Nenad Popović sa kojim nastaje uspešna noise frakcija Third I. U bend ulazi Katarina Živanović i ubrzo se počinje sa spajanjem dadaističkog, umetničkog performansa sa plesnim EBM industrial zvukom, kasnije, od strane novinara nazvan Dadawave. Bend u tom periodu izdaje par albuma za strane nezavisne kuće Dadaist audio, Clinical archive… Započinje saradnja sa Slušaj najglasnije iz Zagreba i Dark Scene iz Novog Sada. U Novom Sadu FT drži nekoliko veoma bitnih koncerata, u klubovima Valhala, Auris i Dvorište. Izlaze 3 uspešna albuma Atrocious Camera, Story of DADA, Dadawave, kao I EP Birth of evil flowers. Prva dekada postojanja zatvorena je singl kolekcijom Decade one 1999 – 2009 Final catalogue! U bend ulazi Vladimir Popović, zvuk se radikalno menja, postaje tvrđi, živi performansi još direktniji i apstraktniji. U postavi Peđa Živanović, Katarina Živanović i Vladimir Popović bend izdaje 2 dela albuma Svet će opet biti savršen za sopstvenu izdavačku kuću Black Planet Records, koju su osnovali Vladimir i Peđa.
BR: Svake godine ste izbacivali neki materijal. Šta nam možeš reći o vašem prethodnom radu?
Peđa: Radilo se dosta, sarađivalo sa mnogo umetnika, izdavali smo split albume, od kojih vredi izdvojiti čuvenu kolaboraciju Great industrial comeback sa bendom Dreddup. Svaka godina postojanja bila je pokrivena , ako ništa drugo, onda bar po jednim split cd izdanjem. Kroz bend su prolazili mnogi umetnici koji su ostavili svoj pečat.
BR: Da li se sećaš vašeg prvog nastupa? Gde je bio i kako je publika reagovala?
Peđa: Prvi zvanični nastup dogodio se 2000. godine sa bendom I’m u niškom klubu Underground. Odlično prihvaćen, jedno jako lepo iskustvo. Nastup je čak zabeležen na nekoj audio kaseti preko mini diska, ali mu se gubi svaki trag. Za klavijaturama je bio Ivan Geld iz benda I’m. Ovo je bilo jedno fino darkwave iskustvo, rado ga se sećam. . Bilo je puno emocija u Underground-u te večeri, veliki podsticaj za dalji rad.
BR: Koliko se od tada menjala reakcija publike na vašim koncertima?
Peđa: Sa promenom stila, ulaskom u DADA teatar vode, ulaskom Katarine Živanović u bend, nastupi su postali šokantniji. Bilo je mnogo kritika, pozitivnih i negativnih. Ulazak u vode konceptualne umetnosti svakako nije lak, ali FT je dobio na oštrini. Korišćeni su ready made materijali i ready made koncept, da od svakodnevnih predmeta pravimo stage rekvizite. Trudili smo se da animiramo publiku da i sama učestvuje u tim našim malim igrama. Neki bi bežali na suprotan kraj sale, a neki bi oduševljeno prihvatali sve to. Lagano publika se navikavala na naš koncept. Danas nas bar ne smatraju potpuno ludim, to je uspeh. (Smeh) Svakako se svi ludo zabavljamo…
BR: Sarađivali ste sa izdavačkim kućama u inostranstvu. Kakvi su utisci?
Peđa: Pozitivni i negativni, baš kao i rad sa domaćim izdavačima. Izdvojio bih Dis production iz Belorusije, dok se kuća nije raspala i Clinical Archive koji su pravi profesionalci. Priča sa stranim kućama zapravo nikada nije zaživela u punom sjaju. Bili su to mestimični pokušaji. kojima smo uspeli da našu muziku implementiramo i preko granica. ali na tome se tek radi, Naravno najznačajnija je saradnja sa Slušaj najglasnije iz Zagreba, što se EX Yu izdavača tiče, jer je ogromno zadovoljstvo biti na etiketi takve legende kao što je Zdenko Franjić.
BR: Sam naziv benda upućuje na teatar, na performans… Reci nam nešto više o tome.
Peđa: Ime benda je preuzeto sa prvog albuma Christian Death-a, na kome se nalazi i istoimena pesma. FT postaje mali teatar dolaskom Katarine u bend, zapravo tek posle 2008. Oduvek nas je zanimala konceptualna umetnost, apstraktno slikarstvo, dadaizam, anarhistička literatura, utopija kao koncept, kritika kapitalističkog sveta i konzumentske kulture. Hteli smo baš kao u dadaizmu da budemo bomba koja eksplodira i kritički ruši sve pred sobom. U međuvremenu, počeli smo sa Fluxusom i Happeningom kao umetničkim izrazima, nezavisno od same muzike.
BR: Sastav benda se menjao. Ko danas čini FT i kako bend funkcioniše?
Peđa: Danas FT nastupa kao osnovna trojka: Vladimir Popović, gitara, produkcija,klavijature, pomoćni vokal ; Katarina Živanović, sempling, kompjuter., performans umetnik; Peđa Živanovič vokal, klavijature, produkcija i performans umetnik. Tu su mlade snage na najnovijim nastupima: Janko Džambas na gitari i Uroš Kostić na klavijaturama. Uglavnom na samoj muzici radim sa Vladom, a na vizuelnom identitetu sa Katarinom.
BR: Prethodni albumi i singlovi su bili instrumentalni. Šta se krije iza vokala na novom albumu?
Peđa: Nijedan naš album nije instrumentalan bukvalno, jer poseduje vokale koji su provlačeni kroz razne efekte. Na novom albumu smo rešili da pevanje zvuči onako kako smo ga prezentovali na koncertima, tj. vratili smo ga u konvencionalne okvire. Dobili smo na atraktivnosti na taj način. Dobar primer je pesma Mammatus oblaci koju je publika odlično prihvatila.
BR: Kakve još novine donosi ovaj album?
Peđa: Najveća novina je da smo konačno uspeli da implementiramo sve ono što mislimo, osećamo, čemu se nadamo i radujemo kao i kritiku i duh vremena u kome se nalazimo, kroz 9 moćnih zvučnih slika.
BR: Stiče se utisak da je vizuelni momenat jako bitna stavka za FT. Ko je odgovoran za to?
Peđa: Vizuelni moment je esencija i suština FT postojanja, ono što vidite na bini su naše siluete i senke u modernom svetu. Generalno krivi smo Katarina i ja, ali i celokupan bend.
BR: Novi album je u etru, kakvi su planovi za budućnost?
Peđa: Mnogo svirki, podizanje benda na novi, viši nivo postojanja, mnogo druženja i upoznavanja novih ljudi, turneja u regionu i inostranstvu od sledeće godine. Odradićemo par spotova, radi šire medijske promocije… a onda idemo DADAlje!
BR: Poznato je da pratiš i podržavaš nišku, i generalno domaću sceu. Kakav je tvoj utisak o muzici iz Niša?
Peđa: U okviru svog DJ Brenda za alternativnu muziku pod imenom Music to play in the dark, često promovišem rad niških autora i bendova. Ne bih da ulazim dublje u priču da li scena postoji ili ne, ali da postoji mnogo kvalitetnih izvođača, to je svakako izvesno. Treba samo malo više međusobne podrške, jer je klima daleko od idealne, nema mnogo adekvatnih mesta za promocije i svirke. U Nišu se svira veliki broj najrazličitijih muzičkih pravaca, bilo da je reč o metalu, alternativi, hip hopu, punk-u….kvaliteta ima, stanje u kulturi i društvu je takvo da kvalitet teško ispliva. Evo nekih zanimljivih muzickih imena: Plastic Sunday, Stereolimit, Nahty, Decokvaritelji, There, Leer, Mrtavci, Scarlet Dust, Mark Rainey, Šeret blejzer micro driver, Ego…imam čak i neke metal favorite Testator, Limbo, Boy Yan, Cobi’s Death…uvek prisutni Totalni klošari, novije snage Dok 7….Stereo Banana su aktuelni, uvek je tu Marconiero…ne bih da se upuštam u nasleđe niške muzike jer tu je more dobrih autora…od Gospodina Pinokia, preko Wagnera do Pod,T-error, Stentor-a, Dobrog Isaka, Trivalije, Bolivijskih patuljana…Margita je mrtva…stvarno se izvinjavam jer sam nekog sigurno izostavio….
BR: Kako je porediš sa ostatkom Srbije i Balkana?
Peđa: Situacija je gotovo identična u svim gradovima u Srbiji, ako se uzme u obzir ekonomski aspect. Za svaku pohvalu je delovanje Balkanrocka, koji je mnogo toga uradio na promociji muzike, kako u Nišu tako i šire. Što se Balkana tiče, na prvi pogled deluje da u Hrvatskoj imaju malo više sluha za alternativnije muzičke izraze. Tamo oduvek postoji ta D.I.Y scena, zahvaljujući etiketi Slušaj najglasnije. Vlada i ja pokušavamo da izguramo stvar na D.I.Y način putem naše etikete Black planet Records. Bitno je raditi, rezultati će doći jednog dana.
Nadajmo se da entropija nije zaista nastupila I da će svet opet biti savršen, jednog dana!
