Puni iznenađenja, pojavivši se gotovo niotkuda, doneli su mnogo toga novog i do sada neviđenog na našu muzičku scenu, kako žanrovski, tako i u pogledu organizacionih praksi, održavajući niz uspešnih događaja, od koncerta Olivera Treeja, preko čak dva festivala (Chageover i Horizontalika, koja još uvek traje), pa sve do nadolazećih nastupa Noize MCja i Gnoomes. Radi se, naravno, o Connected Agency – ruskoj agenciji koja je pravi dašak svežeg vazduha za sve ljubitelje svih vidova eksperimentalne muzike. Kako bismo saznali više o njima, ali i budućim planovima, popričali smo sa jednim od suosnivača, Pavelom Vilenkinim (VLKN), koji nam je otkrio detalje o ovom bujajućem delu beogradskog kulturnog života.

Balkanrock: Zdravo, Pavel! Jako mi je drago što imam priliku da razgovaram sa tobom o aktivnostima agencije Connected. Predstavi se našim čitaocima.

Pavel Vilenkin: Zdravo! Ja sam Pavel, suvlasnik i glavni producent koncertne agencije Connected Agency, beogradskih festivala Changeover i Horizontalika, a odnedavno i našeg novog podbrenda – Polako Promotion, pod kojim ćemo se baviti više mainstream artistima

BR: Reci nam nešto o tome kako si počeo sa organizacionom delatnošću, sve do Connecteda.

Pavel: Dolazim iz marketinške sfere, radio sam u reklamnim agencijama gotovo 10 godina i vodio sam marketing u velikim ruskim firmama na strani klijenata. Pa, paralelno s tim, od 2015. sam radio elektronske žurke u Moskvi, dovodio strane izvođače, i razvijao svoju malu underground etiketu IDA (koju, uzgred, sada ponovno pokrećemo). U 2019. sam (nadam se zauvek) napustio kancelariju, i iz nekog sam razloga bio angažovan na promociji energetskog napitka BURN na ruskom tržištu i odradio rep-turneje u oblastima od Moskve do Vladivostoka, promovišući jednu veliku rusku kraft pivaru. A 2020. pozvan sam da pomognem na promo showcase festivalu Moscow Music Week, koji je moj partner Stjopa do tada radio već 6 godina, i nakon kojeg smo već zajedno pokrenuli naovi AWAZ festival u Kazanju – pravu proslavu života, koji je, nažalost, bio predodređen da prođe samo jednom. U sklopu njega smo, inače, između ostalog, odradili Drugstore Showcase i doveli Kӣr, Stevie Whisper, Mateja Rusmira, Andriju i Yana Duska. Nešto kasnije, već na pravima partnera, napravili smo posljednji Moscow Music Week 2021. E, onda se dogodilo, šta se dogodilo, i sada smo skoro godinu dana u Srbiji. A inače, studirao sam kao antropolog, sa specijalizacijom u jugoistočnoj Aziji, učio malajski jezik, i to je sve ;)

BR: Da li je postojao neki moto, ili pokretačka ideja koju ste želeli da ostvarite kada ste tek počeli?

Pavel: Mislim da svi (u timu) jednostavno volimo muziku, druženje i da vidimo srećne ljude na našim događajima. To jest, samo radimo ono što volimo i šta možemo.

BR: Konkretno, jesu li postojali neki određeni bendovi koje ste htjeli predstaviti javnosti?

Pavel: Sve što ulazi u postave naših domaćih festivala jedna je velika pojedinačna novotarija, koju želimo da prikažemo. Ono neočigledno i nedovoljno zastupljeno, u globalu poznato malom broju ljudi, sve je zanimljivo na svoj način. Takav neki naš guilty pleasure, koji realizujemo uprkos činjenici da finansijski sve može proći neuspešno. Što se tiče koncerata pojedinih izvođača, ono najzanimljivije tek sledi. Možemo reći da je upravo završio period profesionalnog prilagođavanja, i da polako počinjemo da radimo punom snagom. Ove godine će biti puno stvari iz celog sveta. Stoga, kako se kaže, stay tuned.

BR: Kako je prošlo preseljenje u Srbiju? Da li je bilo poteškoća u tom pogledu?

Pavel: Imamo sreće u svakom smislu. Prvo, putovalo je jezgro našeg tima, svi zajedno. Drugo, imali smo sreće s prvim stanodavcem, za kojeg se pokazalo da je potomak beloemigranata, shvatio situaciju, dao dobru cenu, nije smetao ni na koji način, i tako dalje. I treće – zahvaljujući lokalnim Srbima i Rusima koji su ovde živeli pre nas – većina njih koje smo zatekli po dolasku pokazali su maksimalno želju za saradnjoom, pomogli na sve moguće načine. I da, ovde smo upoznali mnogo sjajnih ljudi.

BR: Gledajući unazad, ne sumnjam da su sve promene i izazovi kroz koje ste prolazili uticale na naziv i usmerenje festivala Changeover, koji ste prvi put organizirali u Beogradu. Da li je sve išlo po planu prilikom organizacije ovako velikog događaja?

Pavel: Pa da, možemo reći da smo bili svedoci changeovera i u životu, stoga je i naziv takav. Bio je to složen projekat s puno zastoja, uzrokovanih nestopostotnim razumevanjem tržišta, organizacijskim problemima iznutra, spoljašnjim činiocima, malom količinom vremena i resursa, i tako dalje. Ali moralo se desiti, jer sam to želeo radi iskustva i svojevrsne industrijske socijalizacije. Bilo je važno oglasiti se, povezati mostove, dati priliku preseljenim Rusima i manjim domaćim umetnicima da nastupe i pokažu se publici. Ukratko, mnogo toga nije išlo po planu, makar zato što tada nismo imali priliku da taj plan normalno sprovedemo u delo. Pa ipak, mislim da je sve ovo bilo sjajno, i ne uzalud. Na kraju – je l’ ti bilo gotivno? E pa, i nama je.

BR: Organizacijski, koja je razlika između ruske i srpske scene?

Pavel:  Verovatno je još prerano da kažemo – nismo baš toliko radili sa srpskim izvođačima. Uopšteno, o muzičkoj industriji mogu da kažem da je, uz dužno poštovanje, očito manje razvijena. Tu se radi i o zasićenosti i svestranosti scene, kao i o raznim tehničkim problemima kao što je distribucija, pa i toga kako publika konzumira sadržaj i koliko nije spremna da ga plati, i tako dalje. Ali ovo je više nego logično i razumljivo. Dakle, nema pritužbi. Jednostavno je tako kako jeste. Radimo s onim što imamo. Još jednom, izuzetno smo zahvalni na načinu na koji su nas primili i trudimo se da se prilagodimo lokalnim uslovima.

BR: Upliv eksperimentalnih izvođača ruske, i drugih evropskih scena udahnula je novi život u domaći kulturni život ali, kao i uvek, tu postoji i ružno naličje. Kao organizator, šta nam možeš reći o tome kako se ruska alternativna scena prilagođava novoj, nestabilnoj poziciji?

Pavel: Prilagođavaju se, kao i svi imigranti, iz svih drugih sfera. Ovdje su, generalno, isti momenti organizacije svakodnevice kao i u IT-ljudi, kojima je sve to, doduše, nešto jednostavnije. Niko ne preskače manje artiste što se tiče plaćanja kirije i prikupljanje dokumenata za boravišnu dozvolu od strane internih korporativnih službi. Mnogi su se selili od zadnjeg novca, žive u komunama, iznajmljuju jedan stan za sve. Uopšteno, malim umjetnicima je teško. Kući nisu imali puno publike, a kako je tek ovde. To jest, pre svega, sve je manje prilika za zaradu. Nekim bendovima je deo članova u Srbiji, a deo u Rusiji, kao, na primer, Ploho. Ali svako se dovija kako zna i ume, pronalazi nove načine zarade, neki rade u barovima, neki kupuju auto pa voze ljude na vizaranove, neki dobijaju drugo državljanstvo kako bi nastavili sa turnejama, a neki se skupljaju u grupe sa srpskim muzičarima.

BR: Reci nam nešto o svom novom festivalu Horizontalika. Raznorodnost izvođača i dalje je impresivna, i zanima nas koje su ideje ovog puta animirale događaj. Ukratko – zašto ne Changeover 2?

Pavel: Pre svega ovo nije Changeover 2, jer su to konceptualno i sadržajno različiti projekti. Horizontalika je zamišljena kao eksperimentalnija priča, teže shvatljiva, za muzičke sladokusce. Drugo, iz praktičnih razloga. Još od leta smo imali određeni booking za februar-mart koji smo povećali i „spakovali“ u mini-festival. Tako se lakše prodaje, pa se stvara određeni obim. Naravno, važno je reći da je Changeover po strukturi showcase festival, sa delegatima i edukativnim programom, čija je svrha, između ostalog, razvijanje scene u celini, gde umetnik može nastupiti, odmah se upoznati s bukerom, srediti nastupe i generalno stvoriti korisne veze u industriji. Horizontalika je samo muzički program. Barem za sada.

BR: Opstala je ideja festivala kao razgranate manifestacije koja se održava na različitim lokacijama u gradu. Što vas kao organizatore privlači ovom formatu?

Pavel: I tu opet postoje dve strane. Prva, zbog žudnje za raznolikošću u svemu, dok je druga praktične prirode, i vezana za slobodne termine mesta nastupa, i njihove tehničke specifikacije. Odnosno, zanimljivije je i nama i gostima (u neku ruku nastavljamo da pokazujemo ​​grad Rusima, a i domaćem stanovnitšvu), dok pojedini izvođači u određenim prostorima jednostavno bolje zvuče i izgledaju.

BR: Vaš tim gotovo svake nedelje objavljuje nova imena, i izgleda da ne nameravate da stajete. Planirate li duži boravak ovde?

Pavel: Zasad nema planova da odemo negde drugde. Mislim da ćemo se bazirati u Beogradu i postupno izlaziti u susedne zemlje, i šire. Recimo, već sada imamo dva datuma jednog poznatog engleskog benda u novembru: jedan ovde, drugi u Zagrebu.

BR: Puno vam hvala na prilici da upoznamo vas, kao i sve ove divne umetnike. Vidimo se na Horizontaliki!

Pavel: Хвала пуна, Никит!