Paul Wolinski (65daysofstatic): Dolazak u neku novu zemlju je uvek uzbudljiv bez obzira gde je i kolika je

65daysofstaticBend 65daysofstatic koji skoro 20 godina stoji na vrhu instrumentalne scene u svetu svoj premijerni nastup u Srbiji održaće prvog dana Exit Festivala. Do sada su objavili pet studijskih albuma kojima su promenili poimanje post rocka, uradili nekoliko soundtrack albuma za filmove i video igre i proputovali dobar deo sveta svirajući koncerte koji retko koga ostavljaju ravnodušnim. O njihovoj saradnji sa bendom The Cure, koji ih je i izabrao kao podršku na Exitu, procesima eksperimentisanja sa algoritmima kao i uzbuljivosti live nastupa pricali smo sa Paulom Wolinskim.

Balkanrock: Da li ste uzbuđeni zbog svog prvog nastupa u Srbiji? Iako je u pitanju mala zemlja verovatno postoji taj hajp kada nastupate prvi put negde.

Paul Wolinski: Apsolutno! Imamo toliku sreću da obiđemo svet sa ovim što radimo, a dolazak u neku novu zemlju je uvek uzbudljiv bez obzira gde je i kolika je.

BR: Vaša saradnja sa Robertom Smithom i The Cure datira još iz perioda pesme „Come to Me“ sa albuma „We Were Exploding Anyway“. Sada ste im predgrupa na EXIT festivalu, a takođe ste bili deo neverovatnog prošlogodišnjeg „Meltdown“ festivala koji je organizovao Robert Smith. Kako je počela ta kolaboracija?

PW: Zapravo datira par godina ranije. Išli smo na turneju sa The Cure po Evropi i Americi 2008-2009. To se desilo tako što smo u nekon trenutku 2007. svirali random koncert u Brighton-u gde je Robert Smith došao da nas čuje. Došao je u backstage nakon koncerta i rekao „Zdravo, ja sviram u bendu The Cure, trebalo bi da nam budete podrška jednog dana“ i mi smo odgovorili „OK!“. I to smo i uradili. Mislim da je odlično kako su se The Cure uvek trudili da podrže male i opskurne bendove i pomagali im da dođu do veće publike. Od te prve turneje smo u neprekidnom kontaktu sa njima. Meltdown je bio odlično iskustvo, a veoma se radujemo Exitu.

BR: 65daysofstatic je uvek smatran jednim od onih bendova koji pomera granice svoje muzike svakim novim izdanjem. Kada radite na novom izdanju da li krećete sa planom „eksperimentisaćemo na ovoj ploči“ ili jednostavno pustite da vas momenat ponese u nekom smeru tokom celog procesa?

PW: Hvala! Odgovor je „i jedno i drugo“ a iskreniji odgovor bi bio „ne znam“. Često smo ranije govorili da branimo stav „pravimo sve u hodu“. Puštamo intuiciju da vodi put pre nego previše kritičkog razmišljanja. Skoro sam promenio mišljenje u vezi toga. Mislim da zapravo dosta razmišljamo kritički i pregledamo šta smo uradili, ali se ta revizija svega što smo uradili direktno manifestuje na nove stvari više nego što razgovaramo ili planiramo pre nego što rad krene. Bilo da pokušavamo da budemo „eksperimentalni“ ili ne (zato što je stvarno bilo dana kada smo pokušavali da napravimo „generički“ 65dos zvuk) ovaj proces radi.

BR: Već neko vreme „tizujete“ publiku kratkim klipovima na društvenim mrežama koji pokazuju proces snimanja vašeg novog albuma „Decomposition Theory“. Sudeći po tim klipovima koristite dosta algoritama u dizajniranju zvuka. Kažite nam nešto više o tom procesu? Kada možemo očekivati novo izdanje?

PW: Zapravo „Decomposition Theory“ nije novi album. Novi album dolazi na jesen, a više detalja ćemo objaviti uskoro. Prošle godine smo uradili turneju i projekat koji se zvao „Decomposition Theory“ i da to je bio A/V šou koji smo pokretali algoritmima koje smo sami dizajnirali. To je svakako bio uzbudljiv i eksperimentalan projekat za nas. Međutim, uvek smo gledali na  „Decomposition Theory“ kao na metodologiju ili određenu tehniku više nego što je to album ili turneja. To je ime koje smo dali procesu koji sam pokušao da objasnim u prethodnom pitanju. To je način na koji 65daysofstatic  pokušava da se ne redifiniše konstantno već da izbegnemo definicije generalno. Trajni proces NE-definisanja, dekonstrukcije, dekompozicije, gledanja u sastojke i na kraju prezentovanje toga na adekvatan način.

Najavljeni novi album će svakako biti sačinjen od materijala nastalog prethodnih godina koji smo razvijali i na koncertima, ali to neće biti „Decomposition Theory“ album.

BR: Koliko je komplikovano preneti taj koncept u live okruženje? Koji su potencijalni problemi koji se mogu javiti?

PW: To je veoma komplikovan proces. Bio je uspešan ali je došao sa mnogo lekcija koje smo naučili. Ne znati šta će sledeće da se desi je veoma neprijatna stvar kada ste na bini! Takođe, postoji granica korisnosti algoritmičke muzike u kontekstu koncerta koji ima svoje trajanje. Ne možemo da sviramo zauvek, nećemo da postanemo zaneseni time što radimo, mi smo veoma glasan bend i postoje fizička ograničenja koliko dugo je to uživanje za publiku… ukratko, mi smo najbolji kada je sve fokusirano i kada je sve što prezentujemo urađeno sa jasnom namerom. Prezentovanje unikatnog, algoritamskog koncerta stavlja ogroman limit na to.

BR: Od vašeg prvog albuma „The Fall of Math“ publika je mogla da čuje vašu naklonost prema IDM muzičarima iz 90ih poput Autechre, Aphex Twin ili Boards of Canada u sudaru sa post rock pionirima Mogwai, Bark Psychosis ili Godspeed You! Black Emperor. Šta vas je privuklo ka ideji da kombinujete ove različite ideje u jedan miks?

PW: Tada smo, kao i većina, slušali podjednako Autechre, Aphex Twin itd. kao i bendove poput At the Drive-in, …Trail of Dead ili Godspeed i mnoge druge. Takođe smo dosta slušali New Order koji su mešali gitare i elektroniku godinama unazad. Tako da smo zapravo bili zbunjeni zašto više ljudi ne radi to. Nije nam to delovalo toliko radikalno. Delovalo je kao zvuk koji smo želeli da čujemo. I onda smo ga napravili.

BR: Poznati ste po uzbudljivim koncertima na kojima ne štedite nijedan atom snage od početka do kraja. Ako biste morali da birate između koncerata i vremena provedenog u studiju povezujući Max for live, šta biste izabrali?

PW: Obe stvari su sjajne u svojoj različitosti. Da možemo da ostanemo zauvek u našim ranim dvadesetim godinama onda bi neposrednost i uzbuđenje turovanja bili bez razmišljanja moj prvi izbor. Ali ne možemo. Nismo toliko stari, ali starimo i svakako kao bend želimo da nalazimo nove pristupe i načine da se izrazimo. Imamo neverovatno sreću što smo uspeli da proputujemo toliko u prethodnih 18 ili više godina i svakako planiramo da nastavimo, ali na kreativnom planu mislim da više šansi za nas ima u svetu komponovanja…barem u ovom momentu. Da smo malo uspešniji mislim da bismo radili ono što Bjork radi – stvarno bismo testirali granice onoga što je moguće uraditi na koncertu – jer je sviranje uživo stvarno sjajno. Ali realnost za nas je da je turneja sve skuplja i teško je uraditi je a ne izgubiti dosta novca.

BR: Koji su vaši omiljeni bendovi sa kojima volite da delite binu?

PW: Ne mogu da odgovorim na ovo dok ne budemo svirali sa svima.