fbpx

-

Naslovna Intervjui Nikola Vranjković: „Puno toga se ovde dešavalo i dešava se, a ljudi se ne snalaze“

Nikola Vranjković: „Puno toga se ovde dešavalo i dešava se, a ljudi se ne snalaze“

 

Nikola Vranjković Kombank dvorana BeogradBalkanrock imao je priliku da postavi nekoliko pitanja muzičaru, producentu, pesniku Nikoli Vranjkoviću. Povod za razgovor svakako je njegov veliki prednovogodišnji koncert u Kombank dvorani koji će se održati 22. decembra. Iskoristili smo trenutak da saznamo i kakav je Nikolin odnos prema publici, koji su mu planovi za Novu godinu, kakve novine možemo da očekujemo na najavljenom nastupu i još neke detalje vezane za njegova razmišljanja, životne stavove i buduće planove.

BR: Već dugo si na sceni i došlo je do nekoliko smena generacija u tom periodu. Na koji način privlačiš mlađe generacije?

Nikola: Ne verujem da je moguće konkretno ciljati na neki deo publike kad je u pitanju muzika koju mi sviramo. Prepoznajem ljude koje sam i pre dvadeset godina viđao na koncertima, a vidim i mnogo novih lica u publici.

BR: Može se reći da tvoji pratioci na društvenim mrežama imaju priliku da se upoznaju ne samo sa reklamiranjem ličnog muzičkog materijala, već su upućeni na čitav jedan način života, od onoga što radite, kako živite, šta slušate, do afirmacije novih kvalitetnih bendova…

Nikola: Što se tiče fejsbuka i instagrama zaista mi pomažu kada je u pitanju promovisanje naših nastupa ili spotova, a inače društvene mreže koristim kao i ostali moji prijatelji. Jedino što se ne upuštam u polemike i komentarisanje jer mi je to dosadno.

BR: Motiv depresije je nešto što se često pripisuje muzici Nikole Vranjkovića. Da li se tako osećaš kad stvaraš ili je stvaranje način da se upravo izboriš sa neprijatnim emocijama i problemima?

Nikola: Depresija je vrlo zgodna reč za opisivanje nekog dela ukoliko ne želite da se udubite u njegovu tematiku. Postoji mnogo filmova, knjiga ili muzike koji bi trebalo da se pogledaju, pažljivo preslušaju i pročitaju, a ne da se prelistavaju i proslušavaju.

BR: Zašto smatraš da se danas sve više ljudi oseća depresivno i anksiozno?

Nikola: Ne znam da li je to veći ili isti broj kao ranije. Puno toga se ovde dešavalo i dešava se, a ljudi se ne snalaze. Možda je najveći problem što misle da neke društvene ili još šire promene mogu da utiču na njihov život. Često zaborave da imaju samo jedan život i nesebično ga poklanjaju raznim budalama.

BR: Mnogo puta si pominjao ljude koji su u nekom periodu života bitno uticali na razvoj tvoje muzičke ličnosti, sada imamo generaciju muzičara koji te često navode kao uzora. Koliko ti to imponuje?

Nikola: Ne razmišljam o tome, ali se družim sa puno mladih muzičara, sa nekima i sviram. Ja u tome uživam.

BR: Kako je došlo do toga da intro za numeru „Marburg“ bude poezija Vitomira Nikolića?

Nikola: To je ideja Miloša Macanovića koji je radio spot za pesmu „Marburg“. Kaže da mu se jako dopalo kada sam svojevremeno ubacio Crnjanskog u odjavu pesme „Beograd spava“. Mislim da je odabrao odličnu pesmu i vanvremenskog pesnika. Jednog od najvećih.

BR: Iako ne trošiš puno reči na koncertima, u Pirotu si prošle godine pozvao publiku da stane u odbranu reka Stare planine, a sad se susrećemo s velikim problemom zagađenja vazduha u glavnom gradu Srbije. Kako reaguješ na to što je Beograd bio najzagadjeniji grad na svetu?

Nikola: Uvek je važno u nečemu biti najbolji.

BR: Poznato je da se pored muzike baviš i pisanjem poezije i da si veliki zaljubljenik u književnost uopšte. Šta trenutno čitaš?

Nikola: Čitam biografiju grupe Led Zeppelin. Divna knjiga i vrhunski prevod Dejana Cukića.

BR: Imao si prilike da sviraš u različitim prostorima, od onih minijaturnih, u duhu javne probe, do velikih koncertnih hala i festivalskih bina. Po čemu se razlikuju takvi prostori, gledano iz percepcije izvođača?

Nikola: Razlikuju se po veličini bine i po udaljenosti i broju publike. Volim da sviram i male i velike prostore. Bitno mi je samo da imamo vremena pre koncerta da sve dovedemo u red. Posle toga ne razmišljam ni gde ni kome sviram. Jednostavno, sviram.

BR: Sarađivao si sa mnogim bendovima i muzičarima ali i mladim talentima. Kako biraš ljude s kojima želiš da radiš i možemo li uskoro očekivati neku novu saradnju?

Nikola: Uglavnom se to dešava spontano. Biće, nadam se, još toga. Takve saradnje vam prošire vidike.

BR: Što se muzike i daljeg rada tiče, šta očekuje Nikolu Vranjkovića i njegov bend u 2020. godini?

Nikola: Voleo bih da odsviramo puno koncerata, naročito u gradovima koje još nismo posetili i da snimimo nekoliko pesama.

BR: Da li će biti nekih novina i kakvih na predstojećem prednovogodišnjem nastupu 22. decembra u Kombank dvorani?

Nikola: Biće, basista Ivan Mihajlović je kupio novu bas gitaru, a šuška se da i Kiza Zoranović ozbiljno razmišlja da mi proda les paul-a i od te love kupi sintisajzer. Ostalo je još malo vremena do našeg koncerta 22.12. u Kombank Dvorani i tada ćemo sve saznati.

BR: Kako ćete proslaviti Novu godinu?

Nikola: Radio sam kao ton majstor na nekom od razglasa zadnjih 25 novih godina. To je prilično težak posao, hladno je i dugo traje, ali to je idealan način da budete zauzeti u ponoć i da ne morate da se ljubite sa ljudima kojima se čak ni na ulici ne javljate.

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe