Nikola Pejaković Kolja: „Čovek stalno uči”

Kolja i Grobovlasnici Arsenal Fest Kragujevac
U subotu, 10. novembra, u Kombank dvorani nas očekuje koncert Nikole Pejakovića Kolje, gitariste, glumca, pevača, reditelja, scenariste… Čovek sa bezbroj talenata, umetnik, pre svega, predstaviće nam svoj novi album „4 Prsta”, koji je objavila promoterska kuća Long play.

BR: Ljudi danas imaju različite asocijacije na reči bend i muzika. Da li mislite da su one, nekvalitetnom upotrebom, istrošene i kako biste ih Vi definisali?

Kolja: Možda, ne znam… Meni je muzika najčistiji umetnički dijalog sa Bogom, sa drugima, sa sobom, sa svetom. Bend je komplikovana mašina, kao i brak, treba pažljivo voditi ljude i poštovati ih, ali i jasno znati kuda treba ići i kako. U bendu nema demokratije, u bendu je monarhizam.

BR: Koliko je bilo teško postaviti sebe na muzičku scenu i naterati publiku da obrati pažnju na Vas kao na muzičara, a ne samo glumca, reditelja i scenaristu?

Kolja: Treba vremena. Ali, pesme same krče svoj put i muziciranje, konkretno ‒ svirka, jasno priča priču ‒ ko je ko i ko šta zna i oseća. Ja nikad nisam bio glumac koji svira i peva, već gitarista koji glumi. Najveći problem je u tome što ima još nekoliko poslova i zanata u koje ulazim i ljudima je možda teško razabrati čime se, u stvari, bavim. Meni je to prirodno, radim ono što moram, nemam izbora.

BR: Da li je Nikola Pejaković danas više glumac ili muzičar i da li su te etikete uopšte bitne kada je umetnost u pitanju?

Kolja: Meni nisu bitne, ali ljudi vole da te nekako nazovu, da te stave u ladicu, jer im je tako lakše. Ali nije lepo ni svaštariti, petljati se u sve i svašta. U mom slučaju, ako smem tako da kažem, sve je došlo spontano i ti poslovi su iznuđeni, radio sam ono što su ljudi tražili od mene, nisam se gurao i nametao. Bar se meni čini tako…

BR: U tom vrtlogu Vaših talenata, svoje mesto je našla i „Bosonoga produkcija”. Koji su Vaši dalji planovi sa njom?

Kolja: Planiramo snimanje serije „Kosti”, drugog dela trilogije koja priča o gradu Banja Luci. Ima još nekih ideja, ali o tome kad budu aktuelne… „Bosonoga” je vrlo značajna stvar za mene, ne bih volio da ta ideja bude zaustavljena i da se uruši plan postavljanja filmske i TV industrije RS na noge. Ljudi prave posao, a ne institucije i ugovori.

BR: Koliko smatrate da ste sazreli kao muzičar od „Mama, nemoj plakati” do „4 prsta”?

Kolja: Čovek stalno uči. A i menjaš se. I kao čovek i kao muzičar. Sazrevanje jeste prava reč, ali ima tu i starenja, propadanja, vraćanja sebi i korenima, stradavanja, lutanja… Bluz je savršena muzika, odnosno, emocija je ista i kod Ledbelija i kod Rahmanjinova. Meni je sve to neka radosna tuga. Prava pravoslavna muzika. Bluz ima sve: ljubav, tugu, setu, radost, igru… Bluz je optimizam u tragičnom ruhu.

BR: Možete li nam približiti sliku o tome šta predstavljaju 4 prsta?

Kolja: „4 Prsta” je moj najzreliji album, stvoren iz materijala koji je desetak godina skupljan na telefonima, snimcima, papirima i isporučen Voji Aralici, koji je oživeo te pesme. On je, kao producent, pokazao izuzetno majstorstvo na ovoj ploči, ali nismo drugo ni očekivali od njega. Na „4 Prsta” smo stavili gotovo sve što mislimo da treba. Ostalo je još nekoliko pesama koje nismo mogli da otključamo, nismo mogli da rešimo enigmu ‒ kako da pesma propeva. Pesma „I kad hodam”, već dva albuma nema svoje mesto, jer se otima, ne mogu da je završim, a i Voja i ja mislimo da je, verovatno, ona jedna od najzanimljivijih koje smo imali u rukama. „4 Prsta” su ispovedanje stanja, slike podsvesti i muzika bez stega. Koncept je jednostavan ‒ slaviti muziku, muzičare i sreću što se bavimo ovim poslom.

BR: Šta je sve uticalo na nastanak ovog albuma (od inspiracije do tehničkih faktora)?

Kolja: Ja ne pravim pesme za ploču, za album. Radim čitav život isto, i kad se nakupi dovoljno nečeg novog, nečega što možda vredi gurati dalje, u studio, onda se okupimo. Meni je gitara čitav život u rukama i da li će biti pesama i kakve će one biti, to ne zavisi od mene. Ja sam samo provodnik.

BR: Kolika je razlika između početne ideje o albumu i krajnjeg rezultata?

Kolja: Koncept nastaje u toku rada i nemamo neke tvrde početne stavove. Mesimo ploču i gledamo kuda zanosi i na koju stranu se okreće i onda i mi pratimo taj put. Važna je emocija, tu držimo čvrsto, zašalovano, ne damo da prođe nešto što ne zvoni.

BR: Može li se ikada početna ideja u potpunosti ostvariti?

Kolja: Nema potrebe. Treba znati slušati i pratiti. Kao kada pišete scenario i stvorite neke likove. Oni onda, kad ojačaju, kad postignu svoj konačni volumen i snagu, diktiraju ritam scena, pa čak i same događaje. Vi ih samo pustite u scenu, u situaciju, a oni sami rade i vode vas kroz događaj. Važno je imati ideju, koncept, kuda idem i gde želim da završim, ali i poštovanje i obzir prema stvorenom, jer ono, ako ste na pravom putu, preuzima posao i stvara sebi prostor i radi za vašu ideju na svoj način, na način koji može biti mnogo tačniji i bolji od planiranog.

BR: U odnosu na ranije, pesme sa ovog albuma imaju dosta mekše tekstove, bez opscenih izraza. Kako je došlo do te odluke?

Kolja: Kad prestaneš da se uništavaš fizički, tad prestaneš da se uništavaš i psihički, da se ne truješ, da ne truješ druge, da ne grešiš (bar ne svesno), da ne lažeš itd. Svako to može, ako se potrudi i poželi. Ja sam tu odluku doneo vrlo lako, jer sam već ušao u promene i starog čoveka u meni sam gledao kao simpatičnu budalu sa kojom nemam više živaca da se družim. Taj stari čovek, u svakom čoveku, izvor je problema. Ljudi neće da se menjaju, ne shvatajući da se sve menja. I kad vidiš stenu koja je stotinama godina ista, ona, u stvari, nije potpuno ista. I ona se menja, od kiše, sunca, udara mora, vetra, groma, životinjica i biljaka koje žive na njoj…

BR: Gde je nestao crni humor?

Kolja: Tu je, ali mi, izgleda, nije bio neophodan. Ne znam kako vi definišete stvaranje muzike i tekstova, ali u mom slučaju, ja ne kontrolišem taj proces, izađe šta izađe. Hvala Bogu na svemu.

BR: Među naslovima pesama, svojom neobičnošću se izdvaja „Land of Hope”. Možete li nam reći nešto više o toj pesmi?

Kolja: To je, kao što se i vidi, tekst na engleskom jeziku, jednostavnom engleskom, koji ja jedino i znam, pomalo… Nastala je vrlo spontano i u dahu, i muzika i tekst. Ne znam ni zašto ni kako. Svirao sam je na Gibsonu J150, mojoj staroj gitari koja više nije u mom vlasništvu, ali je neprevaziđena za rad u studiju i bio sam srećan da je opet malo vidim i sviram. Hvala Slavku koji mi je to omogućio.

BR: Šta/gde je Vaša zemlja nade?

Kolja: Na nebu. Međutim, nada je na zemlji, u našim srcima. Bez nade ovaj život nema smisla. Bez Nade i Vaskrsenja, ovaj život je topla, užegla koka-kola u koju su upale muve, koja će pre da ti se smuči nego što će da te osveži.

BR: Dve pesme ste radili sa starim sastavom Grobovlasnici. Kako je došlo do odluke da povežete stari zvuk sa novim i zašto više nema Grobovlasnika?

Kolja: Te dve pesme su snimljene ranije i bile deo nekog novog materijala, pa smo ih i stavili na „4 Prsta”. Grobovlasnici su prestali sa radom iz nekoliko razloga, ali je najvažniji taj što moj novi materijal i pristup svirci, koncertima, poslu, nije mogao da se sprovede bez promena. Ja sam ovakav bend, koji sad imam, nameravao da napravim u samom početku. Nikada nisam hteo da pravim klasičan rokenrol bend, ali sam popustio pred okolnostima i to je trebalo da bude prva faza. I bila je, ali je trajala kraće nego što smo planirali.

BR: I za kraj, šta nam sve spremate za 10. novembar i kakva su Vaša očekivanja?

Kolja: Vidi, mi smo prošli put, kada smo svirali u Domu sindikata, dobili od publike takav izliv ljubavi i podrške da smo bili mesecima pod utiskom. I sada, kao i tada, mi ćemo svirati i nadati se da će i ovog puta koncert proći kako treba. Ja imam divnu publiku, odanu, ljudi vole tu muziku i moje je samo da sviram i da se dam čitav, bez ostatka. A šta će tačno da čuju, da vide, to neka ostane tajna do 10. novembra. Jedino što mogu da kažem je da će šou trajati sat i po, da neće biti predgrupe i bisa. Ostalo je sve moguće…

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.