Bend Gazorpazorp polako postaje jedan od bitnijih činilaca regionalne rock scene. Momci su svojim prošlogodišnjim debi izdanjem uspeli da dodju na mnoge godišnje liste, a ovogodišnjim koncertnim angažmanom širom regiona i pojavom na Hali Gali kompilaciji s pesmom „Moja devojka“ da dopru i do šire publike. Svoju koncertnu sezonu završiće nastupom s bendom св. Псета u KC Gradu u petak, 20. decembra. Ovaj događaj bio je i glavni povod za naš razgovor s bubnjarom ovog benda – Nikolom Bajčetićem.

BR: Gazorpazorp je planeta iz crtane serije Rick & Morty. Zašto ste se baš odlučili za ovakav naziv benda i što baš iz ove serije?

Nikola: Taj naziv je dosta spontao nastao. Imali smo prvu svirku za par dana, a još nismo imali ime.  Mozgali smo dosta na probi, da bi na kraju Jasmin predložio Gazorpazorp, a ostalu nisu imali ništa protiv.

BR: Uspeli ste veoma rano da kao bend razvalite barijeru i odsvirate nekoliko svirki van granica Srbije. Nastupali ste u Zagrebu, ali i Segedinu. Kakvi su tvoji utisci s tih nastupa?

Nikola: Segedin smo svirali u Grand Café-u sa slovenačkim bendom Lynch. Klub je otprilike veličine KC grada, malo manji, i bio je solidno popunjen. Ljudi su malo hladniji u reakciji na koju nismo navikli, ali smo posle svirke zaključili da su, ipak, dobro prihvatili celu stvar. Po meni, svirka u Zagrebu je jedna od ključnih svirki ove godine. Tvornica kulture, pred Repetitor koji Zagrepčani obožavaju, nas je dočekala solidno popunjena i mislim da sam tek tada shvatio koliko vredi ovo što radimo, kada posle pesme čujem aplauz i urlike skoro potpuno popunjene Tvornice . Zaista vredno iskustvo.

BR: Pesma „Moja devojka“ našla se na Hali Gali kompilaciji. Šta mislite o celokupnom projektu i na koji način ste deo njega, osim muzički?

Nikola: Hali Gali je za mene jedna velika stvar i drago mi je što sam bio deo ovako zanimljive priče. Ujedinili smo se da bismo ispromovisali jedni druge, jednu novu pojavu u gradu, nove ljude. I dobro nam ide, nadam se sve bolje. Gazorpazorp je samo muzički deo kompilacije, organizaciona snaga leži u Nedić – Milinković tandemu i hvala im na tome.

BR: Kako to vas četvorica pevate o jednoj devojci? Šta se to zaboga desilo?

Nikola: Duga je to priča. Ne mogu da govorim u ime ostalih, možda se neko naljuti…

BR: Kako ste dozvolili svom gitaristi Damjanu da prebegne u bend Proto tip? Sad osim što imaju Iana Curtisa za frontmena, vi ste im na tacni dali Boba Dylana…

Nikola: Ja sam bio presrećan kad sam čuo Proto tip sa Damjanom. Obožavao sam taj bend i pre njega, ali mi je nekim svojim deonicama pesme za koje sam mislio da ne mogu bolje učinio još boljim. Vidim da uživa u stvaranju muzike u Proto tipu i mnogo mi je drago zbog toga.

BR: Kada pravite pesme, s kojim bendovima najčešće uporedite svoj uradak i kažete da ovo baš miriše na to i to?

Nikola: Uf, ni sa jednim. Na početku smo baš dosta eksperimentisali, miksovali su momci rifovima dosta različitih žanrova, ja sam se trudio da to ispratim ritmom koliko mogu i tako je nastao prvi EP. Video sam da se dosta poredi „Jedan kratak dijalog“ sa Joy Divisionom, ali mi to nismo tako baš čuli. Nov materijal je drugačiji, prva pesma bi trebalo da izadje početkom sledeće godine, pa procenite sami.

BR: 20. decembra nastupa s bendom Sv.Pseta u KC Gradu. Zašto su baš vaša dva benda pravi spoj za zajedničku svirku?

Nikola: Ljubav sa Psetima traje oduvek. Nemanja, bubnjar Sv. pseta nas je zvao na našu prvu svirku u MKC Kombinatu sa meksičkim bendom Joliette. Inače, Damjan, on i Sale su svirali ranije zajedno u hc pank bendu Wrong Way Kids, a sada naš Đera svira bas u Psetima. Dosta smo povezani, mnogo se volimo, moralo je ovako.

BR: Koje teme najčešće obrađujete u svojim tekstovima?

Nikola: Retko kad neko iz benda napiše tekst, obično su to tekstovi naših drugara koji su bili vodjeni različitim razmišljanjima, ja sam ih tumačio na svoj način i svaki mi se svidja.

BR: Počeli ste kao poprilično agresivan garažni bend, ali na novijim radovima čujemo određenu promenu u zvuku. Kakve pesme nastaju na skorašnjim probama benda?

Nikola: Pa mogu slobodno reći da smo se sa devojkom maksimalno umicili, ali nove stvari  vraćaju stari agresivan pristup, sa malo zrelijim, i promišljenijim pogledom na sam proces stvaranja.

BR: Šta ti se najviše dopalo od ovogodišnjih izdanja u regionu?

Nikola: Moj favorit i najslušaniji album u mojim kolima je definitivno Bernays Propaganda – Vtora mladost, treta svetska vojna, pored toga Consecration – Plava laguna, Crvi- Šta si to uradio, Seine – 22.

BR: Koji su tvoji guilty pleasures?

Nikola: Definitivno Svemirko dok spremam ispite.

BR: Većina ljudi te zna kao bubnjara, a jako mali broj zna da sviraš i gitaru. Mešaš li se gitaristima u posao i ima li nekih gitarskih deonica u pesmama ko je su zapravo tvoje?

Nikola: Ma ja sam najgori gitarista na svetu, ne pipam gitaru na probama, eventualno pevušim ali i to minimalno.

BR: Zašto si napustio Vizelj?

Nikola: Nisam uspeo da izdržim pritisak na relaciji fakultet-bendovi-socijalni život, nešto je moralo da se menja. Bilo je jako teško izaći, jer sam sa Vizeljima za godinu dana u bendu odsvirao skoro isto kao sa Gazorima za dve i to uključujući velike festivale i UK turneju , koja nas je zbližila više nego išta. Ali kad sam video da je uletela Jelisaveta, bilo mi je i drago na neki način što sam izašao. Prže jače nego ikad.

BR: Kad bi mogao da biraš, bio bi bubnjar kog benda?

Nikola: Title fight.

BR: I za kraj. Kako bi izgledala pozivnica za ovaj koncert Sv.Pseta i Gazorpazorpa i šta bi na njoj pisalo?

Nikola: Evo ovako izgleda, ko je čuo čuo je, a ko nije čuće.