Nenad Milosavljević (Galija): “Svi pravi umetnici su u osnovi hrabri i znatiželjni ljudi”

Neša Galija Intervju Balkanrock
U petak, 9. novembra, u Sava centru u Beogradu i u petak, 16. novembra, u hali Čair u Nišu, naša poznata grupa Galija predstavlja svoj novi album „U raju iznad oblaka”. Tim povodom, u prostorijama agencije Long Play smo se susreli sa frontmenom grupe ‒ Nenadom Milosavljevićem, koji je podelio sa nama neke tajne nastanka albuma i pripreme koncerata, kao i svoja očekivanja i planove.

BR: Za početak, šta nam možete reći o novom albumu?

Nenad: Album je rađen dosta dugo. Iz prostog razloga što smo hteli da damo prednost ideji. To je jedna stvar. Drugo, princip snimanja je bio kućna varijanta. Nismo koristili veliki studio nego isključivo modernu tehnologiju. Producent je Saša Habić i zato smo se i usudili na takvu varijantu, jer smo znali da imamo vrhunskog producenta. I to se čuje, na kraju krajeva, kada se presluša album. To jeste njegovo remek-delo, bar po mom mišljenju. Mislim da smo jako veliki procenat originalne ideje uspeli da ispoštujemo. Album govori o nekim stvarima, nekim razmišljanjima, koje se luče mnogo godina, kao što je „U raju iznad oblaka”, pa onda imate i misli velikih pesnika, naših velikih umova koji su obeležili čitav period. Tu vam je Milorad Mitrović, onda imate Matiju Bećkovića, koji je naša ozbiljna pesnička gromada, Peru Zupca i tako dalje… Peca, standardni naš tekstopisac, radio je ostale tekstove i imamo te tri pesme koje su uzete gotove, a samo je napisana muzika na njih.

Neša Galija Intervju BalkanrockBR: To nije prvi put da uzimate stihove naših pesnika… Da li je to već postao model pri izradi svakog albuma ili se dešava spontano?

Nenad: Pa ja inače volim poeziju. I cela moja mladost je bila dosta vezana za poeziju. Počev od srednje škole. Takav je i program bio, da ste dosta toga morali da čitate. Ne znam kako je danas, ali u ono vreme si morao gomilu knjiga da pročitaš i nisi mogao da se prošvercuješ. Da odeš na Gugl, pročitaš kratke crte, pa uspeš da se izvučeš. Nego moraš sve da pročitaš, što je bila muka, ali kada uzmeš sa jedne vremenske distance, i ozbiljno blago, jer naučiš da misliš na jedan poseban način. Ja i inače mislim da je strašno važno okretati se, s vremena na vreme, u prošlost i vratiti se ljudima koji su ostavili ozbiljan trag iza sebe.

Stalno smo to radili. U toku čitave karijere. Mislim da smo jedan album kompletno posvetili pesnicima. Suština i jeste u prizivanju prošlosti, jer mislim da bi se svako pogubio u budućnosti, ukoliko nema veze sa prošlošću.

BR: Da li je poezija jedina još vrsta umetnosti koja Vas inspiriše dok stvarate?

Nenad: Slikarstvo, film, pozorište… Dobro, pozorište je konglomerat različitih vrsta umetnosti, ali i to. Mislim da svako ko se bavi umetnošću mora da poznaje dobro sve vrste umetnosti. Zato što sve one dolaze na isto izvorište odakle crpu energiju i odakle se hvata inspiracija. I slikari, i muzičari, i reditelji, i književnici… Svi dolaze na isti izvor, a to je život. I strahovito je važno videti kako se život transformisao kroz različite umetnosti. Zato ja stalno govorim svojoj deci da ako želite da se bave umetnošću, onda jako dobro morate poznavati i ostale vrste umetnosti da biste mogli da plivate i da radite.

BR: Da li je tačno da će slikarstvo biti zastupljeno u narednim spotovima Galije?

Nenad: Da. Ovaj album je artistički, pa je sasvim prirodno da on traži i artističke spotove. To će biti dosta smerni spotovi. Angažovali smo i dosta mladih reditelja koji su tek završili Akademiju. Ja bih voleo da se isprobaju sa svojom lucidnošću i svojom spretnošću. To je prilika i za njih.

Tu ću i ja da se oprobam oko nekih stvari. Mada nisam interesent da se isključivo bavim tim. Umešam se samo onda kada mi se učini da nije dovoljno dobro ono što mi je ponuđeno. A najviše volim da to rade drugi ljudi. Zato što oni onda osete kompletno stvaralaštvo. Zaista verujem u tu našu mladost. Bez obzira što mediji nisu naklonjeni njima, pa mi puno toga i ne znamo, jer su medijski uglavnom zastupljene neke antivrednosti. Ja se dosta krećem pa uvek i natrčim na te klince sa kojima pokušam da nešto uradim. Prosto mi je jako važna ta mladost.

Neša Galija Intervju BalkanrockBR: Možemo li čuti priču o Islandu i tome kako je došlo do lendskejp varijante spota?

Nenad: Mi smo razmišljali kakve spotove raditi. Nismo hteli da budu oni klasični spotovi ‒ ti izađeš ispred ekrana i pevaš. To smo imali možda, za moj ukus, i previše. A ova vrsta umetničkog spota je strašno raznovrsna. Ona pruža neverovatne mogućnosti i strašno je glupo da se one ne koriste. Jedna od tih mogućnosti je lendskejp. Ali tu mora da bude pravi majstor. Lendskejp slikar je ozbiljan i to ne može svako da radi. Pošavši od te činjenice, mi smo krenuli da tragamo za čovekom koji to može. Naišli smo na Daga, koji živi u inostranstvu i bavi se visokom produkcijom. Pustili smo mu album, predložili taj dizajn i vrlo brzo smo dobili odgovor da je to za njega vrlo interesantno, jer je album prebogat muzikom, raznoraznim situacijama i raznoraznim detaljima, što znam da umetnika uvek zagolica. I dobili smo prvi spot upravo sa Islanda. Ja nisam očekivao takav umetnički uspeh. Prosto me je nokautirao taj spot. S jedne strane, bilo mi je drago što sam bio u pravu što sam pretpostavljao da je to put kojim treba ići. A još mi je više bilo drago što je takav rezultat. Mi smo ovde stvarno svi bili presrećni kada smo dobili Dagov spot za „U raju iznad oblaka”. Zahvaljujući tome, mi smo mu dali još jedan, za „Nešto me goni”. Sniman je u Los Anđelesu.

Tako da već sa dva lendskejp spota uspeli smo da postavimo neka nova pravila i novi dizajn, što nam je, u krajnjem slučaju, i bio cilj. Mislim da ova ploča zaslužuje da bude tako reprezentovana.

BR: Publika je naročito reagovala na devojke koje se pojavljuju u ta dva spota i na njihove pokrete, koji su neuobičajeni u odnosu na ono na šta smo navikli.

Nenad: Zato što su svi koji su akteri u tom delu priče umetnici. To što smo mi preokupirani jednom estetikom pa jako retko vidimo bilo šta drugo od te nametnute estetike, to ne znači da one ne postoje. Ovo je ipak svet. I zato smo i gađali svet. Tamo su ljudi daleko slobodoumniji. Imate jako veliki broj umetnika različitih tipova, koji ne spadaju ni u kakav kliše, već istražuju i stvaraju neke nove vrste umetnosti.

U prvom spotu je devojka koja se bavi istraživanjem pokreta. I to smo i videli. Zaista je neverovatno kako to izgleda. Meni je odmah skrenulo pažnju. U drugom spotu vedrina dame koja igra… Ona je inače misica, ali šta je dobro ‒ što je to zdrava i lepa žena. I to je meni strašno važno. Mislim da je žensko telo predmet inspiracija velikih umetnika.

BR: Jednom prilikom ste izjavili da su sve pesme slike iz života… Da li biste mogli da izdvojite još neku pesmu sa novog albuma i približite nam njen nastanak i jednu od tih slika?

Nenad: Najbogatije slike su pesme pesnika zato što su pesnici užasno klaustrofobični i njihove pesme ne dozvoljavaju da se bilo šta čačka oko njih. Kako god da pipnete tu pesmu, vi je odmah rasturite. I dokle god ona gubi od svoje vrednosti vašom intervencijom, nije dobro. Pesma mora da dobije, u najmanju ruku, drugačije tj. novo odelo, ali nikako ne sme da izgubi od njenog osnovnog značenja, ritmike, melodike i onog što ona u emotivnom smislu donosi. Za tu majstoriju je potrebno jako mnogo vremena i ja sam imao sreće da sam dosta radio za pozorište i film, pa sam naučio taj zanat ‒ kako se slika muzikom i kako se stvari prenose iz jednog oblika stvaralaštva u drugi. To opet nije lako, jer mi je trebalo jako puno vremena. U pesmi „Don Ramiro” vi dobijete jedan zvučni film i tako ćemo i spot da radimo, kao kratki film koji potpuno prati radnju teksta koji pripada segmentu neoromantizma, odavno umrlog kod nas i u svetu. Ja sam namerno išao na taj neoromantizam. Ali zvuk nije moderan. Zato što je moderno nešto sasvim drugo. Nego je to onaj rukopis pre, recimo, četrdeset godina, samo što je danas tehnologija otišla tako daleko da možeš to da ostvariš na način kako ga zaista čuješ.

Neša Galija Intervju BalkanrockBR: Šta očekujete od koncerta u Beogradu, a šta od onog u Nišu?

Nenad: I jedan i drugi koncert su za nas emotivno vrlo važni. Inače su to momenti u karijeri kada se čovek jednom u dve-tri godine usudi da radi takve koncerte. Nekad i manje. Uvek je to bio momenat kada smo vrlo odgovorno pristupali pripremi koncerta. Od tih koncerata, Niša i Beograda, zavisi kompletan dizajn narednih godina ‒ kako ćemo raditi, plus-minus deset posto, koliko tehnologija dozvoljava. Tu se, zapravo, kreira ono što ćemo pričati narednih godina.

BR: Šta očekujete od same publike i da li se ona menja tokom godina?

Nenad: Ne menja se ona. Publika je uvek ista na neki način. Muzika daje određenu estetiku i nju mogu konzumirati samo ljudi koji dođu do te estetske strane. Tek kad stigneš dotle, možeš da čuješ šta se, zapravo, dešava u tom zvučnom sazvežđu. Galiju sustiže publika. Ona koja odrasta. Oni koji su matori, ako mogu, dođu da se podsete svoje mladosti, početka naše karijere. Kod nas je dosta širok dijapazon publike. Uopšte, tu nema granica u smislu od i do, već ima svega. I svi vrlo slično reaguju. To je meni jako važno.

Ja volim kada na koncertima dobijamo te otvorene aplauze. Kada gitarista odsvira nešto jako dobro i ljudi razumeju šta je taj čovek odsvirao… Imamo sreće da imamo takvu publiku.

BR: Kakva su Vaša iskustva sa nastupima van regiona? Da li strana publika razume Vašu muziku?

Nenad: Svi su ljudi isti, nema tu razlike. Dele se samo na pametne i glupe. Druge podele ne postoje. Sve ostale su veštačke i sa nekom drugom namerom i one nikakve veze nemaju sa ljudima i onim što oni nose u sebi. Na kraju krajeva, svaka vera ima zadatak da probudi u čoveku ono najlepše, tako da samo iskreni vernici, takođe, ne prave razliku. A mi, kao ljubitelji života, zagovaramo život. Zagovaramo sve ono lepo što on nosi, jer smatram da je život neponovljiv i veličanstven i ne treba propagirati razaranje života, već, naprotiv, stvaranje. I kada smo već tako postavili stvari, svi oni koji su zaista ljubitelji stvaralaštva, razumeju.

Prava publika uvek nađe put. Na primer, kada odemo u Banja Luku, po nekoliko autobusa dođe iz Zagreba. Kada se približimo granici sa Hrvatskom, jako veliki broj dođe iz Hrvatske. Imali smo koncert skroz na jugu, u Makedoniji, na Ohridskom jezeru i devedeset posto publike su bili Albanci. To još jednom potvrđuje pravilo da ne postoje nikakve razlike osim toga da li je čovek pametan ili glup.

Neša Galija Intervju BalkanrockBR:  Koliki je rizik kada se menja imidž benda? Da li postoji strah od negativne reakcije?

Nenad: To je uvek veliki izazov, neophodan ako hoćete da idete dalje. Ne možete svirati jedno te isto i zavirivati u isti dizajn. Svaki vrhunski umetnik u sebi oseća neku neverovatnu glad da ode korak dalje. I mi smo uvek tražili korak u nepoznato. Tamo gde ne postoji izvesnost, već velika neizvesnost. I zato, kad god smo pred nekim novim albumom, mi smo u ozbiljnoj frci. To nije nimalo naivna igranka, jer koliko postoje šanse da bude sjajan album, toliko postoje šanse i da bude sjajan promašaj. Ali svi pravi umetnici su u osnovi hrabri i znatiželjni ljudi. Ne mogu da zamislim umetnika koji spava u istom krevetu čitavog života. Prosto moraš nešto da uradiš, to je jače od tebe. Bilo je albuma koji nisu bili uspešni, ali mislim da smo ovaj pogodili i uradili baš kako treba i da je ovaj primer uspešnosti. Dok god imaš želju da istražuješ, ispituješ i ideš korak dalje, dotle imaš šansu da ostaneš večan.

BR: I za kraj, šta je sledeće što možemo očekivati od benda, nakon koncerata?

Nenad: Koncerti, koncerti i samo koncerti.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.