Osim mnogo toga što je već uobičajeno čuti u vezi rada benda koji slavi 30. godina postojanja, o legendranim Direktorima moguće je otkriti niz novih zanimljivih stvari. Od onoga što se se tiče razbijanja određenih tabu tema, preko drugih zanimljivosti, koje su više o tome kakvo prijateljstvo vlada među članovima, kakvi su to pankeri kod nas generalno, prošlom vremenu mnogih cenzura, ali i prihvatanju benda od fanova. Bavljenje skorijim nastupima, alternativom i gledištima mlađih ljudi na muziku, dotiču se više razmišljanja našeg sagovornika u drugom delu priče. Potkrepljujući sve i ponečim što o pank muziciranju ljudi možda nisu znali, nakon uspešnog nastupa u Božidarcu, za nas, zanimljiv intervju dao je Nebojša Drakula, frontmen benda Direktori.

BR: Odakle baš ime Direktori?

Nebojša Drakula: Bendu Direktori je zapravo ime dala kuma, drugarica naša, dok smo se mi dvoumili ona reče Direktori. Što se tiče samog imena to mu dođe kao znak za zabranjeno pušenje, svugde se pojavljuje, a Direktori su već bili opšte poznati po radu kao Jagnjeća Brigada i Đubrad tako smo namerno i uzeli novo ime.

BR: Bendove Sham 69, Cockney Rejects i Screwdriver navodite često kao glavne uzore benda… 

Nebojša Drakula: To je ceo pank. Samo smo mi tu napravili jedan konsenzus. Raznoraznih žanrova muzike je bilo pa je to bio konsenzus šta ćemo da sviramo. Priča se svodi na prostor gde smo vežbali u jednoj podrumčini, baba iz komšiluka i optuživanje da se mnogo deremo odredili su nas.

BR: Prisustvo duvačke sekcije Dušan Petrović i Bora Veličković, iako nisu članovi origanlne postave tu su faktički koliko i bend postoji, već 30 godina…

Nebojša Drakula: Da, naravno da je bend uvek bio vezan za duvačku sekciju jer sviramo i ska, a korišćena je i za sam rege uz pank. Tako je time pridodat neki alternativni zvuk.

BR: Ponešto o cenzuri iz 90-ih, jednoj od najsurovijih koja se odvijala nad bendovima…

Nebojša Drakula: Jezivo je to, do jedne godine i određenog trenutka smo mogli da prođemo, bilo je zabavno i ljudi su bili fini prema nama, naročito oni okrenuti protiv vlasti i režima. Svako takav nas je podržavao. Pojavljivali smo se i na radijima, televiziji, novinama, tako da što se toga tiče mi uopšte nismo bili blokirani. Ali je to trajalo do negde 1996, posle kada je vrh prigrlio svu vlast nestalo je to. Kao što su i neistomišljenici nestajali pa vrh više niko nije ni kontrolisao. Tako su oni sve srušili pa i pogasili i radio i novine, jer lošu vlast nisu mogli zaustaviti. Tako do 2000. ispada, gde god da se pojavimo, nema nas odjednom.

BR: Kada je na red došla “Zaječarska Gitarijada 1992.” sličnim primerom diskvalifikacije bez objašnjenja vi ste povučeni, nakon što ste proglašeni finalistima…

Nebojša Drakula: Kakvo objašnjenje, pao mikrofon i unutra se slomio grafit pa ste vi disvalifikovani, bilo je jedino objašnjenje.

BR: Opet izbor za Spot godine, rađen za pesmu “Bando crvena” na jednom od najuticajnijih festivala 90-ih “Brzi Bendovi Srbije” bila je neosporiva nagrada bendu sa već velikom bazom fanova…

Nebojšač Drakula: Jeste. To je radio sam “RTS”, na prelazu iz “RTB”-a. Tada je to značilo da će “Bando Crvena” čak biti puštena pre “Dnevnika 2”. Bane, moj drugar, bio je režiser na televiziji i on mi je u jednom trenutku objasnio da ljudi nisu ni bili mnogo svesni šta se to na televiziji dešavalo. U tom trenutku smo mi bili totalno subverzivni. Mislim da je sve tada odobrio i Zoran Hristić, urednik kulturnog programa. Pri tome smo mi puštani i na radijima, a moje gostovanje na radiju “Beograd 2” sa veoma velikim opsegom signala u tom momentu je značilo da ću ja za recitovanje teksta pesme “Svinja sa Dedinja” čak dobijati i preteće pozive telefonom.

BR: Sledi još jedno bitno priznanje za pesmu “Shinhedi skankuju”, pesma je uvrštena od diskografske kuće iz Nemačke “Pork Pie” na kompilaciju najboljih ska dostignuća…

Nebojša Drakula: Jeste, počeli smo već da ozbiljno privlačimo pažnju, pa je nama prišao u jednoj situaciji urednik, Nemac, koji nas je posle uvrstio na tu kompilaciju “United colors of Ska Vol.2” gde smo time brzo izbačeni i na strano tržište.

BR:  Imali ste dužu pauzu u radu. 2016. godine se ipak vraćate nastupom na “Belgrade Riot Festu”…

Nebojša Drakula: Jeste, tada smo super prošli. Pun “Dom omladine” i ljudi iz cele bivše Jugoslavije su prisustvovali. Došli su i ljudi iz Slovenije, iz više mesta Hrvatske, ali i iz drugih stranih zemalja. Lep comeback jasno je pokazao da raspada benda nije bilo već je došlo do pauze.

BR: Ponešto o bendu Blast 77 sa kojima planirate koncertnu saradnju, a inače je reč o ljudima koji su kao i vi postavljali temelje panka u glavnom gradu…

Nebojša Drakula: Reč je o ljudima koji su kao i mi kupovali ploče, gledali filmove, išli na utakmice, pa su to i uobličili u nešto i tako smo mi funkcionisali. Žao mi je samo što se kod današnjih generacija sve uglavnom svodi na internet.

BR: Vaša jedna ranija izjava glasi “Živimo u vremenu loših režisera i glumaca”, ujedno je takvo stanje i prepreka novim pesmama Direktora…

Nebojša Drakula: Baš tako. Što se tiče pesama, još ćemo da vidimo. Inače Srđan, Neba, Nemanja i ja pravili smo nešto u međuvremenu pa smo taj projekat nazvali Drakula i Šampioni. Nešto od tih autorskih pesama možemo uzeti i za Direktore, radili smo i obrade u tom periodu. Teško je danas i reći nešto naglas, ali možda sam album uradimo tako.

BR: Nešto o jubileju 30. godina Direktora?

Nebojša Drakula: Jeste, baš 1989. nastaje bend i prva snimljena pesma bila je “Mrzim Hajduk”, što nema veze sa bilo kakvim ratom, da se razumemo, nastala je kao navijačka pesma.

BR: Izjavili ste svojevremeno “Prijateljstvo koje se održava i dugogodišnje druženje pokreću bend Direktori” takav osnov se nije mogao promeniti ?

Nebojša Drakula: Tako je. Bend koji se bavi bilo kakvom vrstom rock and roll-a je i najbitniji, sve ostalo je traženje nečega više od toga, a to ne treba tražiti.