Petar i Igor (Moussaka): Spojili smo nešto što nije nelogično spojiti

Moussaka Muzej Jugoslavije Leto u muzeju Beograd

Moussaka su nova atrakcija na rokenrol sceni Beograda. Ovi surf narodnjaci veoma autentično izvode naftalinke u ekstremno energičnom maniru i pred nastup na Indirect Showcase festivalu imamo odličnu priliku za naš portal i sve naše čitaoce da ih kroz intervju, zajedno, malo podrobnije upoznamo.

Balkanrock: Šta vas je privuklo surfu?

Petar Živić: Prvo sam sa Threesome krenuo da sviram surf i to je došlo kao uzročno-posledična veza. Nekako je jako primamljivo to svirati, kao klinac kada se loži na hevi metal i skine neku solažu pa se oseća jako lepo. Taj infantilni momenat gde se ti jako lepo i ispunjeno osećaš, kada sviraš tako brzo, kada sviraš te progresije, tonove… Nije mnogo trebalo da me neko ubedi da krenem da sviram surf.

Igor Mitić: Kada smo krenuli da slušamo Dick Dale-a i najklasičnije, pa sve do savremenijih surf bendova kao što su Slacktone ili Bang! Mustang!, Man or Astro Man, oni su nam bili inspiracija, u suštini. Ali, što je Pera rekao, te surf osnove su došle sa bendom Threesome i onda smo slučajno, gledajući neke stare klipove, došli do ideje da se ode korak dalje, to jest Peri je palo na pamet da napravimo surf aranžman Halida Bešlića, “Budi, budi uvek srećna”. Meni je to zvučalo malo čudno, ali na kraju, kada smo snimili, ispalo je fenomenalno. Zapravo, to je počelo samo od jedne pesme snimljene čisto radi fore, a na kraju se to pretvorilo u bend. Spojili smo nešto što je, u suštini, vrlo logično spojiti. Kao i sama surf muzika, pored toga što je klasični gitarski izraz, ona je kombinovala i neke momente sa Balkana. Gorespomenuti Dick Dale je snimio “Misirlou”, grčku pesmu. Onda ovi, što su obradili “Marš na Drinu”, kako se zovu?

Petar: Shadows.

Igor: Shadowsi, tako da nije ništa tu nelogično, samo je bio taj a-ha, odnosno eureka momenat gde je Peri palo na pamet da uzmemo neki naš narodnjak i prearanžiramo ga u surf.

Moussaka BAD MUSIC Boogaloo KC Grad Beograd
Petar Živić

Petar: Ja sam ranije kao surf muziku kapirao Beach Boys-e i tako to. Ja sam voleo to, ali to je nešto što ja ne umem da radim – ne umem da pevam. Opet, kada čuješ ovakvu verziju sa gitarom, to je nešto što mogu da radim. Ima dosta i vokalnih surf bendova, ja sam zaista kapirao da je to surf, a onda kada smo malo više ušli u taj instrumentalni momenat gde gitara zvuči kao da nije sa ovog sveta, e onda poželiš i ti to da radiš.

BR: Vama je prvima palo na pamet da radite melos, i očigledno je bilo svima da je to veoma spojivo. Ali, gde je nestao surf? Zašto nema više surf bendova u regionu i kroz istoriju?

Petar: Nikada nije bio neki upliv. Šta znam, uglavnom je popularan u SAD, Italiji, Brazilu, kod nas se nešto nije primio. Može se nabrojati na prste jedne ruke: Bambi Molesters, Threesome…

Igor: Bitch Boys i Monstrumental iz Slovenije, Molokai iz Makedonije, ali su oni klinci i mislim da više ne postoje. Znaš kako, ja mislim da to kod nas nikada nije ni zaživelo.

Petar: U svakom slučaju, kod nas instrumentalna muzika prolazi samo kao džingl za neku emisiju ili reklamu, slabo se kod nas to sluša. Čak i ovaj instrumental koji smo mi obradili, “Jednoj ženi”, on je bio Radio Beograd džingl i na osnovu toga ljudi to znaju.

BR: Ali dobro, nešto što ste snimili postalo je džingl na Radio Beogradu…

Moussaka: Ne ne ne!

Petar: Taj lik u originalu, taj džingl Radio Beograda, niko ne zna da je to Zlatko Manojlović, niko ne zna kako se zove pesma, kada je snimljena, jednostavno ljudima to tako prolazi. Ali kada im pustiš pesmu, svi znaju. Mislim da su ljudi ovde jako navučeni na vokal, i ako nema glasa i teksta da se identifikuju s tim to jednostavno prolazi pored njih.

BR: Koja je prva surf stvar koju ste odsvirali?

Moussaka BAD MUSIC Boogaloo KC Grad Beograd
Igor MItić

Igor: Zapravo, što je vrlo simbolično, ja mislim možda ne prva, ali jedna od prvih stvari koje sam uopšte naučio da odsviram na gitari je upravo “Misirlou” od Dick Dale-a. Kad si savladao “Child In Time” i “Stairway to Heaven”…

Petar: “Smoke on the Water”…

Igor: Da da, u stvari “Smoke on the Water”. Treći level je bio da sviraš “Misirlou” jer je tad možda bio popularan “Pulp Fiction”.

BR: Vi ste u to vreme bili tinejdžeri…

Petar: Da da, to je tema koju svi znaju. Jedna od najpoznatijih tema na svetu. Ali to je neka od gitarskih stvari koje ljudi jednostavno sviraju kao sad White Stripes i “Seven Nation Army”, kao što je nama bio “Smoke on the Water”.

BR: Ja sam prvo naučio “Pipeline”.

Petar: “Pipeline” je mislim najobrađivanija pesma u istoriji surf muzike. Možda i “Wipeout” tu donekle, ali “Pipeline” i “Misirlou”…

Igor: E da, zapravo je i “Wipeout” isto bio vrlo bitna epizoda u učenju sviranja gitare.

BR: Je li to došlo sa “Prljavim plesom” ili?

Igor: Ne, ne, ne! Šta znam, sa drugarom sa Vidikovca kad smo svirali akustare za vreme bombardovanja, sećam se da smo zajedno savladali “Wipeout”.

BR: Koliko je vaša muzika procentualno plod čiste ljubavi, a koliko sprdnje?

Petar: Uopšte se ne sprdamo. Volimo to da sviramo i jako nam je zabavno i nemam taj momenat da razmišljam o tome kao o nekoj sprdnji. Već sam to jednom rekao, taj a-ha momenat gde su se te dve stvari spojile kao narodnjaci i surf je nešto toliko genijalno, za mene što se tiče sviranja, da meni nije jasno kako mi to ranije nije palo na pamet.

BR: I kako nikome drugome nije palo na pamet.

Petar: I kako nikome drugome nije palo na pamet, haha!

Igor: Nije nikakva sprdnja i samim tim što je surf neka vrsta classic rock-a i nama je ideal da to zvuči kao neki klasik. Da li ćemo u tome da uspemo, to će vreme da pokaže i feedback od ljudi koji to slušaju. Ne sprdamo se. A što se tiče implementiranja narodnjaka radi sprdnje ili love, to se na prvu oseti. Oseti se na prvu i da li je nešto nesrećan spoj ili je nešto dobro, neka dobra muzika. I to je naš motiv.

BR: U poslednjih dvadesetak godina dešavalo se da metalci urade sprdnju s narodnjacima, primi se. Pankeri urade sprdnju sa narodnjacima, i to se primi. Da li je uopšte i koliko vama to utrlo put?

Moussaka kc GRAD BeogradPetar: Nisam to osetio u tom nekom smislu. Mislim da gomila ljudi i ne zna sve pesme koje smo obradili, pa oni misle da je pola nešto obrađeno, pola autorsko. Uglavnom ima nešto što da neki naš pečat.

Igor: Što zapravo i jeste tako, ali svaka pesma je spoj autorskih aranžmana i tih melodija kao motiva. Zapravo nije utrlo put uopšte jer je na kraju ispalo da mi prežvakavamo narodnjake da mogu da ih slušaju i neke uši gadljive na narodnjake. Uopšte nije utrlo put!

Petar: To bi trebalo možda da bude kao bum, ali kažem da imamo taj problem što mi nemamo vokal i automatski smo skrajnuti s tog momenta da poentiramo tu. Jer čim nemamo vokal, ljudi to ne prepoznaju.

Igor: A i da bi kompenzovali to moramo puno da sviramo, jer nema vokala. I onda mora svašta da se dešava.

BR: Ako ništa, onda je barem zbog narodnjaka od ranije privlačno publici?

Igor: Ako nam je nešto donelo to što smo obrađivali narodnjake je to što ljudi pevaju pesme na koncertu bez obzira na to što smo poluobskurni.

Petar: To je isto jako dobar momenat, kada izbaciš neki zarazni refren udarac, da svi iz publike odlepe.

Igor: A da ne pričam o poboljšanju tehnike sviranja kad se iscimaš da to naučiš da sviraš, počneš bolje da sviraš.

Petar: Nisam znao da mogu toliko da sviram prst do prsta.

BR: Ko se bolje provodi na svirkama, vi ili publika?

Petar: Pa znaš, zavisi. Uglavnom sve počne jako mršavo, ljudi ne mogu odmah da skapiraju šta se dešava. Onda već na pola kreće skakanje, na kraju ne možeš da siđeš sa bine.

Moussaka kc GRAD Beograd

Igor: Obično počne sa tim what the f**k momentom.

Petar: U Beogradu nas ljudi već znaju, ili dolaze da slušaju tu ili nas već znaju, ali sa strane kad sviramo je “šta je ovo?”. Ljudi uglavnom nemaju prilike da slušaju takvo nešto. U Srbiji ili van zemlje, nebitno.

BR: Do sada ste izbacivali EP-jeve skoro svake godine, prošlo je godinu dana od prethodnog, kad će sledeće izdanje?

Igor: U suštini je trebalo da izađe ove godine, mada može da se dogodi da izađe ili krajem ove ili početkom sledeće godine.

Petar: Možda ćemo imati neko fizičko izdanje, izdavača, ne bih da prejudiciram, ali moguće je da će zadnji EP i nove pesme da izađu na vinilu, što je naravno cilj.

Igor: A moguće je da ćemo imati i neke goste na narednom EP-ju.

BR: Ko stoji iza cele kreativne mašinerije Moussake?

Igor: Sve smo radili sami, zato što je gerila, od snimanja muzike preko promocije do improvizovanih YouTube videa koji eksploatišu balkansku ex-Yu estetiku osamdesetih. To je ne samo muzički, nego i estetski momenat. Fora je da izvučemo što više stvari iz naftalina i ponovo ih izbacimo na površinu.

Petar: Ta konekcija Shadows-a, Gidre i Moussaka-e, haha!

BR: Otkud Gidra?

Petar: Pitaju to ljudi, dolaze i kažu “ne mogu da verujem, vidi Gidra snima špageti vesterne”, “vidi Gidra”, “otkud Gidra”, a Gidra glumi Đanga. On nema ovde tu neku reputaciju kao noire glumac.

BR: Da li očekujete nešto od nastupa na Indirekt Showcase?

Petar: Pre svega je nastup tamo, konkretno u Elektropioniru, podsećanje ljudi da si još živ kad sviraš tu. Kao što je bio St. James u Domu Omladine, kao što je i KC Grad bio jedno vreme. Očekujem da će biti puno i da ćemo da skačemo u publiku!

Igor: Poenta je da te ljudi čuju i nama je svaki cert prilika da još neko, ko nije čuo, čuje za nas. Mi imamo mnogo bolji efekat zbog toga i Showcase je odlična prilika da te više ljudi čuje kako sviraš, mnogo manji efekat je da okačiš muziku na YouTube ili Bandcamp.