Južna Srbija upoznala ga je kao harizmatičnog pevača benda Styptic a ostatak Srbije po internet hitu „Vrežinski bazen“. Muzičko mirovanje i tapkanje u mestu za njega očigledno nije opcija. Miodrag Branković, u narodu poznat kao Ćale, u intervjuu za Balkarock govori o prošlosti, sadašnjosti, budućnosti… i Zvonku Bogdanu.

BR: Ko je taj što je kenjao protiv Zvonka Bogdana i toliko te iznervirao da napišeš pesmu?

Ćale: Ne sećam više ko me je iznervirao pa sam napisao pesmu. Možda i niko. Ne znam kako dolaze te pesme. To je nešto otprilike kad sanjaš, ponekad se probudiš i odmah zaboraviš šta si sanjao. Znam samo da sam pesmu napisao zato što izuzetno poštujem rad gospodina Bogdana, takođe i poštujem to kako si je udesio život na salašu i kako ga boli za sve nas.

BR: Negde na pola spota ti ispadnu vampirski zubi. Da li je to bilo planirano ili se jednostavno desilo nekako usput? Znam dosta ljudi kojima je to omiljeni deo spota.

Ćale: Ispadanje zuba je planirano, insistirao sam na tome. Padalo mi je svašta na pamet ali smo morali da izbacimo dosta stvari jer pesma traje malo više od dva minuta.

BR: Kako si zadovoljan prijemom spota?

Ćale: Spot su ljudi prihvatili dosta dobro. Na Youtube-u je za deset dana od objavljivanja pregledan 10.000 puta. Sad ne znam da li je to mnogo ili malo, valjda je u redu. Nisam bio u Nišu od kad smo izbacili spot tako da ne znam šta se dešava „na terenu“. Čujem tako ponekad od ljudi i uvek je sve najbolje. Super mi je što se pesma i spot sviđaju deci pa se, valjda zbog ekspilicitnog rečnika, kriju od roditelja i gledaju. Na to sam posebno ponosan, buhaha.

BR: „Zvonko“ je po pregledima još uvek daleko od „Vrežinskog bazena“ ali s druge strane poprilično ispred pesama tvog drugog projekta Deca u prahu. Koliko nervira takav, na žalost očekivani, sled stvari?

Ćale: Ni malo me ne nervira. To je možda i očekivano. Deca nisu ni planirana za neke široke narodne mase. Čak i da imamo te ambicije to se nikad neće desiti. Ipak se i dalje u našoj zemlji takva muzika shvata kao teško podzemlje. Još uvek postoje ljudi koji se ježe na samu pomisao na distorzirane gitare a da ne pričam o kreštavim vokalima i tome slično. Prve asocijacije su naravno Satana, droga i ostale prelepe stvari. Zastrašujuće je da je sve više mladih ljudi koji tako razmišljaju. Ali znate šta, kamo sreće da ih je što više, samo nek se kote i nek već jednom ode sve u tri lepe. Nemoj više da se muče ljudi i da im se daje lažna nada. Gotovo je! Nek sve eksplodira a ja ću da gledam i uživam. Neće biti nikad bolje nego si uvatite to što imate najbliže i probajte da radite na sebi. Usavršavajte se sami i volite se i to je to. Sada već kakim nešto ne vezano za temu. Oprostite.

BR: Najavljeni album „Gde si video dedu od dva metra“ sadržaće i nekoliko pesama koje si snimio ranije i koje su ljudi već mogli da čuju na youtubeu. U čemu će se razlikovati nove verzije?

Ćale: Samo dve pesme su starije i odavno su već na Youtube-u. „Robinzon“ će na albumu imati produžetak, dakle dodali smo još jedan zanimljiv deo. Što se „Vrežinskog“ tiče ozbiljno razmišljam da ga ostavim takvog kakav je. Toliko se već zaglibio u narodu, posebno ta socijala verzija sa neta, da mislim da baš tako užasno treba i da zvuči.

BR: Omot je poprilično „pajtonovski“ urađen. Znam da ti nisi radio omot ali da li je ta kultna britanska serija uticala na tvoje viđenje muzičkog humora?

Ćale: Naravno da su „pajtonovci“ uticali na mene. Njih sam i imao na umu kad se radio omot. Pre svega zbog apsurdnog humora kojim se Bokal bavi. Zar nisam prokleto očigledan. Da, ja sam bedni plagijator.

BR: Jednom prilikom na keju dok smo diskutovali o filozofiji i pili čaj (namig), Marko Jocić (Testator, Marica) je jednu od svojih priča završio rečenicom „Ko je vatao Bugari za dupe?“ a ti si oduševljeno reko da je to genijalno ime za album. Koliko je realno da očekujemo neku muziku pod tim imenom? Zvuči obećavajuće…

Ćale: Zašto za boga miloga odajete moje buduće projekte? Tačnije „Ko je ovde vatao Bugari za dupe?“ je sigurno ime jednog od mojih narednih projekata. Ne znam da li će biti ime albuma ili možda čak i pesma. Možda je baš Marku posvetim….videćemo. Imam tako jednu sveščicu gde zapisujem dobre naslove pa posle oko toga gradim sve ostalo.

BR: Otkud ti uopšte nadimak Ćale?

Ćale: Nadimak sam dobio u prvom ili drugom razredu osnovne škole. Mislim da smo se igrali nešto mame i tate, ja sam bio tata naravno. Hvala bogu pa nisam bio keva… I od tad se ne mogu otkačim od toga. Mada, ipak mi se sve više i više nekako sviđa.

BR: Od prošle godine nisi više deo Styptica. Zašto je došlo do toga i kako sada gledaš na period proveden u bendu? Ipak si u njemu proveo čitavu deceniju.

Ćale: Posle svađe između jednog od članova i mene, momci su odlučili da nastave sa novim pevačem. To je u najkraćim crtama ono što se desilo. Svakako da mi je krivo što sam tolike godine dao a na kraju kao da sam bio običan roady u bendu. U svakom slučaju te godine nisu prošle uzalud. Izgradio sam se pre svega kao autor a rad u tom bendu mi je nesporno pomogao. O druženju, anegdotama i dogodovštinama da i ne pričam, te stvari su neprocenjive. Kad bend postoji toliko godina a ne izda ništa, stoji u mestu zbog raznoraznih okolnosti, ne razvija se prirodno. Ako ne izbaci prvi album dok je još klinački bend pa se onda posle deset godina na prvom albumu nađu pesme koje bi morale biti na četvrtom, isto tako se nagomilavaju problemi i unutar benda, kako kreativni tako i međuljudski i onda ispadne šta ispadne. Bilo mi je teško dugo vremena po razlazu ali kad se malo bolje razmislilo o svemu, ipak nije tako strašno što nastavljam sam. Odlična strana svega je što je sve novo, uzbudljivo i na kraju krajeva radim baš ono šta hoću, bez kompromisa.

BR: Pretpostavljam da si imao prilike da čuješ bend sa novim pevačem (Ilija Medar). Kako ga ceniš da se snašao?

Ćale: Iliju sam imao prilike da upoznam i super je momak. Sasvim se dobro snašao i želim mu svu sreću. Više me zanima kako će bend da izgleda kad i on bude dao svoj kreativni doprinos na nekim od novih pesama, to će biti nešto sasvim drugačije i jedva čekam to da čujem. Starih pesama mi je preko glave, iako su moje melodije. Hoću da čujem nešto novo od Styptica.

BR: Već neko vreme živiš u Sloveniji ali si i tamo nastavio da se baviš muzikom. Sa kojim bendovima radiš „gore“ i koliko se zapravo razlikuje slovenačka muzička scena od niške?

Ćale: Ovde imam par kombinacija. Imam jedan sastav koji svira disko, fank, muziku osamdesetih i tome slično. Oduvek sam hteo da imam takav bend i eto to mi se i ostvarilo. Poprilično smo traženi a prošle godine smo imali više od četrdeset svirki, što je super cifra s obzirom da smo 2013. i počeli sa radom. Što se tiče scene, mogu samo da kažem da ovde postoji ne mali broj rokera i alternativaca koji žive od svoje muzike, što je kod nas nezamislivo. Sve ostalo je otprilike isto. Narodna muzika je Bog. Teško se dolazi u medije. Sve se uglavno radi preko poznanstava i to….Isto kao kod nas autorstvo je u govnima. Odavno nije bilo nečega novog a zadnji veliki hit se desio pre desetak godina.

BR: Dokle su stigli Simptomi?

Ćale: Spremam svoje autorske stvari za Simptome. Sve je još uvek u fazi snimanja i biće između ostalog i na slovenačkom. Dobro sam savladao jezik ali što se tiče pevanja moraću još da se potrudim. Imaju veoma karakterističan izgovor. Uglavnom su problem samoglasnici jer za neke od njih postoji i do tri različita načina kako se izgovaraju itd. Da ne gnjavim…