Fluid Underground je bend na koji mislimo da ne treba puno trošiti reči i koji je već poznat našim čitateljima. Nakon kraće diskografske pauze, ekipa iz Vlasotinca nam 19. novembra sprema novi album naziva „Crni Kilovati“ . Šta se sve zbilo oko novog albuma i kako je nastajao saznaćemo u razgovoru sa frontmenom sastava, Milošem Petrenjem.
Balkanrock: Objavili ste nekoliko numera sa aktuelnog albuma, pre objave čitavog izdanja. Koliko možemo primetiti, to već neko vreme postaje praksa mnogih bendova. Da li je to vid prilagođavanja novonastalim uslovima tržišta?
Miloš Petrenj: Pre svega želim se zahvalim Balkanrock ekipi na prilici za ovaj intervju. To sa singlovima i jeste dobar pristup, ali samo ako se to radi kontinuirano i planski. To je i bila namera. Prvo smo objavili tri singla, ispraćena video spotovima. Prvi je objavljen još u avgustu 2018, drugi u maju 2019, dok je treći objavljen u januaru 2020. I kao što se vidi po vremenskom razmaku, to baš i nije igralo igru sa vremenom u korist benda.
Brzo nakon objavljenog trećeg singla „Potopiće Se Obale“ , kao kec na desetku, desilo se to da smo od SOKOJ-a dobili sredstva za snimanje albuma. Naravno, i tu se opet bila bitka sa vremenom, ali ovog puta uglavnom zbog kovida koji se tada nimalo bojažljivo zahuktavao.
BR: Koliko je trajao rad na albumu, s obzirom da su prethodno objavljeni singlovi stari i po par godina? Jeste li možda menjali način nastajanja pesama ili je to ipak nešto drugo? Koliko se zapravo „Crni kilovati“ i na koji način razlikuju od „Antimajke“ ?
Miloš Petrenj: Pesme su već bile tu. Imali smo materijal za album. Čak je par pesama i otpalo. Da su bile neke normalnije okolnosti i prilike, album bi verovatno bio snimljen još 2019. Ali eto, bitno da je snimljen i da će uskoro biti predstavljen publici.
Ceo album je snimljen u studiju „Košnica“ u Kruševcu kod Zorana Vasića, našeg dobrog prijatelja. Snimano je u etapama, skoro identično kao i „Antimajka“ . Jedan dan za bubanj, jedan za bas, dva dana za gitare i jedan dan za vokale. E, posle toga meseci za miks. Nisam siguran kako i da li se „Crni Kilovati“ uopšte i razlikuju od „Antimajke“ , ali hajde da kažemo da je ovaj novi album sada dosta „utegnutiji“ , možda malo moderniji, pa moglo bi se reći, malo i optimističniji. Na kraju krajeva, ljudi će to najbolje proceniti kada ga budu preslušali.
BR: Video spotovi su nešto što je uvek bio određeni trejdmark benda. Snimili ste spotove za sva tri poslednja singla. Da li planiraš ekranizaciju za još neku pesmu sa albuma i koju? Kako izgleda nesnimljen idealan spot Fluid Undergrounda?
Miloš Petrenj: U planu je bio još jedan spot. Spot za pesmu „Histamin“ , ali kockice se nisu složile da se snimi video pre izlaska albuma. Nisam hteo ništa da požurujem ili da menjam do sada ustaljene procese, pa je najbolja varijanta bila da se i ne snimi video. Ne znam zašto, ali meni su omiljeni rock spotovi oni „svirački“ . Kontam da to možda i nije neki najreprezentativniji način u 2021. ali eto, meni se svidja. Tako da bi i „Histamin“ najverovatnije ličio na tako nešto.
BR: Poslednji singl koji je nedavno predstavljen je „Histamin“. Moramo da postavimo jedno kliše pitanje, a to je odakle crpiš inspiraciju za ovakve tekstove i pesme?
Miloš Petrenj: Ja već dugi niz godina patim od alergija koje su mi u pojedinim momentima života pristojno ugrožavale kvalitet istog. Usled sopstvenog nemara i bez adekvatne terapije došlo je i do nekih hroničnih tegoba. Pa sad, kad ti je nešto stalno tu pred nosom, ne možeš a da ne misliš o tome. Pre desetak godina, redovno sam sanjao jedan isti san. Kada sam san pretočio u video spot za pesmu „Jesen“ sa albuma „Decembar“ , ubrzo nakon toga je prestala da me muči ta noćna mora. Pa sam sada s ovom pesmom kontao da će se desiti nešto slično po pitanju mojih alergija i imuniteta. Mimo šale, skoro sam razgovarao sa jednim lekarem, specijalistom. Rekao mi je da je iz godine u godinu sve više mladih ljudi sa raznim alergijama i da taj trend jako brzo raste, te da ćemo za nekih dvadesetak godina, ako ne i ranije, imati čak i novorođenčad koja će od samog rođenja patiti od takvih stvari. Meni je to jako zabrinjavajuće.
BR: Kako se ova COVID-19 pandemija odrazila na rad benda i kreativni rad uopšte?
Miloš Petrenj: Pa na samo stvaranje i pisanje pesama i nije nešto posebno, ali ponekad je znalo da zaškripi kod onog dela kada na pesmi treba da se izrazi ceo bend. To je bilo jasno još i na snimanju albuma. Jer, praktično gledano, sve i jeste bilo snimljeno za 5-6 dana, ali se tih pet-šest dana desilo u razmacima od po par nedelja, pa i duže. I sve to upravo zbog situacije prouzrokovane pandemijom. Takva vremenska odstupanja su mač sa dve oštrice. Nekada stvari mogu lepo da sazre i da se iskristališu, a nekada znaju i da se razvodne i izblede. Treba znati kako baratati vremenom.
BR: Promenili ste izdavača. Kako ste zadovoljni saradnjom sa Geenger Records? Koliko je po tebi izdavačka kuća bitna za rad jednog ozbiljnog benda?
Miloš Petrenj: Pa nije da smo promenili. Nikad ga nismo ni imali, tako da ne mogu sad tačno da pravim neke razlike. Meni ovo sa Geenger Records za sada deluje skroz pristojno, nekako prijateljski i zdravorazumno. A vredi imati izdavača. Pa i jedan posto da ti neko drugi pomogne oko bilo čega, opet vredi. Osetiš se malo rasterećenijim. Nadam se da ćemo ovom saradnjom dopreti do šire publike.
BR: Jug Srbije i koncerti. Hoće li Fluid Underground konačno zasvirati u rođenom Vlasotincu? Je l ima uopšte klupskih prostora kod vas? Šta je ono što voliš u svom mestu, a šta te posebno nervira i da možeš promenio bi?
Miloš Petrenj: To je davno prežvakana tema. Ovde nema elementarnog, a kamoli klubova gde može da se svira, ne samo ovakva, nego bilo kakva muzika. Ono što volim u Vlasotincu jeste reka Vlasina. Reka i priroda koja mi je jako blizu. Koliko god da je grad zamro i postao siv, toliko je reka još zelenija i primamljivija. Ali eto, i tu će neko da mrsi konce i da stavlja reke u cevke. Otuda i naziv za album – „Crni Kilovati“ . Sav taj neverovatan mafijaški dil i maloumna ideja sa mini hidroelektranama je nešto što niko iole zdravog razuma ne bi mogao ni da pomisli, a kamoli da priredi svome mestu i svojoj okolini. Ali, to se uveliko dešava i ne znam kako da se tome skroz stane na put.
BR: Koji inostrani, a koji regionalni album iz 2021. te je oduševio?
Miloš Petrenj: Pa sad da me je nešto oduševilo, nije. Iskreno nešto i ne stižem da detaljno preslušam bilo šta. Ali, recimo da mi se jako dopao novi album Gojira – Fortitude, a i ovih dana novi Mastodon. Deluje mi dosta ozbiljnije u odnosu na prethodna dva ili tri albuma. E sad, nešto bliže oduševljenju, to bi bio singl Madrugade – Nobody Loves You Like I Do. Tu mi je sve na mestu i sve je kako valja.
BR: O planovima benda nećemo uopšte da pitamo, ovo vreme je skroz nepredvidivo. Kako Miloš Petrenj provodi ove jesenje dane?
Miloš Petrenj: Idem na pecanje. Često se desi da odem pa uopšte i ne pecam već samo sedim tamo negde pored reke. Jedno vreme sam puno i čitao. Sada malo slabije. Ovih dana gledam filmove i serije. Naiđe tako neki period za sve. Čovek mora da se bavi sobom.
