Pre par godina na beogradskoj muzičkoj sceni pojavio se bend koji je plenivši pozitivnim pristupom muzici i sviranju objavio svoj album prvenac „Vatreno Krštenje“, sa kojim je brzo osvojio simpatije publike. O tome kako muzika leči sve i ljubav pobeđuje, kao i o neophodnosti novih, svežih ideja, popričali smo sa Milošem Gojkovićem aka Mikom Živkovićem, gitaristom i pevačem grupe Krš.

Kako ste i zašto odabrali baš naziv „Krš“ za ime benda?

Miloš: Ime i uopšte ideja o bendu, je došla od strane Luke Stanisavljevića, člana benda Činč, koji hteo svoje biće da „osveži“ drugačijim zvukom. Tu ideju nam je izneo jedno veče u kafani, kao i ideju o našim pseudonima, i mi smo zagrizli. Odmah smo za maskotu uzeli neku staru polomljenu činelu od bubnja, koja je svojim zvukom predstavljala sve ono što smo hteli od našeg benda. Taj zvuk … KRSHHH!

Čini mi se da Vaš muzički pravac nije striktno definisan i ograničen, kako bi ti „etiketirao“ Krš?

Miloš: Neki intelektualac bi rekao: „sublimacija najrazličitijih stilova“, iliti: „eklektična fuzija gitarskih rifova, koja može da se sluša, pa čak još, i nekome da se dopadne“. Ja bih bio malo precizniji: „mi sviramo punk-rock-blues-trash-pop“.

A, ako bi me pitali tamo neki sa Pinka, rekao bih jednostavno: „to vam je ta, zabavna muzika“. Što bi komplikovali, kad ustvari ta naša muzika i jeste zabavna. I nama i vama.

Od izlaska debi albuma „Vatreno Krštenje“ prošlo je više od godinu dana, šta se u međuvremenu dešavalo sa bendom?

Miloš: Bend se odmah bacio na spravljanje novih hitova. Koncertne aktivnosti smo sveli na minimum, jer se vodimo logikom da smo izdali dobar album i kada se nekome taj album svidi, taj Neko će nas pozvati da sviramo. Radije nego da se sami namećemo.

E sad, problem je što malo koji mediji stoje iza novih bendova kojih je stvarno puno i svi hoće nešto da kažu, a Kerber i Crvena Jabuka i dalje haraju radio frekvencijama. Ljudi, to je bilo pre više od četvrtine veka, ej! Daj nešto sa novijim datumom proizvodnje!

Uopšte nas ne bi iznenadilo da neko iskopa naš album za 10 godina i pozove nas da sviramo. Ha ha ha! …to će sigurno tako biti.

Kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Miloš: Ovde je budućnost varljiva. Nekako se izjednačio pojam „planiranje“ sa pojmom „maštarenje“. Na kraju shvatiš da realno možeš nešto isplanirati do mesec dana unapred. Mi smo, na primer za sledećih mesec dana isplanirali da snimimo naš drugi album. Ni to nije loše.
Loše je kada stvari stanu. Mi se krećemo…polako… mic po mic.

Veliki broj grupa je novi album stavilo na besplatno „skidanje“ sa interneta, šta misliš o tome i da li ćete možda i Vi tako postupiti sa sledećim albumom?

Miloš: Naravno. Tako će i biti. To je neminovno. Evo Radiohead kao primer: „daj šta daš da skineš album, ali smo se zato mi potrudili da taj album bude odličan i da ti dođeš nama na koncert“. Internet još uvek nije uspeo da se zapati kod nas u dovoljnoj meri da služi kao glavni izvor informacija, ali je sigurno za neke ljude izvor alternativnih informacija, koje inače ne bi čuli na radiju ili TV-u. Kao na primer: „O, googlu moj, postoji li neka nova domaća muzika?“

A Google će: „Postoji već nekoliko godina, a sad je već snimljeno dosta albuma, pa ima i što-šta da se čuje, kako dolikuje.“

Ko su tvoji uzori, šta slušaš ovih dana?

Miloš: Ja sam se naslušao muzike od hard rocka preko nojza do elektronske muzike tipa Kraftwerk ili Aphex Twin, ali svirajući u Kršu sam primetio da iz mene izlazi dosta AC/DC-a i Zeppelina. To znači da me Krš vraća u to vreme radosti kada sam otkrio rokenroul, i sada ga ponovo otkrivam.

Od novih bendova najviše slušam Eagles of Death Metal, jer mi oni upravo bude tu neopisivu radost življenja i moj skelet počinje da cupka sam od sebe.
Što se tiče domaćih bendova uglavnom slušam Žene Kese i Multietničku Atrakciju, za koje mislim da su naši najbolji novi rokenroul bendovi.

Kada možemo očekivati sledeći album? Možeš li nam otkriti nešto više o njemu, pesmama….

Miloš: Naš sledeći album bi trebao da bude gotov do proleća 2010. Ali tu i dalje važi ona teza da ne možemo predvideti šta se sve sa nama može dogoditu preko mesec dana unapred.

Među novim pesmama će se naći i dve obrade nepoznatih domaćih bendova, Bravo Majo grupe Činč i Straha grupe Disko Klackalica iz Čačka. Pesma „Bravo Majo“ se može čuti na našoj myspace stranici (http://www.myspace.com/krshband). Majine pesme su uglavnom ljubavnog karaktera, dok su moje nove pesme ovaj put malo angažovanije, što mi nije previše drago, ali takva su vremena i moram nešto reći o tome. Jer nije u redu. „Ovi ljudi su valjda zaslužili bolje“, reče jedan narodni heroj iz domaćeg ROV-a (Rokenroul Oslobodilačka Vojska).

Da li postoji neka vrste podrške od strane medija, na koji možete da se računate, ako izuzmemo internet?

Miloš: Slabo. Skoro da i nema. Na nacionalnim TV frekvencijama postoji jedna, maksimalno dve muzičke emisije koje nemaju ustaljen termin . I to je pitanje kad će da ih ukinu, jer navodno nisu gledane.

Radio je mnogo bolje raspoloženiji za rokenroul i predstavljanje nove muzike od televizije. Do TV-a se ne može doći od glavatih političara i njihovih direktora. Oni su, izgleda, tu da zabave narod i da nam edukuju decu. Blago nama!

Ko piše tekstove, i koja je njihova poruka, ako ona uopšte postoji?

Miloš: Uglavnom svako piše svoje pesme. Ima i nekih izuzetaka na albumu, kao što su „Kosmonaut“ i „Šestica“ , ali pravilo važi da ako si ti napisao tekst, ti ga najbolje razumeš i ti ćeš tu emociju najbolje iskazati u pesmi. Poruke u pesmama su poprilično lake za razumeti. Nema kvazi-intelektuale konfuzije, pa da ne znaš šta je pisac hteo reći. Poruka je da muzika leči sve i da ljubav pobeđuje. Možda neke pesme imaju skrivene poruke ako se pusti album unazad. Ne znam, nisam probao.

.Kako komentarišeš „Novu srpsku scenu“ kojoj i sami pripadate?

Miloš: Odlično! Ima puno potencijala. Dobri bendovi , dobre pesme i dobri albumi. Uz malo medijske podrške to će biti još bolje. A tek će da bude super, kada mlađi ljudi, inspirisani sadašnjom scenom, naprave još bolje bendove i još bolje pesme. To se mora dogoditi. Ne sme se stati sad kada smo dogurali dovde. Mi svi utičemo jedni na druge. Kao plamenovi koji dogrevaju vazduh u balonu, da bi ga vinuli u visine.

Kakvi su komentari publike posle albuma prvenca, koliko si Ti lično zadovoljan njime?

Miloš: Ja sam albumom zadovoljan 75%. To je najbolje što se moglo napraviti u datom trenutku. Neke pesme su ispale nedovljno ubedljive, kao na primer „Kafu“, koja mnogo bolje zvuči uživo jer je pravljena za taj gušt bluza i improvizaciju trenutka. Nema veze. Na greškama se uči. Sledeći album će biti bolji, jer posedujemo znanje iz prve ruke.
Ljudi koji su skinuli album sa neta, pevaju na koncertima i kažu da je album odličan. To sad svako za sebe mora proveriti, jer ne volimo svi isto.

Zanimljivo je da je u bendu i jedna dama, Maja. Da li je ona tu, pored vokala i bas gitare, poput kontrasta ostatku benda….? Hehe

Miloš: Da. Maja peva 3 puta bolje od mene i lepa je kao slika, što je kontrast u odnosu na nas. A slika je lepša ako ima neki kontrast da razbije monotoniju harmonije (uf, ovo zvuči sufisticirano). Maja ima potpuno drugačiji muzički ukus od mene. Sluša HC i tako to. Ali opet, svako od nas voli potpuno drugačije stvari, tako da smo, na neku ruku, svi u bendu kontrast jedni drugima.

Za kraj, jedna poruka za web portal i forum Balkanrock?

Miloš: Ljudi, pravite pesme! Muzika sidu leči, a kamoli ovaj kukavni grip. Treba nam još dobre muzike za generacije koje dolaze. Nećemo valjda za 20 godina da slušamo iste ove pesme i iste ove bendove! Dajte nove ideje. Ako nečega imamo u obilju ovde na Balkanu, to su ideje. Realizujmo ih!

Zrno po zrno….ton po ton…mesec po mesec…