-

NaslovnaIntervjuiMiki Radojević (Six Pack, ČBS): Veći je šok kada se naleti na nešto pravično, ne...

Miki Radojević (Six Pack, ČBS): Veći je šok kada se naleti na nešto pravično, nego na nepravedno

Frontmen, sada već čuvenih pank bendova Six Pack i Čovek bez sluha (ČBS), Milan Miki Radojević, nedavno se upustio u solo vode. Singlom „Izvini“, Miki je predstavio je kako će izgledati taj projekat, a mi smo sa njim popričali o tome kako se odlučio na taj potez, ranijim pesmama koje je samostalno objavljivao, panku i andergraundu, kao i bendovima ČBS i Six Pack.

Balkanrock: Ovaj projekat je na neki način logičan sled događaja, s obzirom da si u prethodnom periodu objavio veći broj samostalnih singlova. Kako je došlo do njega?

Miki Radojević: Počelo je kada su onomad proglasili lock down i kada sam bez ikakve želje za samopromocijom pokušao da pesmom „Vratiće se vrapci“ pošaljem ljudima poruku da i najtežim vremenima moramo da sačuvamo sebe, sebe kao biće pre svega. Odziv, pozitivne reakcije i broj pregleda tog singla bili su iznad svakog mog očekivanja. To je bio snažan znak da čak i potpuno sam mogu da isporučim dobru pesmu, ali naravno – nadao sam što skorijem susretu sa bilo kojim od moja dva benda (Six Pack i ČBS) i zajedničkim nastupima pred publikom. Slučaj „Korona“ se odužio, a umesto vraćanja na binu u jesen 2020. sam izgubio jednu od mojih zvezda vodilja.

Preminuo je Mikica Zdravković, vođa benda ČBS i moj drug, drug kakvog imaš jednom u životu. Posle godinu dana od tog događaja, ne samo da ČBS i dalje nije želeo da traži zamenu za njega, shvatio sam i da se Six Pack teško okuplja i organizuje, jer okolnosti su takve da po svaku cenu treba prehraniti porodice nekim drugim poslom – jer ovaj muzički posao je prosto pukao na svim frontovima i po leđima gotovo svih bendova. Tada mi je postalo jasno da ako ne želim da izgubim sebe i ako ne želim da u vodu bacim dobrih 25 godina karijere – moram da uspostavim kakve takve kućno-studijske uslove i počnem da radim sam.

BR: „Izvini“ je ipak prvi singl koji je zvaničan. Kakva je sudbina tih nekoliko ranijih singlova? Da li će možda biti objedinjeni na nekom budućem izdanju, ili ostaju priče za sebe?

Miki: „Izvini“ je izdao Mascom i ugovorom mi ponudio i saradnju u smislu objavljivanja i čitavog albuma, sutra ako ova moja ideja zasija i primi se kod publike. Samim tim, otvorena je opcija da radim još pesama (što i nameravam), a prethodni singlovi, koje sam izbacivao prilično „partizanski“, mogu da se utegnu i u budućnosti se pojave na objedinjenom izdanju. Ovo što govorim je zaista navođenje opcija, a šta će se zapravo dešavati – to ćemo da vidimo.

BR: Za reč izvini si ranije rekao da je „najskuplja reč u našem jeziku“, a često pišeš tekstove i o socijalnim nepravdama i sličnim temama. Čini se da je danas lakše nego ikad primetiti nepravdu…

Miki: Naravno. To je zato što je ima gde god se okreneš. Mislim da je svet oko nas postao toliko devijantan i iskrivljen da je veći šok kada se naleti na nešto pravično, nego na nepravedno. Hajde da pođemo od šou biznisa: ima li pravde u tome što random osoba sumnjivog morala i gotovo nikakvog intelektualnog nivoa samo zbog učešća u nekom od nakaradnih rijalitija danas živi 10 puta bolje nego neki moj kolega ili ja, kao ljudi koji su u kulturu i muziku uložili skoro ceo ceo život?

BR: Ostao si veran melodičnom pank roku…

Miki: Prva muzička ljubav zaborava nema, a nema ni razloga da iz korena menjaš nešto u čemu si dokazan za nešto što je trenutni trend. Finta je nositi odelo koje ti dobro stoji, a svakako nije loše da uz njega poneseš i kapu ukoliko zazimi. U prevodu, moj zvuk je moj zvuk, ali mislim da sam već sa prvim zvaničnim singlom zagazio u latentne modifikacije i nadogradnju i to je pravac u kome ću i ubuduće pokušavati da idem.

Već sam negde rekao: muzika nije stajaća voda nego reka. Ostaje slatkovodna, ali mora da se bar malo kreće. Želim da svaka moja naredna pesma poput taze peciva miriše na momenat u kome je napravljena. Užasava me kada na TV-u vidim singl nekog benda i ne znam da li im je to pesma iz 89-te ili iz ove godine. Ista svirka, ista garderoba, isti tekst 30 godina u krug.

BR: Autor si i tekstova i muzike, sam si snimao i sve instrumente. Sada kada si isprobao sve, šta ti više leži – kada snimaš sam, ili sa bendom?

Miki: Nema veće sreće nego sa bendom pokupiti zajedničke ideje i otići u studio. Ipak, ovo „soliranje“ nije ni tako nova stvar za mene. Kada u bendu staneš iza muzike i teksta – ti si apsolutno taj koji će bez obzira na sve, u studiju prilikom snimanja pesme ili celog albuma provesti 100 odsto vremena tog procesa. Tu si od trenutka kada počnu da montiraju bubanj, pa onda dok se svaki od instrumenata usnimi, zatim sviraš i pevaš ono zbog čega si najviše tu i najzad, kad svi uglavnom obave svoje i odu kući – ti ostaneš još pola meseca s producentom i nadgledaš miksanje.

Da se razumemo, ovo nije nikakvo kukanje, nego to stvarno tako izgleda i sam sam tako izabrao. Elem, raditi sam makar znači rasterećenost i gospodarenje vremenom, budžetom, aranžmanom pesme i njenim finalnim rezultatom. Ukoliko napraviš sranje – sam sebi odgovaraš za to, ukoliko napraviš hit – budeš veoma ponosan jer si uradio naizgled nemoguću stvar.

BR: Kako će izgledati koncertna promocija ovog projekta, postoji li plan za eventualni prateći bend? Znamo da ti nije strano ni da zasviraš akustično.

Miki: Da se koncertne aktivnosti odvijaju normalno sad bismo verovatno radili neki drugačiji intervju. Trenutno uopšte ne brinem o takvoj vrsti promocije, ali uslediće gostovanja u ovih par emisija na TV-u u kojima se svira uživo. Da, okupio sam prateći bend, ali namera mi je da ta postava ostane tajanstvena do prvog live pojavljivanja.

Imam i razlog za to, a razlog je baš sastav tog tima. Pored mene koji pevam i sviram jednu od gitara, radi se o ritam sekciji i lead gitaristi koji su muzički krem de la krem, svako je na svom instrumentu toliko dobar da je skoro nerealno videti ih u istom bendu. Usput, radi se o veoma poznatim muzičarima.

Čovek Bez Sluha Arsenal Fest KragujevacBR: Napisao si bezbroj pesama za svoje bendove Six Pack i Čovek bez sluha, a sada je tu i ovaj solo projekat. Kada odsviraš neki rif, ili napišeš refren, kako si uspevao u glavi da prelomiš koja pesma je za koji bend?

Miki: Mnogo je godina u igri, s nima je došlo i iskustvo. U poslednje vreme je bilo veoma lako. Kad pank rok imaš čak i u malom mozgu, onda lako razgraničiš ta dva benda i njihove senzibilitete , a plus oni sami podebljaju tu crtu svirajući onako kako su navikli da sviraju. Ili hajmo ovako (daću grozan plastični primer): ako bi bendu Blink 182 dao da odsvira najsexpistolskiju pesmu – oni će i dalje zvučati kao Blink 182.

BR: Kako vidiš budućnost, ne samo panka, već uopšte andergraund muzike i kulture na ovim prostorima? Deluje da je bendova sve više, a klubova u kojima bi oni mogli da zasviraju sve manje…

Miki: Video je ubio radio, sada striming ubija video, nagomilalo se svega i svačega i nažalost – uglavnom kvantiteta. Puno te dece mi je i žao jer su obmanuti da je „lajk“ merilo uspeha i virtualni začin za istrajnost. Ostaje da se nadamo da će jednom i ova istorijska etapa kratko zvana „Korona tajm“ da prođe i da će se vrata klubova opet pootvarati, a da će se ono što je od starta bio uzaludan pokušaj iliti „aj’ se malo igramo benda“ samo od sebe pozatvarati, da se lepo vratimo u normalu. Lajkovi su lajkovi, a aplauz je ipak nešto drugo i mnogo opipljivije i merodavnije da li zbog benda treba žrtvovati fakultet ili posao.

BR: Jasno je koliko je vreme danas postalo neizvesno, ali da li postoje bilo kakvi planovi, ili ciljevi koje bi želeo da ispuniš, bilo sa bendovima, bilo sa ovim solo projektom u narednom periodu?

Miki: Ne prestajem da pišem i snimam. Skoro svakog radnog dana odradim nečije radno vreme baveći se time. Za sad znam da ću za kraj zime da imam spreman novi singl i trudiću se i pesma i spot opet budu moj maksimum. Šta će u perspektivi da se dešava – nema garancija, postoje samo želje. Za sada svima pa i sebi želim da ostanemo zdravi, pozitivnog duha , da se izborimo za egzistenciju i ne odustanemo od snova.