-

Naslovna Intervjui Miki Radojević (Čovek bez sluha): Prava muzika je kao parfem

Miki Radojević (Čovek bez sluha): Prava muzika je kao parfem

U petak, 14. decembra, u dvorani Amerikana Doma omladine Beograda očekuje nas koncert pank-rok benda Čovek bez sluha, na kom će predstaviti pesme sa svog novog albuma „Stanimo u gard”. O tome, a i još koječemu, popričali smo sa frontmenom grupe – Mikijem Radojevićem

BR: Ostali ste verni svom pank-rok stavu. Koliko je teško ostati predan?

Miki: Nije teško ostati predan. Teško je OPSTATI, ako ostaneš predan.

BR: Koliko sme da se improvizuje na sceni, a koliko u studiju?

Miki: Neki muzički žanrovi su utemeljeni na improvizaciji na sceni. U našem slučaju, najbolji koncertni utisak ostavlja jako precizno sviranje bez bitnijih izleta, ali scenski nastup mora da bude spontan. Ako ti dođe da s gitarom siđeš u publiku – onda to i uradiš.
U studiju nema mesta improvizaciji. Tu se dolazi brutalno navežban i eventualno se uvaži sugestija producenta vezana za manir sviranja ili pevanja. U studiju sviraš precizno kao robot, ali manir i emocija variraju od pesme do pesme.

BR: Ko danas ume da prepozna pravu muziku?

Miki: Puno ljudi. Ali prava muzika je kao i parfem. Ne može svako na sebe da stavi „Karolinu Hereru 212”, jer ne može da je „iznese”. A ako je stavi i lepo je „nosi”, onda se time ne razmeće, pa tako i pravi slušaoci budu tiši nego ovi kojima je svejedno šta svira na radiju i stiče se utisak da smo kao nacija izgubili kriterijume.

BR: Mislite li da je dobra muzika izgubila svoja prava?

Miki: Da. U ekspanziji opšte prihvaćenih autotjun-banalnosti, na prvom mestu, mediji emituju ono što se traži, jer se i oni nalaze u Vrzinom kolu gde zavise od sponzora, pa igraju kako vetar duva. Verujem da se i onom muzičkom uredniku nekad prevrće želudac, ali svi se bore za goli život i tako u krug.

BR: Kako možemo zaštititi pravu muziku od foliranja?

Miki: U roku od 24 sata u „drug Tito” stilu. Opališ cenzuru i kažeš „otvaračici usta” da prosto ne ispunjava kriterijume za bavljenje muzikom i predložiš joj da se oproba u striptiz baru.

BR: Ko staje u gard, a zbog koga se staje u gard?

Miki: Stali smo, najpre, mi kao bend, a nadamo se da će nam se i ostali priključiti. To bi trebalo da bude personifikacija bunta protiv svega što nas kolektivno muči, bilo da je u pitanju šund i težak život na lokalnom nivou, bilo problemi koje čovečanstvo zloupotebom napretka tehnologije samo sebi servira. Ubijamo šume i reke, istrebljujemo floru i faunu, na krilima terorizma započinjemo ratove, kao da sutra ne postoji. A postoji još kako i ono pripada, pre svega, deci koja nisu sama tražila da dođu na ovakav svet.

BR: Šta nam donosi „letnja oluja” koju priželjkujemo i ko i kako može da je prizove?

Miki: To je metafora. Moja zamisao kao autora je da u tom stihu slušaoci prepoznaju i zamisle jednu apokaliptičnu sliku, kojom nam svaki novi dan maše pred nosevima, a mi je uporno ignorišemo i ćutimo, ćutimo, ćutimo… „Letnja oluja” bi bio trenutak globalnog buđenja, kao kada hladan pljusak osveži nesnosno vreo letnji dan.

BR: Gde se danas nalazi pank scena?

Miki: Svetska ‒ tamo gde joj je i mesto: živi, postoji, menja oblik, napreduje, apgrejduje se. Punk-rock bendovi rade, nastupaju, izdaju albume, žive pristojno ili odlično od svog truda. Domaća se nalazi na prstima jedne ruke. Kažem to, jer neću u taj milje da svrstavam bendove koji bi na pitanje: „Šta je za vas punk?”, odgovorili: „Pa to je kad se napijemo ispred prodavnice.”

BR: Zašto je „I posle svega” autobiografska pesma i da li je jedina takva na albumu?

Miki: Nikada nisam napisao nešto izmišljeno. Uvijam u metaforu, to OK, ali uvek se radi o istinitim pričama, pa tako neka dobije oblik autobiografije.

BR: Treba li verovati da „svemir čak i posle nečijeg najgoreg životnog scenarija brine o ravnoteži među zvezdama” ili je to samo uteha?

Miki: Iz prve ruke: brine. A ako se nekome čini da ne brine, onda mora da preispita svoje postupke. Inače se ne bi zvalo „ravnoteža”.

BR: Zašto je pesma „Ti samo misliš da me znaš” bila problem za „Fejsbuk” kompaniju?

Miki: Kao i svaki bend koji drži do sebe, pokušali smo da uplatimo „boost” pesme, odnosno reklamu novog singla. „Fejsbuk” nije prihvatio da to reklamira i mi smo svojim kanalima došli do administratora „Fejsbuka”. Obrazloženje je bilo „too much skin in the video” (previše gole kože koja implicira seksualni sadržaj). Malo smešno, ali OK. Devojka u spotu je odevena apsolutno isto kao atletičarke ili gimnastičarke na Olimpijadi.

BR: Da li je to, međutim, samo pomoglo promociju pesme?

Miki: Kako ne! Mediji su jedva dočekali da napišu „ČBS previse sexy za Cukernberga!” i spot se automatski nenormalno zavrteo. (smeh)

BR: Koliko ste zadovoljni uspehom promocije u „Crnoj kornjači”?

Miki: Veoma. Svedena, svečana, nepompezna, a opet sadržajna promocija na koju su došli baš oni kojima smo se nadali. Onaj osećaj kad ukapiraš da si „bitan”.

BR: Šta možemo da očekujemo od koncerta u Domu omladine Beograda?

Miki: Perfektan zvuk. Bogato osvetljenje. Veliki štand. Vrhunsku predgrupu. ČBS u top formi sa pažljivo isplaniranim repertoarom, koji će između ostalog promovisati i nove pesme. Naravno i novu zastavu benda koju ćemo nastaviti da branimo kao što smo branili i prethodnu!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe