-

NaslovnaIntervjuiMarko Todorović (Alitor): Čovek mora težiti skladu sa zakonima kosmosa

Marko Todorović (Alitor): Čovek mora težiti skladu sa zakonima kosmosa

Alitor
foto: Milan Šurbatović

Povodom novog EP-ja inđijskog progressive thrash metal benda Alitor pod nazivom „Spoznaja“ , njihovog prvog izdanja na sprskom, razgovarali smo sa frontmenom sastava Markom Todorovićem. Otkrio nam je koja to „nevidljiva sila“ drži ovu postavu na okupu od samog početka, po čemu se to novi EP razlikuje od prethodnih izdanja, odakle stih KKN-a na njemu, ko je peti član Alitora i još mnogo toga.

Balkanrock: Ono što je prva velika promena u vašem radu koja se primećuje na EP-ju „Spoznaja“ je početak pevanja na srpskom jeziku. Kako ste se odlučili na ovaj korak?

Marko Todorović: Pre svega, veliko hvala tebi Mladene i Balkanrock ekipi na ovom razgovoru i svemu što radite za alternativnu scenu Srbije (sve ove godine).
Da, „Spoznaja“ je prvo izdanje benda na srpskom jeziku. Promena koja se desila nije preveliko iznenađenje, ako se uzme u obzir naš pristup pisanju muzike. Ideja koja je prisutna u našem sastavu, još od samog početka bavljenja autorskom muzikom, jeste da svakim izdanjem rastemo i ponudimo nešto novo. Povrh svega, poslednjih par godina slušam dosta muzike na srpskom/hrvatskom, što je u određenoj meri probudilo potrebu da probam da se izrazim na svom, maternjem jeziku. Naravno, još jedna bitna stavka, koja je uticala na ovu odluku jeste obeležavanje desetogodišnjice postojanja benda.

Koliko ti predstavlja problem da se navikneš na svoj glas na srpskom? Takođe, kako je ta novina uticala na kreativni proces, je li ga olakšala ili otežala?

Marko: Ceo kreativni proces, kao i samo snimanje ovog izdanja su se odvijali bez ikakvih problema. Za 10 godina postojanja benda, mislim da se nikad ovako lako nisu složile sve kockice. Tekstovi su nastajali (gotovo) paralelno sa muzikom/rifovima, što nije baš česta pojava u našem bendu. Lično, nisam imao problem sa navikavanjem na promenu jezika i smatram da je ista pozitivno uticala na ceo kreativni proces.

Zaista nesvakidašnje za srpsku scenu je to što vaš bend nastupa u identičnoj postavi od početka karijere. Koja vas to nevidljiva sila drži na okupu?

Marko: Da, to je stvarno retkost i moram priznati da sam izuzetno ponosan na tu činjenicu. Ja sam još pre par godina, baš u intervjuu za Balkanrock (ako se ne varam), rekao da je tajna stabilne postave (u našem slučaju) prijateljstvo i izuzetno jaka hemija. Nas četvorica smo iz Inđije, potičemo iz sličnih porodica, sličnog smo vaspitanja, sličnog smisla za humor, družimo se redovno, a pritom i dalje delimo ljubav prema muzici/sviranju u bendu; a povrh svega, i dalje imamo snove, planove, ideje šta još možemo (i moramo) da uradimo sa bendom… Nakon svega što smo prošli, sa sigurnošću mogu reći da rad/postojanje ovog benda ima smisla SAMO ako smo Šile, Čeda, Đuka i ja na okupu.

Alitor
foto: Milan Šurbatović

Naslov vašeg novog EP-ja je “Spoznaja”. Šta ovo izdanje treba da nam pomogne da uvidimo?

Marko: Spoznaja” se odnosi na moju ličnu spoznaju više svesti, svega onoga iznad materijalnog i ovog matriksa u kojem živimo – bar je to bila glavna inspiracija za mene ovog puta.

Ja nisam baš neki “storyteller”, uglavnom pišem stihijski, jer se često dešava da ti tekstovi “izađu iz mene”, trigerovani nekom emocijom ili događajem iz mog života. Kada je to slučaj i tekstove napišem “van kontrole svesnog dela mozga”, trudim se da što manje suštinski menjam tu ideju jer je smatram nekom vrstom refleksije mog unutrašnjeg glasa.

Šta vidiš kao glavnu razliku između ovog i prethodnih izdanja? Ako izostavimo onu očiglednu, u promeni jezika…

Marko: Definitivno je atmosfera i poruka koju nosi izdanje drastično pozitivnija u odnosu na sve ono što smo pre radili. Po mom mišljenju, ovaj EP je prirodni nastavak druge polovine drugog albuma benda („II“ ). U prošlosti sam se mnogo više bavio sociološkim, političkim i ličnim temama, uglavnom u dosta negativnom (kritičkom) kontekstu. Dok je “Spoznaja” više okrenuta pojedincu i njegovoj ličnoj promeni.

Takođe, bitno je napomenuti da su aranžmani na ovom izdanju mnogo svedeniji. Pesme imaju maksimum 3-4 riffa, dok postoji i pesma (Lokot) koja je kreirana praktično od jednog riffa, uz varijacije na isti. To je nešto što nikad nismo radili; poređenja radi – na prošlom albumu postoji pesma koja ima čak 13–14 riffova (uz varijacije).

Kakve su generalno reakcije na vaš novi EP? Šta je ono što je publika označavala kao njegovu najveću vrednost?

Marko: Ono reakcija što je došlo do mene je zaista pozitivno. Mnogi su istakli tekstove kao zaista pozitivnu promenu, kao i svedenije aranžmane. Pozitivno je to što smo uspeli da pridobijemo neke nove slušaoce kojima stari Alitor (na engleskom) nije bio zanimljiv.

Verujem da ćemo jasniju sliku o tome kako pesme “rade” među publikom moći da vidimo tek kada krenemo sa koncertima – youtube i socijalne mreže nisu u potpunosti merodavni kanali za ovu vrstu muzike kod nas.

Alitor
foto: Milan Šurbatović

Sigurno je bilo i nekih kritički nastrojenih komentara. Koliko ti znače ovakvi utisci, kako se nosiš s njima?

Marko: Naravno. To je normalno. Nije realno da se svima svidi to što radimo.

Negativni komentari ne utiču loše na mene, pogotovo za ovo izdanje, jer sam ZAISTA zadovoljan urađenim. Neminovnost je da je ovo do sada moj najbolji vokalni performans i muzički najbolje složeno izdanje u našoj karijeri. Da li može bolje od ovoga? Mora!

Za cover vašeg albuma bio je zadužen bubnjar benda Quasarborn Marko Danilović Tihi. Koja se priča krije iza ovog prikaza?

Marko: Tihi je naš dugogodišnji prijatelj, a činjenica da smo okruženi prijateljima koji su vrhunski umetnici je zaista veliki blagoslov za nas. Saradnja sa Tihim je bila besprekorna. Dostavili smo mu ideju i ubrzo smo dobili rad kojim smo svi bili oduševljeni – bukvalno nije bilo potrebe ni za najmanjim promenama.

A što se tiče ideje za omot… Slika mladića u narodnoj nošnji kome su put preprečila “tri posetioca iz svemira” mi je “poslata” direktno sa Meseca (hahahaha) – što je prilično interesantno/simbolično kada se uzme u obzir cela atmosfera izdanja.

Tu inicijalnu sliku sam malo razradio, dodao neke motive iz ovdašnje kulture i istorije; ideju sam zapakovao detaljno u jedan word dokument – napravio seminarski rad (kako je Šile opisao taj dokument) koji je ostatak benda aminovao i to je to.

Alitor - SpoznajeU pesmi “Prav” nailazimo na malu pozajmljenicu iz pesme “Polako” sastava KKN. Kako je ona dospela tu, kakav je tvoj odnos s ovim bendom?

Marko: KKN sam “provalio” 2016. godine, a od 2017. sam postao ozbiljan fan benda. Zaista ih smatram jednim od najvećih ikad na ovim prostorima, jer su sastav koji je svoj muzički izražaj doveo do nivoa “zasebnog žanra”.

Marko: Stih “Sistem je ono najgore” je omaž njima, namerno provučen kroz moj tekst (za sladokusce) koji smatram univerzalnim motoom svakog probuđenog čoveka. Stoga se nadam da mi Oliver neće zameriti na toj pozajmici, budući da je taj stih relevantniji danas više nego ikad (iako je napisan pre 15-ak godina).

Na EP-ju je poslednjom pesmom “Amanet” uslovno rečeno “ozvaničeno” i kumstvo između tebe i vašeg producenta i dugogodišnjeg saborca Luke Matkovića. Koliko je Luka bitan za rad Alitora i kao producent i kao prijatelj?

Marko: Luka je peti član Alitora. On je tu od samog početka. Bio je na našoj prvoj svirci, producirao sva dosadašnja izdanja, montirao/režirao spotove, neretko je i tonac na našim nastupima… Njegova uloga je zaista velika, on je osoba koja će nam prva skrenuti pažnju na neki muzički propust, uvek će dati 110% sebe ne bi li izvukao maksimum iz nas i, što je najbitnije, uvek je surovo isrken, što nam mnogo znači pri donošenju nekih odluka.
Lukina i moja konekcija je zaista duboka, traje duže nego ovaj sastav i zaista mi je drago da smo na neki način ovekovečili to kumstvom… Doduše, pred licem novog boga. (hahahaha)

Dva glavna elementa koja srećemo u tekstovima pesama su srce i svemir. U kakvom su odnosu ova dva pojma?

Marko: Po mom mišljenju, čovek mora težiti skladu sa zakonima kosmosa, ne bi li dostigao neki oblik mira i lične promene. Balansirana srčana čakra ima izuzetno bitnu ulogu u celom tom procesu.

Kada stvarate šta je ono čemu posvećujete najviše pažnje?

Marko: Uvek prvo dolazi riff – muzika. Od toga sve počinje. To je bio slučaj i sa ovim izdanjem, s tim što smo ovog puta malo veći fokus stavili na aranžmane i vokale (koji su, po mom mišljenju, bili najslabija tačka naše muzike). Više vremena smo uložili u pripremu i samo snimanje istih; čak smo išli (Šile i ja) na časove pevanja kod legendarnog dirigenta Đorđa Perića, koga ovim putem puno pozdravljam!

Alitor
foto: Milan Šurbatović

Osim što pevaš i sviraš bass u Alitoru, u svetu muzike se baviš i bookingom. Kakvo je stanje na ovom polju, koliko trenutna situacija otežava stvari? Takođe, šta se desilo sa “Different Strings”?

Marko: Bavim se bookingom i dalje, drastično manje nego pre; koliko god Covid komplikovao stvari, opet, kod nas se svira… Ali cela situacija je dosta nepredvidiva i iscrpljujuća, tako da sam aktivnosti na tom polju sveo na neki minimum (ne bih li sačuvao svoje psiho-fizičko zdravlje). Planiram malo više koncerata za 2022. godinu, ali ne bih preterano o tome. Videćemo kako će se odvijati situacija.

Šta te je podstaklo na to da počneš da sviraš?

Marko: Thrash Metal. Ali pre toga, bitno je pomenuti Linkin Park, od kojeg je sve krenulo. Taj bend sam provalio u 11. godini (do tad muzika praktično nije postojala u mom životu, samo fudbal hahahaha)… Kako sam ulazio dublje u muziku, pogotovo thrash metal bendove, tako je rasla i želja za sviranjem. U srednjoj školi sam počeo da učim da sviram gitaru/bass uz drugare iz škole koji su u to vreme imali nešto bolje muzičko znanje od mene… Ono što je zanimljivo iz tog vremena jeste da sam ja prvo zakazao svirku, pa napravio bend (hahahaha). Otuda valjda moje sklonosti ka menadžmentu.

Šta si slušao ove godine? Postoji li neki album novijeg datuma koji ti je okupirao pažnju?

Marko: Moja tri omiljena albuma ove godine su:

  • Gojira – Fortitude
  • Bones – InLovingMemory
  • Bones – Scraps.

Mislim da će i novi Mastodon biti u top četiri izdanja ove godine, samo kada se udostojim da krenem da slušam. Još uvek mi nije atmosfera za Mastodon.

Kada bi mogao da biraš idealni lajnap bendova na nekom festivalu s kojima će Alitor nastupiti, ko bi to bio i zašto?

Marko: Metallica – zato što je najveći bend ikad i nama omiljeni.
Gojira – zato što je bend koji svi volimo i koji je nakon 25 godina rada sposoban da i dalje iznenadi. Quasarborn – zato što volimo da putujemo/sviramo sa njima.

U idealnom scenariju bih tu ubacio i Death, naravno.

I za kraj, da možeš da vratiš vreme i promeniš nešto u radu benda, šta bi to bilo?

Marko: Ne bih svirao metal. (Hahahahaha, šalim se, naravno)
Prevazišao sam taj period života kada sam se vraćao u prošlost, žaleći za nekim potezima. Zahvalan sam na svim iskustvima koje sam/smo doživeli u ovom bendu, bila ona dobra ili loša, kako god – postavila su nas tu gde smo sad. Okrenut sam sadašnjosti, a radujem se budućnosti i verujem da će biti dobra za sve nas.