Poslednjih nekoliko godina, Mark Lanegan je vrlo poznato ime široj srpskoj publici. Ako ne zbog njegovog rada u bendu Screaming Trees, onda zato što se poslednjih godina njegovo lice može sve češće naći na plakatima koji najavljuju nastupe u srpskoj prestonici, nakaradno nalepljenim na trošnim stubovima za reklame. Krajem februara sada već tradicionalno posećuje Beograd, odakle počinje njegova turneja po regionu, koja obuhvata i Zagreb, Skoplje i Kotor.
Mark Lanegan je daleko više od izlizanog imena na plakatima, a i daleko više od običnog muzičara. Njegova svepristutnost i stvaralaštvo, nezavisno od toga da li stvara sam ili u saradnji sa drugim umetnicima vrlo teško nas može baciti u iskušenje da i njega i njegov impresivni vokal uzmemo zdravo za gotovo. Stalna sveobuzimajuća glad za stvaralaštvom navodila je Lanegana kroz vode različitih muzičkih stilova, u koje nije ulazio nesigurno kao početnik do pojasa i pokušavao da se snađe, već je izranjao kao maestralni plivač.
Ove godine Lanegan puni pedeset godina, i poput svakog dobrog vina, sa godinama može postati samo bolji. Njegova umetnička zaostavština koja je odavno ostavila pečat na različitim muzičkim pravcima odiše tamom čoveka koji je video sve, a njegov glas nas samo još vise uverava u to.
Različita su iskustva ljudi koji su imali priliku da razgovaraju sa Laneganom. Neko ga je doživeo kao mračnu figuru tešku za razgovor dok su drugi sa njim proveli vreme cvrkućući i pretresajući svaki aspekt njegovog života. Tako da je razumljivo što smo sa velikom bojazni ušli u ovaj intervju. Mark Lanegan je nepredvidiv.
Ova godina mu je počela poprilično radno, jer mu sredinom januara predstoji poprilično velika evropska turneja, a Lanegan nam na početku razgovora otkriva da se vrlo raduje svakoj turneji, posebno ukoliko posećuje gradove u kojima do sada nije nastupao. Smatra da je lepše prihvaćen u Evropi nego na američkom kontinentu, jer, kako kaže, “u Americi nastupa pred malobrojnijom publikom ”.
S obzirom na to da je kreativni genij sa neverovatnom radnom etikom, nije mu bilo potrebno mnogo vremena da sa svojim bendom objavi novo izdanje mračnog naslova- “Phantom Radio„. I to samo godinu dana nakon poslednjeg albuma “Imitations„. Lanegan, doduše, još uvek nije svestan kako je taj album prošao kod publike, ali se zato raduje tome što će videti reakcije uživo na turneji. Konkretno naš utisak je da „Phantom Radio“ nastavlja putem kojim je krenuo „Blues Funeral“. Ali navikli smo već da Lanegan ide i mnogim drugim putevima, naročito putevima saradnji i obrada. Postavlja se pitanje koliko su zapravo dugi ti putevi, i da li im se može uopšte nazreti kraj…
“Za mene je sam život najveća inspiracija za svaki oblik stvaranja.
Sve što radim je neki prirodni sled stvari i napredak u odnosu na ono prethodno. Ali ipak nisam uvek unapred siguran u kom pravcu će se svaka sledeća stvar kretati. Ako pesma previše teško napreduje ja to shvatim kao znak da joj nije suđeno i nastavim dalje. ”
Posebna zanimljivost jeste da je tokom rada na aktuelnom albumu “Phantom Radio” Lanegan koristio iPhone aplikaciju. Međutim, Mark nije mnogo zainteresovan za nove muzičke tehnologije- “Zainteresovan sam isključivo za ono što olakšava stvari. Obično tražim liniju manjeg otpora.”
Posle niza saradnji, poput zajedničkog albuma sa Isobel Campbell, Duke Garwoodom, ili pak Queens Of the Stone Age, Mark ne može da izdvoji svog miljenika među tim projektima, kao što mu takođe teško pada da izdvoji pesmu koju najradije izvodi. Lanegan nam jednostavno odgovara “Previše je omiljenih da bih ih sada izređao”. Istovremeno ne najavljuje nove kolaboracije. makar ne za sad. “Trenutno nemam u planu saradnju ni sa kim, ali to se vrlo lako može promeniti. Zaista sam imao sreće da stvaram sa nekoliko različitih umetnika čijem radu se divim i uživao sam u svakom od tih projekata. “
Ali jedno je sigurno. Mark Lanegan ne želi da se bavi biserima iz prošlosti.
Relativno nedavno je izašlo remasterzovano izdanje kultne ploče “Above” benda Mad Season na kom je Lanegan učestvovao u periodu Screaming Treesa, pišući tekstove i odrađujući vokalne deonice. Snimljene su čak tri neobjavljene pesme iz tog perioda. Iako postoje instrumentalni zapisi sa nikad objavljenog drugog albuma, Laneganu je ta priča definitivno završena- “Više preferiram da boravim u sadašnjosti tako da se retko osvrćem na prošlost.“
Intervju vodili: Aleksandar Nikolić i Nemanja Đorđević
Tekst uredila: Sanja Dojkić
