fbpx

-

Naslovna Intervjui Mariusz Duda (Riverside): Pustinja će doći po nas, pre ili kasnije

Mariusz Duda (Riverside): Pustinja će doći po nas, pre ili kasnije

Prošla je gotovo godina otkako je poljski sastav Riverside posetio Srbiju po drugi put. Njihova prva poseta bila je još 2013. godine u okviru turneje pod nazivom New Generation Tour. Nakon koncerta u martu 2019. nismo očekivali da nam se tako brzo vrate. Na našu sreću, iznenadili su nas, te će svi koji su propustili priliku da uživaju u prelepim melodijama tokom beogradskog koncerta, dobiti priliku da ih vide i čuju 6. marta u Novom Sadu. Vraćaju se sa poslednjim izdanjem turneje Wasteland Tour, kojom promovišu sedmi studijski album “Wasteland“.

Donosimo vam intervju sa glavnim kompozitorom, tekstopiscem, vokalistom i basistom – Mariuszom Dudom.

BR: U intervjuu za Tuonela magazin, pomenuli ste da ste tokom balkanske turneje u 2019. primetili mnogo različitih ljudi u publici, dok vam je publika u Francuskoj i dalje enigma. Kako interakcija sa publikom utiče na sam nastup? Da li se i dalje osećate nervozno kada 250 ljudi obučenih u prog majice gleda u vas?

MD: Moram reći kako bih voleo da Riverside ne bude povezan samo sa progresivnim rokom, jer nikad nisam ni imao nameru da komponujem muziku samo u okviru ovog žanra. Daleko sam od poricanja naših korena, jer prog jeste ono odakle dolazimo, ali u isto vreme bih voleo da Riverside svira rok muziku u našem ličnom stilu, i zato sam srećan kad vidim ljude koji slušaju različite žanrove, ne samo progresivni rok, jer to znači da je Riverside uspeo da prevaziđe određene granice. Takođe, srećan sam kad vidim mlade ljude, jer to znači da ne sviramo samo za naše vršnjake.

BR: Zvanični naziv ove turneje jeste Wasteland – With the Sun 2020 i održaće se u zemljama gde sunce redovno sija. Kakvi su Vaši utisci o publici u toplijim krajevima u poređenju sa publikom u hladnijim delovima Zemlje?

MD: Nema previše filozofije u tome. Sunce proizvodi vitamin D. Više sunca, više vitamina D. Više vitamina D, manje problema imamo sa spavanjem, apetitom, umorom itd. U zemljama sa više sunčeve svetlosti naša publika je uvek više i nasmejana i spontana. Reaguje entuzijastičnije na našu muziku, što direktno ostavlja utisak na nas. Ipak, ne bih nikad rekao lošu reč o našim obožavaocima, gde god da su, odakle god da dolaze, bez obzira na temperaturu i količinu sunčeve svetlosti u njihovoj zemlji.

BR: Vaš poslednji studijski album Wasteland okarakterisan je kao prekretnički, kao novo poglavlje u životu Riversidea. Okružuje nas mračnom atmosferom. Šta je mračnije od smrti?

MD: Šta je mračnije od smrti? Pretpostavljam jedino naša reakcija na to. Neki su depresivni nakon gubitka nekog njima bitnog, život im postane beznačajan ili se pretvori u košmar. Srećom, postoje mesta gde mogu da potraže pomoć, brojevi koje mogu da pozovu, kao i priče, filmovi, muzika koja im može pomoći da prežive najmračnije momente u životu. Nadam se da je Wasteland jedan od onih albuma koji bi im mogli pomoći onda kad je to potrebno.

BR: Zvanični video za pesmu “Wasteland” objavljen je 7. novembra i opet urađen je u saradnji sa Tomaszom Pulsakowskim. Video savršeno opisuje osećanja s albuma, ali izgleda i kao postapokaliptični BBC dokumentarac…

MD: Upravo, Wasteland jeste postapokaliptičan sa svoje vizuelne strane. Radimo sa Tomekom Pulsakowskim više od šest godina, razumemo se međusobno veoma dobro i Tomek uspeva da vizuelno prikaže moj senzitivitet, kako u Riversideu, tako i u mom solo projektu, Lunatic Soul. Sve što dotakne ima nivo sofisticiranosti i umetničke ekspresije koji me čini izuzetno ponosnim.

BR: Kada bi Vam ponudili da napišete muziku za film ili video igru, za kakvu vrstu filma/igre biste to učinili?

MD: Bojim se da bi to moralo biti nešto zaista mračno. Oduveo sam bio obožavalac mračnih filmova i igara. Mada, od skoro sam postao otvoren i za neke toplije nijanse.

BR: Kako Riverside preživljava u okrutnom svetu muzičkog biznisa?

MD: Mi i dalje pokušavamo da budemo mi. Nije nas progutala nijedna velika muzička kompanija ili koncertna agencija, pa kao nezavisni bend još možemo da kontrolišemo naše umetničke napore u zavisnosti od onoga šta je trenutno u našim srcima i dušama, i ostajemo udaljeni od poslovnih kalkulacija svih vrsta stručnjaka i producenata. Nadamo se da će, bez obzira na stalnu podređenost algoritmima Googla i Facebooka, ljudi uspeti da nas pronađu u informacionoj džungli.

BR: Vaši tekstovi su kao knjiga filozofije – slušalac može uhvatiti sebe kako traži odgovore na vrlo egzistencijalna pitanja. Ako je Wasteland mesto ruševina i tuge, šta ili ko bi mogao da ga osvetli ili izleči ranjene?

MD: Oni koji brinu. Male zajednice ljudi koji pomažu jedni drugima. Ljudi koji žive najduže u svetu ne žive u velikim, prenaseljenim, prljavim gradovima, već u malim selima, u malim zajednicama negde blizu prirodi. Kažu da negde u Okinavi postoji mali grad sa najvećim brojem stogodišnjaka u svetu. Mislim da je izuzetno teško preživeti sam, ali moramo negde početi. Ili još bolje, od nekog. Ljubav i prijateljstvo nemaju nikakve veze sa filmskim klišeima. To zaista jeste najveća sila.

BR: Ko su robovi modernog sveta i šta će biti svetilište postapokaliptičnih generacija?

MD: Šta će biti? Misliš, šta jeste! Mi smo svi robovi nekoliko najmoćnijih kompanija u svetu. Monopolista koji nam govore kako da živimo, šta da obučemo, jedemo, kako da se ponašamo, koje reči da koristimo kako ne bismo povredili nekog. Facebook i Instagram su moderna svetilišta, zajedno sa Googleom, Apple Storeom, Amazonom, Netflixom… Ovo su naša vremena. Umetnost je držati ravnotežu u svemu ovome bez totalnog odbacivanja svega toga i iseljenja u pustinju. Pustinja će doći po nas pre ili kasnije, kada temperatura poraste toliko da će nas početi spaljivati žive. Onda će svetilište biti bilo šta zeleno što je preživelo ili imitacije nečega što je pre nekoliko godina bilo stvarno.

Riverside Dom omladine Beograd

BR: Šta dolazi nakon apokalipse? Ko će preživeti – samo najjači i najsposobniji ili smo svi osuđeni na propast?

MD: Jaki i sposobni će uvek preživeti. Oni će pronaći svoj način, bez obzira na cenu, i izbeći brod koji tone. Neki će se sakriti kao bubašvabe, i oni će uspeti, takođe. Ali većina nas je osuđena na propast, jer ćemo početi da razmišljamo jedino onda kad je već kasno. Nadam se, ipak, da će nas u predstojećoj deceniji određene činjenice i brojevi učini svesnijim. Zaista se nadam.

BR: Kada biste imali vremeplov, šta biste promenili u istoriji čovečanstva?

MD: Moja filozofija jeste da se sve dešava s razlogom, a to važi i za prošle događaje, takođe. Ne znam da li bi drugačije odluke koje je neko doneo u prošlosti takođe vodile istom ishodu, samo u različito vreme. Mislim da slično funkcioniše i na jednom ličnijem nivou. Da li se sećate „The Butterfly Effect” ili „Back to the Future 2”? Unošenje promena u prošlosti uvek donosi nepredvidive posledice u budućnosti, tako da je bolje ne činiti to.

BR: Šta ste sakrivali ispod kreveta kada ste bili dete? Koji su sad vaši najveći strahovi?

MD: Na albumu Lunatic Soula “Fractured” postoji numera pod nazivom “Crumbling Teeth and the Owl Eyes“. To su moji strahovi. Plašio sam se snova u kojima su mi ispadali zubi ili su velike sovine oči bile zaglavljene na prozoru. Ovih dana više se plašim bolesti, prevremene kataklizme i mogućnosti da jednog dana možda prestanem želeti da stvaram muziku.

BR: Mnogim ljudima Riverside je bend koji donosi sunce ponekad homogenoj sceni i u stanju je da nas konstantno iznenađuje nečim novim, pa – šta bi moglo da dođe nakon Wastelanda?

MD: Vreme je za priče o ljudima koji žive u prenaseljenim gradovima. One će sigurno biti praćene težim zvukom i intenzivnijom muzikom. Nakon povratka sa naše prolećne turneje krenućemo sa komponovanjem novog materijala. Ko zna, možda ćemo u Novom Sadu predstaviti nove ideje na bini? Vidimo se uskoro!

Riverside Dom omladine Beograd