Iza niškog trip hop benda Paydo Komma zaista je jedna uspešna godina. Objavili su svoj prvi album „Strano“ koji je naišao na odobravanje i publike i kritike, a potom to objavljivanje krunisali svojom prvom svirkom pred krcatim Feedbackom. O svirci, albumu, planovima i još po nečemu seli smo da popričamo sa osnivačima i kreativnom snagom benda Lukom Stojanovićem i Nenadom Tasićem. Momci su bili dovoljno ljubazni da nas pozovu u svoju pantelejsku laboratoriju zvuka i da nas počaste odličnom zaplanjskom rakijom.

BR: Hajde da krenemo od onog najsvežijeg, a to je vaš prvi lajv nastup. Obično kada su tako neke bitne stvari u pitanju nešto obavezno pođe naopako. Da li je na tom vašem koncertu bilo nekih problema koje mi iz publike nismo mogli da primetimo?

Tasa: Pa na samoj svirci ne. Mada meni je naravno hiljadu stvari prošlo kroz glavu šta je sve moglo da bude, jer sam paničar. Samo sam razmišljao, a šta ako bude ovo, a šta ako bude ono…ali ne, bez problema je prošlo. Mislim to se vidi na početku. Ako prva pesma krene kako treba tako će i do kraja da ostane. Tako da već kad je intro krenuo kako treba…

Luka: Zapravo za divno čudo nije bilo nikakvih problema sa tehnikalijama koji se obično dešavaju.

BR: Vi u suštini svirate uz matrice. Koliko je to zapravo komplikovano?

Tasa: Najkomplikovanije je za bubnjara. Pošto on mora najviše da prati. Ustvari svaki bend se vodi po bubnjaru.

Luka: Da. Ako on to iskontroliše kako treba ostatak benda njega prati i to je to. Samo ovde bubnjar mora da bude tačan u mikrosekundu. Nema greške…

BR: Vi ste tu svirali većinu stvari sa albuma “Strano” i nešto sa prvog EP-ja “Povest eksplicitnog uma”. Interesuje me koja je po vama ključna razlika u zvuku, stilu i samoj muzici između ova dva izdanja?

Luka: Skroz je drugačiji koncept. Drugačije se diše kada je to ceo bend, a drugačije kada je to projekat pa sednemo Tasa i ja, ko na početku, da šljakamo i zatvorimo se u sobu dok ne uradimo tako kako smo ga nas dvojica zamislili. Mnogo je brže tada išao rad. Sedneš i završiš pesmu.

Tasa: Ako bi uzeo bilo koju stvar sa EP-ja i bilo koju stvar sa albuma i izbacio vokale, bilo da su semplovi ili vokali, bila bi ista atmosfera. Znači osnova je ista. Ali drugi su ljudi, svako da neko svoje mišljenje i viđenje tako da neko ko čuje finalne pesme sa EP-ja i albuma njemu je to skroz drugi koncept. Razlika u postavi je 50%, pa i više. Tada je i Mire bio tu (Dušan Mirković).

BR: Pošto Mire više nije u bendu njegove vokalne i gitarske deonice su takoreći otpale. Da li planirate neku zamenu ili možda nešto od tih stvari da preuzmete na sebe?

Luka: Planira se zamena, ali u okviru nas četvoro. A mi i nadalje planiramo da radimo featuringe sa drugim izvođačima. Ali naravno ne mogu svi oni da dođu da gostuju i na svirci pa da to bude pun doživljaj onako kako je snimljeno. To će lajv da se izvodi u skladu sa mogućnostima.

Tasa: Uvek mora da se razmišlja praktično. Opet, vrhunac rada u bendu je taj lajv pristup tako da uvek mora da se razmišlja da li je to izvodljivo. Odnosno da se sve svede na to da nas četvoro budemo sposobni to da izvedemo uživo.

Luka: Mada ne mora da bude preslikano.

BR: E sad, taj trip hop žanr kojem i dalje pripadate, iako u obogaćenijoj varijanti, se u suštini zasniva na ženskim vokalima. Samim tim čini mi se da muški vokal dosta unosi svežinu u celu tu priču. Da li će ta gostovanja biti u ženskom pravcu poput Zorane Ignjatović u pesmi “In Burning” ili ćete da ganjate neko muško?

Luka: Pravo da ti kažem nismo još uvek tako spolno razmišljali o tome. (smeh) Biraćemo ljude koje gotivimo u muzici i koji su u mogućnosti da nam izađu u susret da šljakamo zajedno.

Tasa: Ne pravimo pitanje. Šta nam u tom trenutku padne na pamet. Ja ne odvajam vokal od ostatka muzike. To je instrument. Znači ako mi padne na pamet da bi neko ko svira trubu dobro “lego” zvaćemo njega.Tako da ako nam padne da bude muški vokal, biće muški vokal.

BR: A možda neki poznatiji sempl kao u pesmi “Povest eksplicitnog uma” (Nebojiša Glogovac iz filma Hadersfild)?

Tasa: I o tome ne razmišljamo previše unapred.

Luka: Zapravo koliko se ja sećam, kada smo se dogovarali da radimo tu pesmu hteli smo da ona bude miks citata iz domaćih filmova. I onda kada smo videli koliko ovde materijala ima shvatili smo da samo od toga možeš da napraviš celu pesmu.

Tasa: Još tada nismo imali vokal pa smo se zadržavali na semplovima. Sada kada imamo vokal to nam je bilo zanimljivije pa nismo ubacivali semplove. Mada sada kada smo izučili i jedno i drugo verovatno će neki miks da padne.

BR: Taso pošto si ti zadužen za semplovanje i te „električarske“ stvari (Luka dodaje “banderaške“) šta ti sve ustvari sempluješ, a da se ne prepoznaje kada ga pregaziš sa svim tim skalamerijama? Šta je nešto najčudnije što si ubacivao da nema veze sa ovim što radite?

Luka: Treha Sektori…

Tasa: Da to je za novi album na primer. Ali recimo niko ne zna da su na EP-ju usemplovane dve Rundekove pesme. “Povest…” je urađena na dva njegova sempla. Zatim Arsena Dedića i meni lično omiljeni sempl sa albuma “Plavuša” Kiće Slabinca.

BR: Znam recimo da si ipak ostao metalac u duši i da si ubacivao i Neurosis.

Tasa: Da, ali to je ustvari bila Lukina ideja.

Luka: I Amen Ra za “Rem, Svest”.

Tasa: Znači bukvalno od Arsena pa do hip hop i fank vinila. Od industriala do ambijentalnog noise-a.

Luka: I neka reanimacija samog trip hopa tipa Saltillo.

BR: Da li bi mogao nekad recimo da provučeš i neki narodnjak, a da se ne provali?

Tasa: Da, skroz.

Luka: I ja garantujem da bi mogo.

Tasa: Imao sam dil sa Zoranom (Ignjatović) da mi skupi pet fensi folk pesama…

BR: Ono što ti izađe najveće kad upališ Jutub?

Tasa: E da. Pet takvih sranja i da ih sklopim da se ne primeti. I taj plan i dalje stoji. Do sada mislim da nije bilo narodnjaka. Bio je evergreen koji je dosta zahvalan za trip hop. Dosta toga sam preslušao pasivno pored roditelja i kada je krenuo taj prvi hoperski talas Bassivity-ja sve pesme sam znao odakle su. Da li je to Josipa Lisac i tako neke stvari.

BR: OK, kažete da ne planirate mnogo unapred, da nemate ništa zacrtano. Pa ipak moram da pitam kako vam idu nove pesme? Pustili ste mi jednu za sada.

Luka: Malo li je. (smeh)

Tasa: Ona je najkompletnija i jedina koju sam, za sada, prezentovao ostatku benda. Obično je proces takav da pesma krene od mene pa do Luke. Kako ko dodaje svoj deo tako se aranžman menja. Što se tih kostura tiče, ima dosta ideja, ali sada se pravi presek da vidimo šta može da se razrađuje.

Luka: Imamo jednu novinu za novi album. Neće biti bubnjeva, već samo bitova i prekusija da kad se to presvira uživo bude malo drugačiji doživljaj.

Tasa: Meni se taj sistem funkcionisanja inače najviše sviđa i slušam dosta bendova koji tako rade-bez bubnja na albumu, a uživo sa. Sad da li je to Massive Attack ili Ulver…

BR: Kada taj drugi album bude gotov da li ćete se voditi istom logikom, kao za prvi, da objavljujete pesmu po pesmu na netu pa onda na kraju tek album kao celinu?

Luka: Videćemo. Može da se desi da ne bude tako.

Tasa: To smo radili jer smo menjali zvuk.

Luka: Da. Bio si projekat, a sad postaješ bend i neko treba da sanja kako ćeš ti da zvučiš za dve godine kad ti se pojavi album. Hteli smo da ljudi imaju uvid kako će to da zvuči. E onda kad su ljudi, koliko toliko, ispratili te pesme rešili smo da tako prezentujemo skoro ceo album. Pošto su sad upoznati sa radom i sa tim kako će na dalje da zvuči bend definitivno nema razloga da ponovo idemo na tu varijantu “pesma po pesma”. Možda će da bude neki lajv sa proba ili tako nešto…

BR: Što se tiče spotova, za sada imate samo jedan i to za najkraću stvar sa EP-ja…

Tasa: To uopšte nije ni trebalo da bude spot. Trebalo je da bude fotosešn za EP. I kada smo Bošku (Đorđeviću) rekli koliko detalja hoćemo on nas je pitao koliko nam traje najkraća pesma, mi rekli tolko i tolko i onda nam je snimio spot bez ijedne fotografije.

BR: Imate li nešto novo u planu po tom pitanju?

Tasa: Postoji plan i ne baš skroz razrađen koncept za spot za pesmu sa prethodnog albuma, ali za početak čekamo da se prolepša vreme. Nemam iskustva sa spotovima i moram da porazmislim i sagledam celu stvar iz svih aspekata da bi to izgledalo kako treba. U suštini bolje da nemaš spot, nego da imaš loš spot.

BR: Pošto se privatno baviš grafikom, dizajnom i tako tim stvarima. Da li ti je palo na pamet da možda uradite animirani spot?

Tasa: Jeste. Dva puta sam počinjao i onda kada sam video da je to mnogo posla, odustao sam. Mada možda nekad i bude, ali za sada ćemo se držati ovih običnih.

BR: Eto ti crtaš omote, ovo ovde vam je studio, imate sopstvenu izdavačku kuću. Svi znamo prednosti tog DIY pristupa, ali ima li on i neke mane?

Tasa: Što se tiče dizajna i snimanja, niko od nas samih ne može bolje da zna kako to treba da zvuči i izgleda. E sad kad je miks u pitanju, neko ko to bolje zna može verovatno kvalitetnije da uradi.

BR: Vas dvojica i još par ljudi stojite iza izdavačke kuće Tribal Rajber Label. Šta ste imali na umu kad ste započeli taj projekat? Sada je to već otišlo i u internacionalnu priču.

Tasa: Taj naš prvi EP bi svakako završio na netu. I onda smo bili u fazonu hajde da pokrenemo to bez nekih širih ambicija. Ko hoće hoće, a onda je to uzelo maha mnogo brže i mnogo više nego što sam očekivao.

Luka: Jeste, krenulo kao drugarska priča jer smo znali da će neki drugari da prepoznaju ideju. Ali imaš ti gomilu bendova širom sveta koji funkcionišu po identičnom principu kao i mi. Tako bih i ja voleo da me neko iz Irske, Škotske ili Belgije iscima da mu dam naš album da stavi na free download i da se moja muzika širi negde dalje.

BR: Taj pravac kretanja je donekle i očekivan, da ti iz Srbije želiš da se probijaš negde zapadno. Ali kako ljudi sa tog zapada reaguju kad im priđe neko iz Srbije za istu stvar?

Luka: Identično. Nisu to ljudi koji žive bog zna kako drugačije taj muzički život od nas. Ne verujem da je brojčano velika razlika u underground publici ovde i recimo u Belgiji. Ljudi i ovde prate sludge, stoner ili šta god…

BR: Silne bendove ste objavili, ali da li vam se desilo da ste odbili nekog?

Luka: Da. Desilo nam se da smo odbili i neke bendove iz Niša.

Tasa: Nekih desetak bendova smo do sada odbili. Ako su odavde to su jednostavno loši bendovi koje ne vredi izbaciti. A javljaju nam se i likovi sa strane koji apsolutno nemaju predstavu o našem lejblu, samo hoće da se izreklamiraju. Javljali su nam se i blekeri i ljudi koji rade elektroniku. Naprave onu template poruku koju šalju svim izdavačima…

Luka: I onda gde prođu, prođu. Nećemo da radimo te stvari. Pravilo nam je da kada dobijemo novi materijal sednemo i glasamo. Ćaozdravo ili dobrodošao.

BR: Kako komentarišete to što Niš ima čak tri, ajde da kažemo, jake onlajn izdavačke kuće?

Luka: Pazi ja koliko znam i devedesetih je bio neki lejbl u Nišu koji je izdavao i bendove sa strane. Ne mogu da se setim imena…čini mi se da sam čitao da je Olja (Black Planet Records) pisala o tome. I da su tu čak i neki beogradski bendovi objavljivali. E sad da li je to neka tradicija grada ili je to samo buknulo odjednom… Mislim sva 3 lejbla su se formirala maltene u isto vreme, možda u razmaku od mesec-dva.

Tasa: Ali nije to bilo kopiranje uopšte. U roku od mesec dana su sve tri izdavačke kuće krenule sa po jednim izdanjem, tako da niko nije mogao da vidi i kaže “E, njima ide dobro”.

Luka: Ne znaš ti šta će da se desi. A mi na to uopšte nismo gledali kao na konkurenciju, jer ti ljudi rade isto što i mi, rade to zarad muzike. E sad. da li su im pogledi na muziku isti ili se malo razlikuju to je nebitno.

Tasa: Bitno je da sa te tri izdavačke kuće može da se pokrpi 90% svih izdanja ovde. Ništa ne ostaje u senci.

BR: U kakvoj poziciji se nalaze ti niški bendovi?

Luka: Konkretno mislim da su najveći problemi finansijske prirode. A druga stvar je što ti imaš jedan i po klub u gradu gde može da se svira alternativna muzika. Nemaš izbora gde ćeš da sviraš.

BR: Ali kvalitet postoji?

Tasa: Postoji, ali bendovi gube volju. To je tužno i ja to nikad ne bih dozvolio, ali ljudi izgube volju ako nemaju mesto za svirku. I da u Nišu ne postoji ni jedan klub gde može da se svira verujem da bismo se snašli da organizujemo nešto makar svirali u sobi, ali bi bend postojao.

Luka: Zamisli da se ceo onaj njujorški CBGB trip raspao kada je doživljavao krahove.

Tasa: Meni je scena, ajde da ne kažem nedorečena, ali nesigurna. Kao da se plaše kako će da budu prihvaćeni. I samim tim nisu 100% oni. Naravno, ima mnogo kvalitetnih bendova. U zadnjih 5 godina nije bio toliki broj.

Luka: I raznovrsna je.

Tasa: Isfiltriralo se i ostali su originalni bendovi. Nema više gomila hevimetal bendova i gomila pank bendova. Sada možeš na prste da ih nabrojiš. I nema više gomile Motorhead i AC/DC bendova.

BR: Ko to trenutno svira u Nišu?

Luka: Trenutno sviraju svi ljudi koji su sa 16 godina radili neke paljevinske stvari samo su ti ljudi odrasli.

Tasa: Zato i kažem da se scena isfiltrirala. Kad smo mi imali 16 bilo je previše bendova i onda su se svi bendovi odjednom ugasili. I naši bendovi (Repression Release i Embrio Shpayz) su se tad ugasili i onda je usledila pauza naših vršnjaka od nekih godinu, godinu i po.

Luka: Stvarno se desila vršnjačka pauza, dok ljudi nisu skapirali šta će da rade.

Tasa: I iz te prve ekipe svih nas, 40% je nastavilo. Ali ti koji su nastavili su znali šta rade i oni su sada napravili kvalitetne bendove.

BR: Znači nedostatak prostora je ono što “ubija” bendove. Koliko je komplikovano da se ode da se svira negde drugde, makar do Aleksinca?

Luka: Mnogo je komplikovano. Ti i da odeš u Aleksinac ili bilo koji drugi grad te veličine, ja ne znam da li tamo postoji publika. Recimo za Jagodinu se zna da je metalski grad. Metalci odu tamo i naprave haos…

BR: Znači ne razmišljate da idete u Jagodinu? (smeh)

Luka: Ne baš tako, ali postoji ogromna verovatnoća da nećeš imati pred kim da sviraš. Čak i da ne povratiš putne troškove do Jagodine bože moj, preživeće se, ali što da odem tamo da radim probu. Te stvari mene plaše. Ti čak i u većim gradovima kada organizuješ svirku ne znaš na čemu si. Osim ako iza tebe ne stoji baš jak bend iz tog grada ili neki festival. A da ti sam kreneš širom zemlje da propovedaš svoju priču je malo…ajde da ne kažem opasno, ali diskutabilno izvodljivo.

BR: Možda jer sad i onaj iz, recimo, Negotina zna ko si, šta si i kako zvučiš jer je video na netu. Ranije si za to morao da udeš na svirku.

Luka: Kod nas je generalno slaba kultura odlaska na svirke.

Tasa: Baš zbog toga što si reko u pitanju. Ali ti likovi koji mogu da se zasite muzikom sa Jutuba nam ne trebaju na svirci.

BR: Vi ste upravo potvrdili svirku u Novom Sadu. Kako je došlo do toga?

Luka: Imam to Internet poznanstvo sa momkom iz benda hiQulus. On nas je zgotivio još tada kad je izašo album. A na našoj svirci smo razmatrali sa bendom There. kako bi bilo dobro da zajedno odemo negde na stranu pa mi je palo na pamet da pitam njega da li bi hteli da radimo svirku. I pristali su. Naravno, ako bi oni rešili da dođu u Niš izašli bismo im u susret.

BR: Obično ljudi i po par godina bivstvuju samo u Nišu dok se ne reše da se otisnu dalje. A vi odmah prva svirka pa za Novi Sad. Znači moraš da delaš odmah?

Tasa: Pa šta, sad treba da čekamo treći album da bismo se pomerili do Novog Sada da opipamo teren? To je isto kao sa izdavanjem albuma. Izdaš album i ne možeš da očekuješ da će sa njim svi da te čuju. Isto tako ne očekujem da će na prvoj svirci u Novom Sadu svi da nas vide, ali neki hoće. I kada izdamo taj drugi album, za koji se nadam da će biti bolji, i odemo opet gore da će biti još više ljudi.

Luka: Pa nebitno iako prsnemo za taj put, išli smo u Novi Sad. Publika se gradi na lajv nastupima i to se nikad neće promeniti.

U nastavku pogledajte live snimak sa probe na kojoj Paydo Komma izvodi delić nove pesme: