-

NaslovnaIntervjuiLina Ugrinovska (Banana&Salt): "Umetnost je veća od svih nas"

Lina Ugrinovska (Banana&Salt): “Umetnost je veća od svih nas”

BANANA&SALT Luna Ugrinovska

Banana&Salt je novi format agencije koja, pored svog artist kataloga za booking i management, nudi digitalnu distribuciju muzike, konsalting za muzičare i muzičke profesionalce, specijalizovane treninge i radionice posvećene edukaciji umetnika u domenu muzičkog biznisa, kao i usluge za internacionalni booking na teritoriji Balkana.

Iza Banana&Salt stoji Lina Ugrinovska, dugogodišnji booker festivala Taksirat, D festivala i PIN Music conference, agent Kirila Džajkovskog i saradnik mnogih lokalnih i regionalnih muzičkih umetnika kroz godine. Od strane relevantnog UK IQ Magazine, bila je naglašena kao jedna od najperspektivnijih predstavnika nove generacije u muzičkoj industriji, a 2019. godine je nagrađena za Artist Liaison of the year – WILM, Women in live music. Popričali smo malo sa Linom o poslu kojim se bavi.

Balkanrock: U ovom teškom trenutku za muziku zbog raznih zatvaranja i restrikcija usled kovida, gde se uglavnom organizatori i promoteri udružuju, odlučila si se za možda neobičan potez da pokreneš sopstvenu koncertnu agenciju. Kako se stvorila potreba za osamostaljenjem?
Lina: Tokom kovid perioda, shvatila sam da nema vremena za gubljenje. Čekanje nema nikakvog smisla, zato što ti ni sutra nije obećano. I tone drugih stvari su izgubile smisao. To me je pokrenulo i više od toga što su se baš svi udružili u kolektivnoj borbi. Potrebe za tim, kao za sve, kreirale su se sasvim prirodno. Kao i potreba da zaigraš uz mnogo dobru muziku, kad mnogo ne razmišljaš već samo ustaneš sve dok se ne prekine pesma sa pričom, galamom.
BR: Za one koji ne znaju, čime se sve bavi jedna koncertna agencija?
Lina: Nema posebnih pravila, neki u kompanji žele da budu promoteri i organizatori nastupa, neki bookeri, neki izdavači… a ja sam od tih sektora odabrala mix od nekoliko poslova. BANANA&SALT je u tom smislu multidisciplinarna platforma: nudi dosta toga, promoviše, bookira svoje, a bookira i tuđe umetnike, ima ulogu konsultanta, a i digitalnog distributera i pregovarača sa velikim muzičkim imenima na regionalnoj koncertnoj sceni. A to je sve samo baza, jer mi bismo želeli da razvijamo različite delatnosti na polju umetnosti, kulture i tehnologije – svega što pravi život višedimenzionalnim.

Funk Shui Luka Giorgievski Severna Makedonija Arsenal fest Kragujevac Knežev arsenal fotografije slike Long play
Funk Shui

BR: Balkanrock je prepoznao Funk Shui kao mlad i vrlo talentovan bend. Redakcija i pre svega glasovi publike su singl “Meteori” izabrali za najbolju pesmu 2020. godine. Kakvo je tvoje iskustvo u radu sa njima?

Lina: Sa Funk Shui saradnja je počela pre više od 5 ili 6 godina. Oni imaju poseban osećaj za sve što ih okružuje, sva čula su im uključena. Razgovarali smo i još uvek razgovaramo, razmenimo po 100 pitanja u minutu, najčešće o tome kako funkcioniše muzika i muzički svet i sve ono što se odvija u pozadini. Njihova transformacija je jedan od najlepših procesa kojima sam svedočila, jer nekada je dobro kada se povučete i posmatrate sve to sa strane. Funk Shui je kolektiv sa kompleksnim karakterom, iziskuje pažnju, a i slobodu, naravno, kako bi bio najautentičniji. Ko ih nije gledao do sada uživo, to može učiniti na Divčibare, 14. avgusta na Main stageu.
BR: Koliko je obuka muzičara bitna u profesionalnom razvoju jednog benda?

Lina: Radoznalost koja ih potom nahrani sa iskustvom je najvažniji deo obuke koju može svaki muzičar da dobije. Što je više muzičar upućen u to kako funkcioniše muzički svet, ko sa kime sarađuje i ko je sa kim povezan u lancu iza scene, toliko dobro će naučiti da pliva i da iskoristi maksimum u svakoj situaciji. Umetnik mora da ima ljude oko sebe u različitim sektorima, a potrebno je i da zna šta radi svaki od tih saradnika, njegove planove, naredne korake, zašto će nastupati ovde ili onde, kako se pregovara, šta se dešava ako se odloži nastup i slično. Potrebno je odabrati tim koji će imati odrešene ruke u obavljanju određenih poslova i preuzimati odgovornost za rezultat. Da se odbere tim znači da se imaju istomišljenici koji u istom ili sličnom pravcu žele da prezentuju muziku. Rad ne prestaje, samo se transformiše i usmerava. Poverenje je apsolutno najvažnije, posebno poverenje između umetnika i saardnika.

BR: Koliko sredina u kojoj si utiče i da li uopšte motiviše kreativni rad?
Lina: Mogla bih da budem u okolini koja će da budi i hrani moje silne stvaralačke želje, ali tu gde sam sada moram to da radim manuelno svaki dan i to mi je navika. Samomotivacija je mnogo važna, kao i disciplina u zajednici gde svako kaže – to nije moja stvar, to se neće promeniti, moram otići odavde da bih uspeo i bio srećniji.
Moja motivacija funkcioniše po principu promena koje se nekad dogode prirodno, a nekada ih ja sama iniciram. Zavisna sam od njih. Verujem da su kolektivna izgubljenost, tuga, razočaranje i lenjost lako savladivi i da ne predstavljaju nikakav problem onom ko zna šta radi i gde želi da stigne. 200% sam posvećena tome da stvari koje me okružuju i svoje osećaje zabeležim, da ih sagledavam trezna i sa zdravim razumom. Da budeš danas malo bolji nego juče, a ne najbolji sutra.
Ne postoji najbolji. Nekad i nije samo do sredine, nekad se sami gušimo od sopstvenog pritiska. Verujem da smo svakog trenutka na pravom mestu, ali da postoje i određeni parametri koji savršeno odgovaraju senzibilitetu, od lokacije do okruženja, i valjda su negde na tačnim koordinatama na mapi. Ja moje još uvek tražim gotove i spremne, a u međuvremenu ih kreiram kada i gde se trenutno nalazim.

Lina Ugrinovska
Lina Ugrinovska

BR: Kako je ovih dana u Skoplju? Šta ima novo u Makedoniji?

Lina: Bila sam na putu i dotrčala sam u Skoplje na koncert Krste Rodzevskog, koji je u jednom intervjuu koji sam ispratila rekao nešto prekrasno – Njujorčani se ne rađaju u Njujorku, oni se rađaju svuda po svetu i u jednom određenom delu života se nađu i pronađu u Njujorku. Baš lepo, zar ne? Mislim da Makedonija rađa raskošne kreatore autorskih dela koji su nešto novo i jedinstveno – za njih Makedonija treba da se pita i sekira gde su.
BR: Koje su po tebi prednosti, a koje mane baviti se muzičkim biznisom u regionu?

Lina: Nisam razmišljala o tome zato što bi mi odgovor na to napravio određene granice. Ima apsolutno razlike u načinu na koji pristupamo sa domaćim saradnicima i sa onima koji nisu iz našeg regiona. Ono što ja lično želim od srca jeste da se jedan dan svi kolektivno udružimo kao region i da shvatimo da bi to za sve bilo najbolje. Umetnost je veća od svih nas i bilo bi poželjno i produktivno kada bi se najbolji iz različitih uglova spojili u jednu jedinstvenu celinu.
BR: Sa kojom svetskom zvezdom bi volela u budućnosti da sarađuješ?
Lina: Želela bih da radim sa stranom zvezdom što višeg ranga. Da svedočim svakom njenom koraku i da se suočim sa svim procesima koji su potrebni za svetski uspeh. Volela bih da radim sa ozbiljnim produkcijskim kućama, odnosno da se upoznam sa svime što podrazumeva rad sa velikom zvezdom. To je lekcija sama za sebe. Ustvari, najviše bih volela da radim sa onima za koje se priča da su užasni, teški i komplikovani za saradnju. Da razoružaš nekoga ko je možda uobražen i zahtevan prema saradnicima, ko se ponaša kao zvezda – to treba da bude najlakši zadatak za svakog ko obavlja ovaj posao. I da se zabavljaš dok radiš, to se podrazumeva.