Pred koncert u beogradskom klubu „Gun“, zakazanom za 10. maj, razgovarali smo sa frontmenom kultne novosadske grupe Obojeni Program, Branislavom Babićem Kebrom.

BR: U petak, 10. maja, svirate u beogradskom Gun Clubu. Kakav repertoar čeka sve one koji će prisustvovati tom koncertu?

Kebra: Publici ćemo predstaviti većinu pesama sa našeg poslednjeg albuma „Kako to misliš:mi„, potom i jedan širi presek našeg dosadašnjeg rada.

BR: Planirate li u narednom periodu još koncerata, u ostalim krajevima Srbije, ili u drugim zemljama bivše Jugoslavije?

Kebra: Krećemo lagane u naše nove koncertne aktivnosti. U narednih par meseci ćemo putovati i svirati. To je za svaki bend važno, pa tako i za nas. Nastupaćemo i po Srbiji i po regionu. A i šire od toga. Radujemo se predstojećim koncertima.

BR: Vaši samostalni nastupi traju oko sat i po vremena. Zašto ne svirate duže, pošto je na svakom od njih očigledno da publika ostane „gladna“ Vaših pesama?

Kebra: Inače, ja kada idem na koncerte i kada slušam druge bendove, nekako imam utisak da je sat vremena optimalno vreme da se bend predstavi u najboljem izdanju. Sve iznad toga je neko ponavljanje doživljenog. Koncerte doživljavam kao neki umetnički događaj i oni se, bar po meni, ne bi trebali pretvarati u nešto drugo.

BR: Zvanična godina nastanka benda je 1980. Zašto se čekalo toliko dugo do objavljivanja prvog studijskog izdanja?

Kebra: To su bile godine kada je bend mogao dosta dobro da funkcioniše i bez zvaničnog izdanja. Vremena su se promenila i sada je to gotovo nezamislivo. Nekada smo bili velika država i bilo je mnogo više prostora za rok muziku. Sada smo mala država i znatno je manje prostora.

BR: Ima li kultni novi talas, koji je bio na vrhuncu slave kada ste Vi počinjali, svog naslednika i koji bi tačno to muzički pravac bio, po Vama?

Kebra: Mislim da više i nisu bitni ti muzički pravci. Pojavom interneta sama muzička scena se u nekom smislu globalizovala. Sada svi koriste od svega po malo. Prilično je konfuzno.

BR: Upravo su prošli praznici. Kako Vi lično gledate na religiju i da li je Vaša poezija katkad povezana sa njom?

Kebra: Religija je širok pojam i u toj širini verovatno se može naći prostor, kako za muziku, tako i za samu poetiku. Istorijski, religija je bliska umetnosti koliko i sama umetnost religiji.

BR: Neko vreme ste svirali pesmu „Ja hoću te“, Vama dragog benda Boye. Zašto je ta pesma sklonjena sa set liste?

Kebra: Set liste se konstantno menjaju. Trenutno ne sviramo tu pesmu, što ne znači da je jednoga dana nećemo vratiti u repertoar.

BR: Živite li Vi od muzike i šta biste danas radili da niste pevač Obojenog Programa?

Kebra: Da, živim za muziku i od muzike, hehe. A da ne pevam, verovatno bih više pisao, crtao. Nemam pojma.

BR: Kako ste se osećali 2009. godine, kada ste saznali da ćete deliti binu sa jednim od bendova koji je u velikoj meri uticao na Vas?

Kebra: Dobro! The Fall je meni posebno drag bend i sve što je vezano za njih je specijalni doživljaj za mene. Slušao sam ih više puta. Eto, nastupali smo zajedno. Bilo je lepo u svakom smislu.

BR: Godinama pratite Exit festival; na njemu ste nekoliko puta i nastupali. Šta je, po Vama, taj festival doneo Srbiji, u materijalnom i kulturološkom smislu?

Kebra: U materijalnom smislu ne znam, verovatno jeste doprineo. Ali, u kulturološkom smislu sigurno jeste. Po meni, u poslednjih desetak godina Exit je bio najvažniji kulturološki događaj u Srbiji.

BR: Nikola Vranjković (Block Out) je pre par godina izjavio da je pesma „Kad se neko nečem dobrom nada“ Vaša najbolja pesma u proteklih deset godina. Kako Vi gledate na tu pesmu i smatrate li da Vam je ona donela najveću popularnost?

Kebra: Nekim ljudima je ta pesma verovatno naša najbolja pesma. Meni nije, hehe. Mislim da imamo dosta boljih pesama od nje, ali kapiram, ona je nekako najprihvatljivija, lako ulazi u glavu. Od trenutka kada smo je napravili ne izlazi sa set liste. Publika voli tu pesmu, mi je izvodimo sa uživanjem i tu nema nikakvih problema.

BR: Poznato je da Vi pišete tekstove u O. Programu. Kako biste reagovali kada bi na probu došao neko od ostalih članova benda sa svojim tekstom?

Kebra: To bi bilo kul. Mislim da bi me to obradovalo.

BR: Šta se krije u naslovu poslednjeg albuma „Kako to misliš: mi“? Na koga mislite kada kažete „mi“?

Kebra: Haha, to je malo duža priča, ali se u suštini radi o životnoj situaciji u kojoj je svako od nas bar jednom učestvovao. Na ovaj ili onaj način. Svejedno – život! A život je lep.