-

Naslovna Intervjui Juan de Marcos (Afro Cuban All Stars): Dolazimo kao ambasadori kubanske muzike

Juan de Marcos (Afro Cuban All Stars): Dolazimo kao ambasadori kubanske muzike

foto: Michelle Stocker

Dobili smo priliku da popričamo s Juanom de Marcosom, osnivačem benda Afro Cuban All Stars, poznatom po albumu Buena Vista Social Club iz 1997. Ova grupa će nastupiti u subotu, 2. novembra, u Sava Centru u Beogradu.

BR: Otac vam je isto bio muzičar, a imate i produkcijsku kuću sa suprugom. Izgleda da vam je muzika porodično zanimanje, a opet, imate doktorat iz poljoprivrednih nauka. Kako je dotle došlo i kako ste se vratili muzici?

Juan de Marcos: Kao što ste rekli, otac mi je bio muzičar i upravo zbog toga je znao da je teško da se živi od muzike, pa je hteo da ja postanem, kako je on govorio, pravi profesionalac, dakle lekar, advokat, inženjer ili tako nešto. Ali, plaćao mi je i časove muzike od malena i muzičku akademiju, ali sam znao da je hteo da se ostvarim u drugoj oblasti, pa sam mu dao šta je hteo. Upisao sam fakultet, stekao diplomu, master i na kraju doktorat. Dao sam tati šta je hteo. Na fakultetu sam osnovao svoju prvu grupu s prijateljima i izvodili smo tradicionalnu kubansku muziku. Bend se zvao Tierra Nuestra i bio je najuspešniji na Kubi od 1078 do 1993. Otac je zbog toga bio ponosan na mene, ali i zbog toga što studiram. Muzičku karijeru sam završio 1980. i ostao da predajem na fakultetu. Odbranio sam doktorat 1990. Te godine u martu je moj otac preminuo, a ja sam iste godine u julu postao profesionalni muzičar, jer mi je to bilo u krvi. Odlučio sam tad da se profesionalno posvetim muzici i do danas se time bavim. Moj otac se bojao da neću moći da živim od muzike, ali sam jednostavno imao sreće. Prodao sam oko tri miliona primeraka svojih albuma i širom sveta sam poznat. Ali i to što sam išao na fakultet, što sam stekao doktorat, što sam  toliko učio,  mi je pomoglo u karijeri muzičara, važno je da razvijemo mozak da bismo mogli da se suočimo s raznim poteškoćama u životu. Tako da moj tata nije hteo da ja budem muzičar, ali hvala bogu da sam imao sreće pa se još držim, nastupam i rasprodajem albume i koncerte posle skoro trideset godina.

BR: Buena Vista Social Club je popularan širom sveta do danas, ali priče o muzičarima su manje poznate, na primer o Rubenu Gonzalesu i Ibrahimu Ferreru. Da li biste ih podelili s nama?

JdM: Ono što ljudi o  nama znaju jeste ono što je objavljeno u filmu Wima Wendersa, koji je, iskreno rečeno, više fikcija nego dokumentarac, jer ne nije nimalo tačan u tome kako prikazuje snimanje albuma, tako da ne postoji priča o Rubenu Gonzalesu i Ibrahimu Fereru. Činjenica je da su mnogi ti muzičari bili prijatelji mog oca i moja želja je bila da tim albumom odam njemu počast, jer je bio sjajna i mudra osoba. Na primer, Ibrahim Ferrer je pevao čitav život , od detinjstva, ali nije stekao uspeh koji je zaslužio, uvek je bio u senci neke druge zvezde. Uz Buena Vista je napokon stekao zasluženu popularnost. Kada smo ga pozvali u studio, nije mi u početku verovao, mislio je da se šalim. Tad je već bio u penziji i čistio cipele na ulici da zaradi. On, Compay Segundo i Ruben Gonzales su bili najuspešniji likovi na albumu. Ruben Gonzales je bio jedan od velikih pijanista u našoj zemlji, ali isto iz senke, nastupajući s drugim bendovima, na primer s Arseniom Rodrigezom, jednim od naših najvažnijih afričkih muzičara dvadesetog veka i s orkestrom ICRT (nacionalne televizije Kube). Do Buena Viste nije nikad snimio svoj album. Jedini relativno uspešan član je bio Compay Segundo.

BR: Vaš projekat podrazumeva rad sa mnogo muzičara, mladih i starih, a svako od njih donosi svoj stil i duh u bend. Da li pokušavate da ih usmerite ka nečemu konkretnom, nekoj pesmi, ili puštate da svako svira na svoj način, pa se stvari same nameste?

JdM: Volim da radim s ljudima raznih usrasta, stariji grupi donose zvuk i duh iskustva, a mladi snagu mladosti. U ovakvom projektu pokušavam da bendu dam određen osećaj koji može da pokrije celu istoriju afričko-kubanske muzike. Trenutno je bend mnogo mlađi nego kad smo počeli, sad ja imam 65 godina, koliko je imao Ibrahim kad smo snimili album. Dok ostali imaju dvadeset godina i više, moja supruga i ja smo od starijih članova. Imam i to zadovoljstvo da sviram sa svojom porodicom, ćerkama Gliserijom, koja svira klavir i vibrafon, i Laurom Lidijom koja svira klaniret. Takođe sam zahvaljujući njima menjao zvuk. Cilj benda je da predstavi raznovrsnost i snagu kubanske muzike, tako da osmišljamo nastupe kako bi svako mogao da doda svoj senzibilitet muzici.

BR: Da li mislite da je Afro Cuban All Stars uticao i na ostale projekte u svetu?

JdM: Naravno, primetio sam da je Afro Cuban uticao, ne samo na mlade kubanske muzičare, već i na insotrane grupe. Kad smo počeli projekat sa starijim muzičarima, bio sam jedini koji je vratio ove starce, jer obično ljudi ne brinu o starima. Posle našeg uspeha su i druge zemlje pokušale isto to. Na primer, u Argentini su oformili Café de los maestros sa starijim izvođačima i kompozitorima tanga, kao i u Meksiku i Brazilu. Dobio sam ponudu od Virgin Recordsa 2003. ili 2004. godine da napravimo album sličan Bueni Visti da isto ponovimo, samo sa američkim gitaristom kao što je Carlos Santana, ali sam odbio. Dobro su hteli da nam plate da snimimo pet albuma, ali neke stvari su neponovljive. Buena Vista je nastao iz ljubavi i u pravom trenutku, jer album može da bude uspešan samo ako se snimi i predstavi u odgovarajuće vreme. Mislim da je nekoliko faktora uticalo na naš uspeh: pod jedan, to je bio prvi projekat koji je povezao američke i kubanske muzičare, što je tada predstavljalo politički tabu. Pod dva, posle pada komunističkih država u Evropi, uključujući i Jugoslaviju, svi su se okrenuli ka Kubi iščekujući isto od Kastrovog režima; pod tri, nije bilo uobičajeno da se stariji muzičari stavljaju u centar popularne muzike. Ne postoji način da se nešto već učinjeno ponovi, nikad se nisam ponavljao u životu, odbio sam. Mnogi su pokušali, ali nisu uspeli.

BR: U intervjuu ste izjavili da, da nije bilo američkog bojkota Kube, muzika vaše države bi stekla veštački pop zvuk. Gde vidite njenu budućnost, sada kad  smo svi povezani širom sveta?

JdM: Pa, ja sam nacionalista i za mene je jako važno da držimo u životu ono što imamo. Nemamo naftu, zlato, prirodne resurse, ali imamo umetnost, kulturu, neke od najlepših žena na svetu, kafu, cigare i verovatno najuticajniju muziku na svetu i važno je da čuvamo resurse koje imamo. Jedini pozitivan aspekat američkog embarga na Kubu je bio to što smo mogli da očuvamo kulturu. Za vreme mandata gospodina Baraka Obame, pokušali su da se približe Kubi i promene državnu politiku, ali se sve vratilo na staro zbog Trampa. Nadam se da će se u budućnosti promeniti ekonomski i politički sistemi, ali smo u prošlosti živeli u lošim vremenima i preživeli, tako da mislim da ćemo ponovo preživeti. Sad kad je ceo svet povezan i postoji nekakav globalizacija, moguće je da ćemo imati više stranih uticaja.

BR: Ovo je prvi put da je Afro Cuban u Srbiji. Koja su vaša očekivanja o koncertu u Beogradu?

JdM: Ovo je prvi put da nastupamo u Srbiji ali smo prolazili tuda ranije, putujući iz Makedonije. Takođe smo nastupali u regionu, u Sloveniji. Ali Srbija je važna zemlja, neki od najvećih romantičarskih muzičara su odavde, vaš veliki naučnik Tesla je cenjen kod nas. Uzbuđeni smo što ćemo svirati ovde, nadamo se da ćemo usrećiti ljude na koncertu. Donosimo svoju zastavu, dolazimo kao ambasadori kubanske muzike vama i nadamo se da ćete uživati. Spremili smo repertoar kao putovanje kroz kubansku muziku i nadamo se da ćete uživati. Koncert će biti džezast i kul, ali istovremeno i pogodan za plesanje. Nadam se da će na kraju, kao i drugde, ljudi plesati, napraviti veliku žurku i da će svi, uključujući i nas, biti srećni posle koncereta.

 

 

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe