-

Jovan Pantić (Smak): „Sve me vodilo prema Smaku i sada živim taj san“

Smak, Čačak, Jovan Pantić
foto: Marina Pešić

Kada je u maju povodom Dana Grada Kragujevca najavljen veliki povratnički koncert grupe Smak, prvo logično pitanje bilo je: ko će se naći na mestu Borisa Aranđelovića, preminulog 2015. godine, poznatog i voljenog zbog karakterističnog raskošnog glasa? Iz krugova rok legendi stigla je umirujuća, potpuno samouverena objava kako je pronađen savršen pandan neprežaljenom Borisu – Jovan Pantić, momak čiji glas „zvuči gotovo identično“, dotle frontmen tribjut benda Mračni mol posvećenog upravo repertoaru Smaka.

Ako je bilo razumljivih sumnji, sve su razvejali već prvi otpevani stihovi kojima je dvadesetsedmogodišnji Valjevac Jovan Pantić bez izuzetka pridobio čak i najizbirljivije ljubitelje ovog zvuka. Tajna se, pored neospornog talenta i ozbiljnog rada, krije u predanosti i strpljenju sa kojima je nenametljivo, a više nego ubedljivo, postao deo Smaka u godini njihovog velikog jubileja. Sa Jovanom smo porazgovarali o izazovima velike uloge, odnosu prema muzici, ali i daljim planovima.

Balkanrock: Jovane, pre svega hvala na intervjuu. Za početak želimo da ti uputimo čestitke za izvanredne nastupe na koncertima Smaka u Kragujevcu i Čačku. Naprečac si osvojio publiku u oba grada i zaista su sve reakcije na koje smo nailazili bez izuzetka pozitivne.
Privukao si mnogo pažnje, pa je razumljivo da sada sve zanima ko je „Zmaj“ – kako su te kolege nazvale – koji je više nego dostojno odao počast legendarnom Borisu Aranđeloviću i prirodno se uklopio u rok mašinu zvanu Smak.
Više puta si do sada istakao kako je prilika za rad sa Smakom poput sna. Kako izgleda buđenje – ili taj san nameravaš da i dalje živiš?

Jovan Pantić: Svakako i dalje nameravam da se bavim muzikom. Tako da živim taj san.

BR: Vratimo se na početke. Zahvaljujući očevoj kolekciji, odrastao si sa dobrom muzikom. Sećaš li se prvog benda koji si obožavao? Da li je to možda bio baš Smak?

Jovan: Bilo je baš dosta izvođača, a Smak je bio jedan od prvih. Vrlo rano sam počeo da ih slušam i sećam se da su na kaseti bile izdvojene numere „Plava pesma” i „Blues u parku”, u kojima je baš istaknut Borisov glas. To je za mene zvučalo kao nešto sa druge planete. Boris je zaista jedinstven i neponovljiv.

BR: Tvoja omiljena ploča?

Jovan: Na primer, „Stranice našeg vremena”, od grupe Smak.

BR: Može se reći da je početak profesionalnog usmerenja, nakon obrazovanja stečenog u Srednjoj muzičkoj školi, za tebe zapravo bila Beogradska rokenrol škola. Ispričaj nam nešto o tom iskustvu.

Jovan: Jako lepo i interesantno iskustvo. Preko školskih drugara sam saznao za tu školu i otišli smo da vidimo kako sve to izgleda. Bilo je puno izvođača, a na licu mesta su se pravili bendovi. Učili smo da sviramo razne rok numere i tu sam sasvim slučajno krenuo da se bavim pevanjem. Jednoj grupi je nedostajao vokalni solista i pozvan sam da se pridružim. Grupa se zvala Vrelina.

BR: Vidljiva je i hvale vredna tvoja vernost matičnom bendu, Mračni mol. Kako ste se okupili i u kojoj ste trenutno fazi?

Jovan: Tu ideju mi je saopštio naš basista Aleksandar Grujić, negde početkom 2016. godine. Mi smo dotad planirali da napravimo neku muzičku kombinaciju i složili smo se da bi to bila sjajna priča. Zvaničan datum početka rada grupe je bio 18. avgust 2016. godine.

Članovi Mračnog mola su: Momčilo i Aleksandar Petrović – gitare, Aleksandar  Grujić – bas gitara i prvi bubnjar je bio Dušan Anđelković. Već na prvoj svirci, pridružuje nam se pevač Marko Marinković, sa kojim smo izvodili Najdin blok pesama. Na sledećem nastupu priključuje nam se novi bubnjar, Aleksa Parezanović i postaje stalni član grupe. Marko, na žalost, već četiri godine nije među nama, tako da smo ostali nas petorica u grupi. Što se tiče nastupa, trenutno pravimo pauzu, pošto nam je basista poslovno u Americi.

Smak Epilog Gradski trg Kragujevac Točak fotografije galerija Jovan Pantić

BR:  Put prema Smaku – slučajnost ili sudbina?

Jovan: Ceo život me vodio tim putem prema Smaku. Tako da je verovatno sudbina.

BR: Kojom si se njihovom pesmom predstavio članovima? A koju najviše uživaš da izvodiš?

Jovan: Pesma sa kojom smo započeli prvu zajedničku probu bila je „Profesor”. A ne znam koju bih pesmu izdvojio, pošto volim sve numere.

BR: Na koncertima se Najda i ti smenjujete po blokovima, imate i nekoliko upečatljivih dueta. Svaki od vas dvojice je zvuku Smaka pružio karakterističan interpretativni pečat. Postoji li pesma iz Najdinog repertoara koju naročito voliš ili bi želeo da ti je ustupi?

Jovan: Dejan Najdanović Najda je izvanredan pevač i ima specifičnu boju glasa. Volim sve numere iz Najdinog repertoara, baš zato što imaju drugačiji zvuk. I jedino Najda sa svojom bojom glasa moze da dočara te pesme na pravi način.

BR: Da li je Točak zahtevan „šef“? Kakav je osećaj raditi sa istinskim rokenrol legendama?

Jovan: Mi pre svega imamo jedan divan i drugarski odnos u grupi. Od samog početka smo se razumeli kao ljudi i kao muzičari.

BR: Postoji li određeni pritisak odgovornosti i kako se nosiš sa tim što si naslednik velikog vokala poput Borisa Aranđelovića?

Jovan: Velika je odgovornost izvoditi numere koje je Boris pevao. Ali izgleda da je od samog početka sve prihvaćeno kako treba.

Smak Epilog Gradski trg Kragujevac Točak fotografije galerija

BR: Čini se da si u Čačku zvučao još rasterećenije i sigurnije. Koji je od ta dva koncerta predstavljao veći izazov za čitav bend, a kakvi su tvoji utisci posle svega?

Jovan: Da, u Čačku smo svi zvučali opuštenije i sigurnije. Koncert u Kragujevcu je bio veći izazov, bilo je pitanje kako će publika reagovati. I sve je na kraju ispalo kao jedan magičan san.

BR: Možeš li da uporediš valjevsku rok scenu ranije (u godinama tvog stasavanja) i danas?

Jovan: Mislim da je ranije bilo mnogo više prostora za nastup, što se Valjeva tiče. I bilo je puno izvođača. A u zadnje vreme je sve nekako stalo, kao da se ništa ne dešava.

BR:  Kao mlada krv u redovima veterana koji su krojili istoriju ovog žanra na našim prostorima, kako vidiš perspektivu rokenrola danas u Srbiji?

Jovan: Danas je rokenrol sistemski malo gurnut u stranu, a plasira se nešto što nema veze sa muzikom uopšte. Ali opet mislim da ima nade da se probije kvalitet, samo treba biti uporan i istrajan.

BR: Šta misliš da bi trebalo učiniti ili menjati kako bi rokenrol bio medijski zastupljeniji?

Jovan: Samo što više koncertnih aktivnosti i kultura rokenrola bi trebala da bude pristupačnija svim generacijama. Ukratko, muzička kultura naroda bi trebala da se kreće u tom smeru.

BR: Imaš li savet za mlađe kolege koji tek počinju, pa se dvoume oko „isplativosti“ i izvodljivosti opredeljenja da se živi rokenrol?

Jovan: Jedini savet je da što pre oforme cilj i da budu istrajni u ostvarivanju istog, zavisno u kojoj sredini žive i odrastaju, do njega će doći pre ili kasnije.

BR: Za kraj, ako nije tajna, kakvi su dalji planovi Smaka, ne samo za obeležavanje jubileja? Možemo li se nadati nekoj novoj kompoziciji, sa tobom iza mikrofona?

Jovan: Što se nastupa tiče, ne mogu još ništa pouzdano da kažem, ali planovi postoje.

BR: Veliko hvala na odgovorima i svako dobro u nastavku karijere. Radujemo se prilici da te ponovo slušamo!

Jovan: Zahvaljujem za intervju. Veliki pozdrav.