-

John Vagenas (Naxatras): U teškim vremenima muzika je jedino što ne može naškoditi

Naxatras Elektropionir BeogradGrčka muzička salata iz Soluna, ili sad već svim obožavaocima dobre rok psihodelije poznat bend Naxatras nastupiće sutra (1. april) u novosadskoj Fabrici SKCNS-a, a samo dva dana kasnije u zagrebačkoj Močvari (03. april) rame uz rame sa sunarodnicima Puta Volcano. Biće to druga stanica na evropskoj turneji kojom promovišu aktuelni album „IV„.

Ovim povodom donosimo vam razgovor koji smo vodili sa pevačem i basistom sastava Naxatras, Johnom Vagenasom.

Balkanrock: Tokom 2020. godine proveli ste osamnaest dana u studiju snimajući aktuelni album IV. S obzirom da je to bio period prvog talasa pandemije i zatvaranja čitavih gradova širom sveta, kako je bilo stvarati i snimati muziku u takvom ambijentu?

John Vagenas: Bilo je to kao jedna oaza. Tokom leta mere su bile opuštenije, a temperatura u studiju bila je savršena u odnosu na vrelinu spolja. Bilo je to, zapravo, prvi put da smo probali multitrack snimanje i zaista smo bili presrećni sa svim pruženim mogućnostima. Hteli smo sve da isprobamo – sintisajzere, perkusije, prostorne zvukove, manipulacije zvuka, baš sve.

BR: 2020. godine sastavu se pridružio i “čarobnjak za sintisajzerom” Pantelis Kargas, John (Delias) je objavio svoj džez singl, dok ti imaš svoj elektronski projekat Ni Moya, a Kostas svira bubnjeve u post rok bendu. Jednom prilikom napisali ste je ovo album na kojem sve do sad najviše eksperimentisali sa zvukom i žanrovima. Ko je kojim žanrom pridoneo?

Vagenas: Pre svega, hvala za odlično urađen domaći zadatak (smeh). Pa sam doneo neke više konceptualne ideje, sa čak nekim elektronskim referencama, John je doneo neke blaže stvari, fank, džez, balade (neke tvrđe rifove takođe, naravno!), Kostas ima svoj upečatljiv stil sviranja bubnjeva i eksperimentisao je sa različitim instrumentima, a Pantelis je stvarno bio majstor za sve, na jednoj pesmi može da svira sintisajzer u stilu Ozric Tantacles, već na sledećoj nešto duhovnije kao što je Rhodes, zaista je svestran.

Možete čuti dosta podsvesnih referenci i ka drugim žanrovima, takođe, od klasične do ambijentalne i blek metal muzike, ali ostaju ispod radara za mnoge uši.

BR: U digitalnom dobu koje živimo sigurno je teško odlučiti se za prodaju CD izdanja napravljenih po meri i ploča u boji. Čija ideja je bila da radite nešto takvo i da li imate osećaj da ste doprli do publike koja ceni taj način rada?

Vagenas: Svi veoma volimo to, da radimo stvari samostalno, da stvaramo predivna umetnička dela i obraćamo pažnju na detalje. Obožavaoci to definitivno cene, a odgovor na naša izdanja ploča je uvek odličan.

BR: Mnoge od vaših pesama zvuče kao uvodi u serije, pogotovo pesma „Reflection“ (Birth) sa aktuelnog albuma. Za koju od postojećih serija, filmova, knjiga ili igrica biste voleli da napišete pesmu?

Vagenas: Odabraću ono što su neki ljudi komentarisali na Youtubeu: video igrice sa tematikom fantazije kao što su Morrowind i Elden Ring.

BR: U pesmi „Horizon“ ponavlja se “I’m losing my mind, I’m losing my mind”. Šta vi radite da ne izgubite razum?

Vagenas: Pre svega, pričati o tome! Sa svojim prijateljima, porodicom, partnerom. O tome se takođe može pričati kroz umetnost kao što su pesme. Kada se nađemo u teškoj poziciji, trebalo bi da dišemo duboko, pronađemo neku perspektivu iz koje se nećemo preopterećivati stvarima i videćemo širu sliku. Sva naša iskušenja čine sam jačima i mudrijima.

BR: Pesma „The Answers“ kaže “Future could be written in the ancient past” (Prošlost bi mogla biti zapisana u drevnoj prošlosti.) Datum kad ste objavili poslednji album nije baš najsrećniji. Da li smo išta naučili iz prošlosti i može li budućnost biti svetlija od sadašnjosti?

Vagenas: Bizarno je da je ovaj album koji se i bavi tim konceptima (postoji čak i pesma „The Battle of Crystal Fields“ ) objavljen samo dan nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Bilo je srceparajuće i razmišljali smo o tome da ideja možda i nije dobra. Ali čini se da su ljudi tih dana pronašli utehu u našoj muzici, jer na kraju krajeva u teškim vremenima muzika je jedino što ne može naškoditi.

Tekst ove pesme i jeste jedan od naših omiljenih tekstova na albumu, baš zato što je tako istinit. Čovečanstvo se vrti u krug oko sebe, zaboravljajući svoje korene, a sve što moramo da uradimo jeste da pogledamo nazad u istoriju i moći ćemo da poboljšamo svoju poziciju u svetu.

Naxatras Elektropionir Beograd

BR: Gde je Narahmon i da li je moguće stići tamo na Muscle Red Horseu?

Vagenas: Hahaha! Narahmon je magična zemlja negde u univerzumu albuma. To je i pustinja koju heroj sreće na svoj putovanju, ali je nekada bilo dom rasi Starijih koji su mogli da upravljaju stvarnošću. Verovatno možete da dođete tamo na Muscle Red Horseu, bar ja mislim!

BR: Da li ste otkrili neku novu muziku tokom pandemijskih zaključavanja i šta je bilo najveće otkriće i iznenađenje?

Vagenas: Oh, gomilu toga! Gde početi? Sve se razbistrilo na dan prvog masovnog zaključavanja u Grčkoj. Otišao sam u dužu šetnju tog nedeljnog popodneva i slušao album „Apollo“ Brijana Enoa. Pesma „An Ending (Ascent) učinila je da se osećam mnogo smireniji, bila je to duboka spoznaja da sve prolazi, da je čovečanstvo prošlo kroz velike teškoće i izdržalo. Bilo je to veoma zdravo saznanje.

BR: Ovo vam nije prvi put da svirate u Novom Sadu. Imate mnogo obožavalaca u Srbiji i veliki broj njih nosi prelepe uspomene na grčka ostrva i letnje odmore provedene tamo. Kakva sećanja na Srbiju vi imate?

Vagenas: Najbolja! Nekoliko puta svirali smo u Beogradu, kao i u Novom Sadu, svirali smo na festivalima Mount of Artan i Malom Festival. Ljudi u Srbiji su veoma druželjubivi, čine da se osećamo zaista posebno i energiju uzdižu na potpuno novi nivo. Uvek se radujemo nastupanju kod vas.

BR: Šta vas čini najsrećnijima, a šta najviše prezirete tokom turneje?

Vagenas: Osećaj nakon svirke koja je dobro prošla je nešto najvrednije, podeliti muziku sa ljudima koji to cene je iznad svake emocije. Buđenje rano ujutru je nešto najgore za mene i nikako ne mogu da se naviknem na to.