Ivica Marković (Nežni Dalibor): “Ne znam da izmišljam priče”

Večito se krećući između nežnosti i bunta, onog unutrašnjeg, ali i ekspresivnog, Nežni Dalibor je od svog nastanka 2007. godine postao prepoznatljivo ime sadašnje muzičke scene. Upravo ta njihova specifičnost, ali i predanost muzici, učinila ih je jednim od bitnijih bendova u regionu. Deset godina nakon objavljivanja debi albuma “Sredstva i veštine”, koji predstavlja početak stvaranja njihovog muzičkog identiteta, Nežni Dalibor i dalje ima mnogo toga da prenese slušaocima. Upravo povodom desetogodišnjice od njihovog debi albuma i nastupa u Elektropioniru u petak, 7. decembra, popričali smo sa frontmenom Ivicom Markovićem.

BR: Četiri albuma i jednu deceniju, mnogo koncerata i nekoliko festivala, hiljade kilometara i desetak država kasnije naći ćete se u Elektropioniru, u Beogradu gde se vaša karijera razvijala nakon dolaska iz Vranja. Koliko su Beograd i njegova muzička scena uticali na formiranje vašeg zvuka?

Ivica Marković: Život u Beogradu je uticao ključno, naravno, jer sem nastanka i prve 3 godine, bend sve vreme funkcioniše u Beogradu, gde odavno svi živimo. Svega 3 pesme sa prvog albuma su probrane od onih koje su nastale u vranjskom periodu, sve ostalo je nastalo u Beogradu. A sama beogradska muzička scena je uticala na nas ponajviše tako da smo poželeli da mnogo više eksperimentišemo, što se naročito odnosi na period posle prvog albuma, jer do samog njegovog  izlaska nismo praktično ni bili deo te scene, niti je bilo previše interakcije sa drugim muzičarima. Naravno, ima to veze i sa procesom sazrevanja uopšte, ali mislim da se u ovom beogradskom loncu to sve nekako ubrza i dobije neki zanimljiviji, neočekivani smer.

BR: Na koncertu u Elektropioniru slavite 10 godina od debi albuma “Sredstva i veštine”. Nekima je i dalje to vaš najbolji album. Koliko ste zadovoljni tim albumom uopšte i ako bi išta menjali, šta bi to bilo?

Ivica Marković: Pričaću samo u svoje ime, ne znam da li bi se ostatak benda složio. Ja sam recimo najmanje zadovoljan prvim albumom. Ne pesmama, ne ni produkcijom, već kako smo ih mi odsvirali. Čak smo razmišljali u jednom trenutku da snimimo živi nastup  gde bismo ponovo odsvirali sve u komadu. Bend u trenutku snimanja tog albuma nije imao nikakvog ozbiljnog studijskog, a ni previše sviračkog iskustva.

Boris Mladenović je izvukao iz nas i više od maksimuma, ali bend je svirao i pevao kako je jedino znao i umeo tada, na tom pravom početku karijere. Neke pesme su po mom mišljenju odsvirane, i naročito, otpevane nervoznije nego što bi trebalo, “Kratka šetnja” npr., “Pokidane niti” isto, “Hej gde?”. Negde je trebalo pevati prirodnije, npr. “Zid” pa možda čak i “Ti si sam”. Još uvek smo se tražili, sazrevali. Ali svakako mi je mnogo drag, i sviramo veliki deo pesama sa njega sve vreme.

BR: Snimanje spotova za vaš poslednji album prepustili ste režiji novih, mladih filmskih umetnika poput Marine Uzelac i Raška Miljkovića. Kako vidite našu savremenu filmsku scenu?

Ivica Marković: Baš ovih dana radimo još jedan spot sa Raškom, koji je u međuvremenu snimio i svoj prvi dugometražni film “Zlogonje”, koji je osvojio gomilu nagrada u celom svetu, i stigao čak do Sundance festivala. Ustupili smo takođe dve pesme za aktuelnu seriju “Jutro će promeniti sve koja je vrlo uspešna. Ima još ljudi sa kojima smo sarađivali i sa kojima ćemo verovatno ponovo sarađivati. Naravno, sa Marinom Uzelac, a tu je i rediteljka Tamara Drakulić, čiji smo filmski materijal koristili za video za pesmu “Atom”. Milsim da mlađe snage govore jezikom naših generacija, biraju neke nove teme, gaje savremenu estetiku, i to je sve dobro.

BR: Nežni Dalibor je poznat po tome što većini svojih pesama unese note ličnih doživljaja i emocija. O čemu bi pevao i kakav bi bio taj Nežni Dalibor, koji ne bi pisao takve tekstove?

Ivica Marković: Ne bi ga ni bilo. Ja ne znam da izmišljam priče. Da znam, možda bih bio pisac. Sve ovo o čemu pevam su stvari koje lično doživljavam, osećam na i u svojoj koži, i jedino o tome mogu da se usudim da nešto kažem.

BR: ‘Ne daj da ti puteve postave i smeste u svoje kalupe.’ Koje to kalupe nameće društvo u pesmi “Hej gde?” sa albuma “Sredstva i veštine”?

Ivica Marković: To je jedna od najstarijih pesama i bogtepita o čemu sam tada kao tinejdžer u Vranju konkretno razmišljao i koje su me brige morile. Trudim se da tekstovi ostave prostor da se svako ugradi i pronađe neko svoje tumačenje.

BR: Kritike na kapitalističko društvo više su nego uočljive u vašim tekstovima i stavovima. Kako bi izgledao vaš, alternativni, izmišljeni sistem po kojem mislite da bi svet bolje funkcionisao?

Ivica Marković: Ako već pričamo o utopiji, onda…

Imagine there’s no heaven
It’s easy if you try
No hell below us
Above us only sky
Imagine all the people living for today
Imagine there’s no countries
It isn’t hard to do
Nothing to kill or die for
And no religion, too.
Imagine all the people living life in peace
You may say I’m a dreamer
But I’m not the only one
I hope someday you’ll join us
And the world will be as one
Imagine no possessions
I wonder if you can
No need for greed or hunger
A brotherhood of man
Imagine all the people sharing all the world
You may say I’m a dreamer
But I’m not the only one
I hope someday you’ll join us
And the world will live as one

BR: Nežni Dalibor zastupa i, kroz svoje stihove, propoveda ideje borbe nežnosti protiv ljudske otuđenosti. Zbog čega je tu nežnost toliko teško pronaći u današnje vreme? 

Ivica Marković: U jednom intervjuu sam već rekao da je nežnost emigrirala unutra. Ovde su ljudi nezadovoljni i nesrećni zbog okolnosti u kojima žive, ili bar ogromna većina. Ogrubeli su svi od konstantne nepravde.

BR: Koje oruđe se bolje pokazalo kao inspiracija za umetničko stvaralaštvo i borbu protiv nezadovoljstva – nežnost ili revolt?

Nežni Dalibor Muzej Jugoslavije BeogradIvica Marković: Mene lično za pisanje više inspirišu neke frustracije, nepravde, nešto što smatram da treba ispraviti i što je neophodno da se podeli sa zajednicom i izazove neka reakcija. A lepe stvari nekako zadržim za sebe jer one i jesu uglavnom u vezi sa privatnim.

BR: Verujem da ste vredni i da tokom ove godine stvarate nove pesme. Kada ćemo ih čuti i kada će biti uobličeni u album?

Ivica Marković: Novi singl samo što nije. Završavamo spot sa pomenutim Raškom Miljkovićem, pesma je već snimljena sa producentom Casparom Wijnbergom, tako da očekujemo objavljivanje do kraja godine. A za album stvarno ne znam šta da kažem. Daleko od toga da nema ideja. Ima ih na pretek. Ali sve to uobličiti i snimiti uz zahtevne dnevne poslove koje svi imamo, uz porodice, obaveze u drugim bendovima, ide dosta sporo. A čak i da ne snimimo više ništa, mislim da imati četiri albuma u ovom vremenu u Srbiji nije mala stvar.

BR: I za kraj, hoćete li svirati ceo prvi album od početka do kraja na koncertu? Otkrijte nam bar delić setliste.

Ivica Marković: Svakako ćemo svirati neke pesme koje nismo svirali skoro deset godina. Da li baš sve i kojim tačno redom, odlučićemo u poslednjem trenutku, jer tako volimo da radimo.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.