-

Ivana Miljković Ika (KOIKOI): Možemo da budemo i pomalo kontradiktorni

KOIKOI Dragstor Beograd Pozivi u stranu Down There Studio Uroš Milkić Marko Grabež Moonlee Records Emilija Đorđević Ivana Miljković Ivan Pavlović Gizmo Ogledalo je zrcalo Misisipi galerija fotografije slike
foto: Ivan Dinić

KOIKOI je beogradski sastav koji je za veoma kratko vreme uspeo da osvoji uši slušalaca u regionu. Naime, svoj prvi album „Pozivi u stranu“ izdali su u junu za slovenačku izdavačku kuću Moonlee Records, samo nekoliko dana posle objavljivanja održali izuzetno uspešnu koncertu promociju albuma u bašti kluba Drugstore u Beogradu, a onda ne čekajući dugo zaputili na regionalnu turneju.

Ivana Miljković – Ika u bendu KOIKOI svira sintove i peva, a pre toga je svirala u bendovima Jožik, Went i The End is Near. Završila je digitalne umetnosti na FMK, a bavi se animacijom, preduzetnica je. Osim toga, s vremena na vreme drži radionice Glitch+Art i ima povremene izlete u različitim umetničkim formama – vizuelnoj, digitalnoj, radio formi…

Za portal Balkanrock s Ikom smo pričali o samoj ideji benda KOIKOI, tome kako su ih sve nazivali, odakle u njihovom zvuku paganski i ranohrišćanski motivi, gde se nalaze na skali modernog i tradicionalnog, ali i tome kako se oseća povodom nominacije za HEMI muzičke nagrade i tome šta nam sve lepo spremaju za veliki koncert u Domu omladine koji će održati 16. aprila.

Balkanrock: KOIKOI je bend za koji se može reći da nema definisanog frontmena, već da svako u određenom trenutku postaje predvodnik. Kako ste došli do ove ne tako prisutne forme na domaćoj sceni?

Ivana Miljković Ika: Do takvog pristupa smo došli još na samom početku postojanja benda a navela nas je najpre intuicija, osećaj da svi imamo nešto posebno, svoje, i da to ne treba da guramo pod tepih. Sećam se da smo na tu temu komentarisali otvoreno u kontekstu toga što se Marko više nego uspešno bavi glumom (te je samim tim iskusan izvođač) ali on se odmah ogradio od toga rekavši kako svi imamo nešto posebno da ponudimo. Možda to nije bio utaban put, ali nismo se osvrnuli na tu odluku i uverena sam da smo ispravno odabrali.

BR: U više navrata se u intervjuima pominje da je svako od članova benda našao svoje mesto u bendu. Šta vidiš kao svoju glavnu poziciju/ulogu u sastava, a šta donose ostali članovi?

Ika: Dakako, štaviše, funkcija svakog pojedinca je duplirana – s jedne strane – iznutra – kao člana kolektiva, a sa druge strane – spolja – kao izvođača, autora… Što se tiče prvog svojstva, mislim da moji drugovi iz benda jako cene moju neposrednost i marljivost, a oni se pak ističu blagošću, pažnjom prema detaljima i fanatičnom posvećenošću. U svojstvu spolja, mislim da doprinosim sa notom ezoterije i zanosa, a moji drugovi iz benda su više kul, pristupačni, više rokenrol.

BR: Kada je reč o muziciranju tu je može se reći lako da svako nađe svoj prostor, ipak kad je reč o pisanju tekstova tu se mogu stvoriti određene barijere. Kako prevazilazite ovaj deo, da li pak jedna osoba piše tekst za jednu pesmu ili ste našli način da zajedno radite na tome?

Ika: I sami i dalje opipavamo teren i probamo različite pristupe. Neke tekstove smo pisali kolaborativno dok drugi imaju jednog autora. Neke tekstove smo imali otpočetka dok smo druge pisali u zadnji čas, pred snimanje. Možda zvuči pomalo diletantski, ali meni je milo da nemamo definisane sve funkcije , da ostavimo neke stvari blago elastičnim. Pisanje poezije je po mom mišljenju idealno polje za eksperiment, jer niko od nas nije da kažem preveliki erudita i pesnik po prirodi, svi i dalje tražimo svoj lični izraz, pa samim tim i izraz benda.

BR: Šta KOIKOI predstavlja za tebe? Na koji način ti ovakav bend omogućava da se izraziš?

Ika: Ja stvarno obožavam svoj bend, bez lažne skromnosti. Nikada do sad nisam bila deo nečega što mi uliva toliko poverenja i u šta toliko jako verujem intuitivno, gde se osećam da se razvijam u najboljem smeru kao jedinka i kao deo većeg stroja. Mi stvarno imamo lude fiks ideje, i nikad nam ni jedna nije bila loša. Do sada mislim da je svaka uspela, to mi pruža strašno zadovoljstvo.

KOIKOI Dragstor Beograd Pozivi u stranu Down There Studio Uroš Milkić Marko Grabež Moonlee Records Emilija Đorđević Ivana Miljković Ivan Pavlović Gizmo Ogledalo je zrcalo Misisipi galerija fotografije slike

BR: Dosta brzo, posle same objave albuma, ste “uleteli” na turneju po regionu. Koji su glavni utisci koje nosiš za zajedničkog druženja, putovanja i svirki?

Ika: Uhh imam ih puno, koliko imate mastila u štampaču? Stvarno smo se odmah bacili u vatru, ni sami ne znajući šta da očekujemo, pa nismo puno ni očekivali. Naišli smo na fenomenalne reakcije publike, predivno gostoprimstvo, na solidarnost jedni od drugih, i na jako puno kvalitetnog zezanja po celom regionu. Ovo je stvarno najlepši posao koji čovek može da radi, da zabavljaš ljude, praviš sadržaj, iznosiš ga pred masu. Imali smo, naravno, i trenutke slabosti, kao na primer posle letnje turneje kad smo stajali na granici Batrovci 8 sati, a Marko je krenuo pešice jer je isti dan morao da bude u Crnoj Gori zbog predstave.

Na toj turneji nam je posebnu podršku pružio prijatelj benda Strahinja Blažić, koji je išao sa nama, bio nam je na putovanju i mama i tata, i prodavao majice, i vozio, i zasmejavao nas kad smo bili daun. Treba biti posebna sorta fanatika, ali mislim da smo svi baš kakvi trebamo biti, pa je sve zapravo išlo kao vruć nož kroz puter.

BR: Prvo izdanje, pa odmah velika izdavačka kuća…Kako ste zadovoljni dosadašnjoj saradnjom sa Moonlee Records i šta to njih čini posebnima u regionu pa ste potencirali da baš oni budu vaš izdavač?

Ika: Miran je velika faca, ali je jako probirljiv, pa nam je njegov amin od početka bio odličan znak, da on vidi da mi želimo, da možemo i da hoćemo. Pošto sami nemamo nikakve sklonosti niti razumevanja prema administraciji, bilo nam je bitno da izdavač jako dobro poznaje procese, administrativne protokole, funkcije muzičkog biznisa. Moonlee je sve to, a još kao plus, divan čovek koji uvek ima razumevanja i na kog znaš da možeš da se osloniš u bilo kom trenutku.

Sigurna sam da ima još odličnih izdavača, no, manja izdavačka kuća verovatno nema tu mrežu kontakta, dok veća verovatno ne može da nam pruži posebnu pažnju da se razvijemo do maksimuma. Moonlee je za nas efekat zlatokose – baš taman.

BR: Koi je vrsta japanskog šarana po kojoj je sam bend dobio ime. Postoji li neki poseban razlog zašto ste duplirali tu reč i nazvali se KOIKOI?

Ika: KOIKOI je neka kovanica koja se pojavljuje kao to što kažeš, dva šarana koja su nas inspirisala, te kao igra kartama iz japana (KOI znači u slobodnom prevodu ajde), te kao naziv afričke grupe naroda. Već su nas ljudi zezali akonto imena na sto načina – kojikoji, koji moj, toitoi… To mi je dobar znak, svi mogu da ga upamte, reaguju bez razmišljanja, prihvataju, kao da je nekako iznad jezika. Mislim da nas je ovaj fenomen totalno kupio, a da ni sami nismo znali šta radimo.

KOIKOI
foto: Nemanja Knežević

BR: Da se zadržimo još malo na imenu. Iako Grabež u jednom intervjuu pominje da nije bilo nekog posebnog razloga za izbor ove reči, ove ribice u japanu su ipak simbol naklonosti, ljubavi, prijateljstva i zajedništva. Može se reći da su svi ovi motivi poprilično prisutni u vašem stvaranju…

Ika: I sama sam na to ciljala odgovarajući na prošlo pitanje, delovali smo skroz intuitivno u datom trenutku, hteli smo da pobegnemo što dalje od pretencioznosti, u totalnu neodređenost, ali izgleda kao da smo naboli nešto što deluje pre nego što se pojavi jezik i tumačenje. KOIKOI je meni nešto što deluje kao simbol, kao skup linija ili skup glasova u koje se može potom upisati svakakav sadržaj. A koji je to simbol pak univerzalniji nego što je ljubav i zajedništvo?

BR: Očigledno su životinje i priroda velika inspiracija za vas – ime ste dobili po ribici, na naslovnici vašeg albuma se nalaze bivoli, a mnogi motivi iz prirode su prisutni u stihovima. Koja je veza između muzike i identiteta benda i prirode?

Ika: U divljini se osećamo dobro, ona nas vraća na to pra-mesto gde smo kao ljudi bili okruženi skladom. Ne može, primera radi, šuma, mačka ili potok, da bude kič. Može da bude samo to što jeste, a mi možemo da se potrudimo da opevamo te motive najbliže što možemo toj idealnoj verziji, najbliže onakvima kakvima ih vidimo.

BR: Ono što je takođe jako prisutno kod vas je autentično “koketiranje” sa folklorom i tradicijom (najprimetnije u pesmi “Hrast”). Odakle ovi elementi u vašoj muzici i koja je njihova glavna uloga?

Ika: Da, mislim da je bilo kakav pomen konzervativizma dugo bio bauk. Drago mi je što osećam da se to menja, ne samo kod nas nego recimo i Sv. Pseta dosta koketiraju sa tim. Meni su i paganština i ranohrišćanske verske prakse zapravo super mitovi i zanimljive priče, sadrže nešto skroz univerzalno, što ne vidim zašto bismo izbegavali, štaviše, prijemčivo je. U krajnjoj liniji, ako dopustiš da neka tradicija ili kulturna baština nestane, onda ju je mnogo teže ponovo izgraditi, nego da si je negovao sve vreme.

BR: Opet, naspram celog upliva motiva iz prirode i tradicije, imamo i pesme koje nas bacaju u “zagrljaj” betona, klabinga i modernog društva. Gde se nalazi KOIKOI na toj skali tradicionalnog i modernog?

Ika: Možda smo više na klackalici nego na skali hahah. Pa pogledajte i tipičan rejv koji se događa u prirodi. Basovi gruvaju, semplovi idu dugo dugo, ljudi igraju… I sve to se događa na nekakvoj poljani. Ne vidim zašto bismo morali da biramo – ovo ili ono. Možemo da budemo i pomalo kontradiktorni, a možda nas baš to i načini slojevitijim.

KOIKOI Dragstor Beograd Pozivi u stranu Down There Studio Uroš Milkić Marko Grabež Moonlee Records Emilija Đorđević Ivana Miljković Ivan Pavlović Gizmo Ogledalo je zrcalo Misisipi galerija fotografije slikeBR: Kada ti traže da im predstaviš svoj bend jednom pesmom, koju stvar s albuma im pustiš i zašto baš nju?

Ika: Trenutno sam u iščekivanju spota za „Krinolinu“ i opet sam opsednuta tom pesmom. Baš danas sam je puštala saputnicima u blabla caru. Volim je posebno zbog izrazito ženskog senzibiliteta, a posebno u kombinaciji sa „Hangarom„, jer mi je on njen muški klupski saputnik.

BR: Koji je to sastav s kojim žudiš da KOIKOI podeli binu?

Ika: Umrla bih od sreće kad bismo svirali sa King Gizzard and the Lizard Wizard! Ako neko može da nam to obezbedi, ima doživotne karte za koncerte od mene.

BR: Od ukupno 325 prijavljenih umetnika ušli ste 27 najboljih i na taj način nominovani za HEMI Music Awards. Kako gledaš na ovaj uspeh koji će vam potencijalno otvoriti još mnoga vrata u muzičkoj industriji Evrope?

Ika: Za početak, meni je samim tim da smo u tako dobrom društvu – Sana Garić i Vizelj, to mi je već super. Imamo tu sreću da smo se pojavili baš u trenutku kada se sva vrata otvaraju, razmena u okviru regiona je sve jača, jezičke barijere se ruše a nerazumljivi jezici su sve više egzotika i sve manje zastrašujući… Sam HEMI radi odličan posao, ne samo za muzičare nego i generalno za muzičku industriju, nudi seminare, radionice… Nudi platformu da se za nas čuje dalje, da se pesme više vrte. Sve je to za nas prelepo.

BR: Bliži se i najveći koncertu vašoj dosadašnjoj karijeri, naime u pitanju je nastup u sali „Amerikana“ u Domu omladine Beograda. Šta nam fino spremate za ovu priliku, koliko si uzbuđena?

Ika: Gde početi! Spremamo puno toga – vinile, nove majice, spot za Krinolinu, kao i još poneko iznenađenje, i TV gostovanje… sve to zajedno predstavlja jedan paket koji spremamo već oko godinu dana i koji smo dugo čekali. Sam nastup biće naš najveći produkcioni zalogaj do sada, biće šou u pravom smislu te reči. Uzbuđena sam do plafona, svaki dan prolazim pun spektar emocija, od totalne panike do apsolutne euforije. Ono što me smiruje je činjenica da znam da imamo najbolju zamislivu u ekipu, podršku publike i podršku scene, a to je, po mom mišljenju, najveća sigurnost koju možemo imati.

BR: Gost na vašem nastupu biće Ivan Šćapec, kome ste Grabež i ti nedavno bili gosti u spotu za pesmu „Riječ“ njegovog benda Seine. Kakvo je za tebe iskustvo bilo snimanje ovog spota?

Ika: Jako me raduje Eine nastup u DOBu, ja bih tog čoveka slušala dvaput nedeljno da mogu i ogromno mi je zadovoljstvo svaki vid saradnje sa Seine. Snimanje spota za „Riječ“ je bilo autentično iskustvo kakvo dolikuje tako posebnom bendu. Rediteljka, Marina Uzelac, je divna za rad i takođe prijateljica benda, s njom smo već imali prilike da radimo liveseshku za Venues From the future u Kvaci22 letos, pa smo već dobro znali i koliko je divna, inteligentna, visprena.

Samo snimanje je bilo jako organizovano, ekipa je bila profesionalna i raspoložena, a moj najveći utisak je bilo pomeranje svih ličnih granica. Naime, ništa nisam videla kroz sočiva, osim izvora svetla, njih sam videla sasvim jasno, pa je iz moje perspektive to izgledalo kao da držim sam plamen, i sve vreme sam osećala vrelinu u rukama. Knjigu nisam videla, kao ni kameru. Jako me je zabavio ovaj performativni izlazak iz zone komfora, tako da, ko zna, možda sledi neki KOIKOI feat. Marina Abramović.

Spot za pesmu „Riječ“ (printscreen)

BR: Da li bi možda s našim čitaocima podelila još neko ime koje će s vama deliti binu? Ili im bar dati hint za nagađanje…

Ika: Kako da ne, april će nam biti u znaku dragih Šajzerbiterlemona, sa kojima krajem aprila idemo preko Budimpešte (A38) čak do Bratislave (Sharpe festival) a uputiću i jedan namig Sitzpinkerima sa kojima se posebno radujem da sviramo u Novom Sadu krajem aprila.

Imaćemo i mini tour početkom aprila u BiH, zatim veliki koncert u DOB-u, a posle toga prva turneja van regiona. To su već velike stvari, a onda još na to spremamo i nove pesme. Nema odmora!