Posle održane svirke kragujevačkog KBO-a na ovogodišnjoj Nisomniji , razgovarali smo sa frontmenom i osnivačem benda, tekstopiscem, kompozitorom i producentom, Sašom Vujićem Vujom.

Tvoji utisci sa upravo održanog koncerta u Nišu, posle dve godine?

Vuja: Ja obožavam uvek da dođem u Niš. Možda su to neke stvari koje su povezane sa Skali i Molderom, ali ne znam. Odgledao sam svih 9 serijala… Sviđaju mi se ovi rovovi, samo se nadam da neće doći par bagera i potrpati nas sve ovde, zajedno, hehe, ovde je super, strava.

Večeras ste premijerno izveli novu pesmu, novi studijski album je u izradi, šta nam možeš reći više o tome?

Vuja: Mi smo taj album završili tačno pre godinu dana, ja sam ga miksao to vreme i mislim da sam ga konačno izmisksovao. To mi je noćna mora kad treba nešto da mislim za sebe, u studiju, kad treba nešto uradim to je meni katastrofa, nikad ne znam da l’ sam dobro uradio. Znači, godinu dana miksovano, urađen i omot, sve, sve, sve, samo ja to još kao preslušavam da vidim da li je dobro ili ne. Album se zove Prosta Proza, i mnogo je dobar. Ne volim albume koji kao čuješ dve pesme i čuo si ceo, ovde u bukvalnom smislu svaka pesma kao da je svira neki drugi bend, super je, majke mi, hehe.

Da li će biti neke duže turneje u budućnosti, postojite već 27 godina, bliži se nova godišnjica, 30 godina KBO!-a?

Vuja: Turneja u Srbiji ne može da postoji zato što u celoj Srbiji ima tri kluba koji konstantno rade, tako da to ne znam. Vidiš, lepo si ti postavio, eto upravo sada imamo turneju, mini turneju, sutra sviramo u Smederevskoj Palanci, a prekosutra u Kragujevcu, i to je turneja, zar ne?

Kakvo je trenutno stanje što se tiče bendova, svirki u Kragujevcu?

Vuja: Kragujevac je Sijetl, srpski Sijetl, ima mnogo bendova i Kragujevac ima stalno svirki. Znači, jednom nedeljno mora da postoji svirka. Postoji Dom Omladine, tu je i Studentski Kulturni Centar i bar neki privatni klub gde može da se napravi svirka. Tako da dešavanja uvek ima u Kragujevcu, za razliku od drugih nekih gradova, ja ne verujem ni da u Nišu postoji neki klub gde se redovno svira?

Pa i nema, nema…

Vuja: Naravno, a da ne pričamo o žabokrečinama tipa Gornji Milanovac, Kraljevo, Aranđelovac… Tamo se desi nešto u godinu dana, kada gradske oči za dan grada možda izdvoje neku kintu da operu pare, dovedu Riblju Čorbu ili Van Gogh, i kažu to vam je to za godinu dana, hajde ćao kući, đaci, gledajte, imate „Pink“ i fuck off. Možda ste primetili da se svi žale na svoj grad, ali Kragujevčani uvek dižu svoj grad zato što se stalno nešto dešava, miran je grad, nema mafije, nema tuče, nikada se na koncertu nije desila tuča, i svi su okej.

Šta misliš o sadašnjoj sceni, u Kragujevcu, i uopšte u Srbiji?

Vuja: Evo malopre smo baš pričali, kad smo dolazili ovamo, KBO postoji od 1982. znači to je 27 godina, sećamo se pre, gde god sviramo to je puno, krcato, to je ludilo, super. I onda, skapirali smo jednu zakonitost koja je stvarno ultraistinita – sve što je bio jači „Pink“ signal, manje i manje je bilo rokenrola. Ne pričam to o panku nego sve što je „Pink“ televizija bila jača, rokenrol je bio slabiji, zato zaključak je zaista…Šta reći…

Kakav je odnos medija u Kragujevcu prema muzičkoj sceni, koliko ima priloga, ako ih uopšte ima i da li se piše nešto o bendovima koji postoje tamo?

Vuja: Pazi, u Kragujevcu ne znam, imaš 5,6 tih gradskih televizija, njihov uticaj, uopšte na popularizaciju rokenrola je minimalan. Televizije koje mogu da se gledaju u celoj Srbiji, znači koje imaju taj nacionalni signal, i dok ne bude neke emisije ne B92, Foxu, Pinku, RTS-u rok će uvek biti nemoćan…

Margina?

Vuja: Ne, ni margina, nego ne postoji. Ja ne znam da li uopšte postoji na ovim gore pomenutim televizijama pola sata neke muzičke emisije… Mislim da ne postoji… Pre je uvek bilo neke emisije: „Rokenroler“, „Rok Cirkus“, vi se možda i ne sećate.

Sećamo se „Garaže“?

Vuja: „Garaža“? Pa to je bila anti reklama za bendove, tamo su mogli da se reklamiraju bendovi čiji tate i mame poznaju urednicu na RTS-u tadašnjeg komunističkog režima. Mora da postoji neka emisija koja će reklamirati koliko toliko neku rok scenu, pola sata – pola sata. Dete u kući jede ono što mu se servira, ako mu ne serviraš nikad KBO ono neće znati šta je KBO. Isto tako, ako ovim klincima ne serviraš rok, pank, i ako im serviraš samo Cecu, Micu, Gacu, ovo ono, ono će samo znati za takve muzičke pravce, a ako mu ne serviraš KBO rećiće šta je to, čemu to služi, ja bih to da slušam ali nikad nisam čuo! To je to, sve se svodi na internet, kao ima me na internetu. Pa na internetu svi ovi ljudi imaju svoj profil, znači jedan KBO, jedan tamo Pera ima svoj profil na maj spejsu koji su potpuno jednaki. I taj internet je postao neka megalomanska pojava, sve je dostupno i ništa nije dostupno.