Horse Lords su prave dušice baltimorske scene – naizgled strogi, kako izgledom tako i politički, a zapravo dobričine sa izuzetno istančanim sluhom za avangardna strujanja, posetili su Beograd u okviru ovogodišnjeg Changeover 2023 festivala. Nakon tonske, uhvatili smo priliku da proćaskamo o tome šta muzika može biti izvan pukog prenosioca emocije, i naučili mnogo o međusobnim odnosima u bendu.

Balkanrock: Umesto formalnog upoznavanja, možete li mi reći, šta je potrebno kako bi neko postao Horse Lord?

Owen: Vau!

Balkanrock: Prva stvar koja vam pada na pamet!

Owen Gardner (gitara): Strpljenje, pretpostavljam. Nisam siguran.

Max Eilbacher (bas): Strpljenje. Spremnost da se prihvate greške, i da se iz njih uči. Smernost.

Andrew Bernstein (perkusije, saksofon): Da, i kompromisi. Mi smo bend, stoga i pišemo muziku zajedno. Smatram da uvek postoji element saradnje, bilo da je u pitanju kompromis u pogledu sopstvenih, ili praćenje tuđih ideja. Postoji jak osećaj kamaraderije.

Owen Gardner: Kao i poverenja. Svi verujemo jedni drugima u donošenju ispravnih odluka. Može se desiti da ne poverujem odmah u nešto što se dešava, ali moram na određeni način da verujem da postoji plan koji će se pretvoriti u nešto.

Balkanrock: Odnosi koje opisujete na površini su jako jednostavni – pojmljivi velikom broju ljudi. Ipak, u svojim intervjuima, na primer, pričate o nekim tehničkim stvarima, i za neupućene, dosta opskurnim i teškim uticajima, muzičkoj teoriji… Da li vam fale osnovne, jednostavne konverzacije o emotivnom odjeku u muzici?

Andrew Bernstein: Da, mislim da u suštini, ne pokušavamo da se krijemo iza svega toga. Nije kao da, kada stvaramo, koristimo taj jezik kao takav. Možda se pozivamo na njega, ali mislim da postoji neki osnovni nivo redukcije u našem opštenju.

Owen Gardner: Ultimativno, kada smo zajedno, interakcija nam je veoma ljudska. Sve to je u krajnjoj liniji podložno teoretizovanju, ali ne smatram da muzika dolazi iz teorije.

Max Eilbacher (hobit): Kada odlučujemo da, u redu, ovaj deo zvuči dobro, stvara dobar osećaj; to jeste emocija, ali mislim da mi to zamišljamo u smislu, „ovo će biti tužan deo pesme“. Angažujemo se sa zvukom kao instrumentom prenošenja.

Andrew Bernstein: Izvan jezika.

Max Eilbacher: Upravo, sredstvom za prenošenje osećaja koje ima magijsku moć da da glas emocijama koje se ne mogu izgovoriti.

Owen Gardner: Na kraju, naša verovatno i nije preterano emotivna muzika, i to je u redu. Imamo druge načine i izlaze za ispoljavanje emocije, neke od njih i muzičke. Mislim da muzika može biti više od sredstva samoizražavanja ili prenošenja emocija, iako su oba itekako validna.

Balkanrock: Vaša fascinacija zvukom kao takvim, nije strana mnogim avangardnim strujanjima. Šta je bila vaša „početnička droga“ koja vas je uvela u te vode, u muzičkom smislu?

Andrew Bernstein: UbuWeb!

Max Eilbacher: Minimalizam je bio neka vrsta eureka momenta za mene – trenutak gde sam se identifikovao sa muzičarima kao kompozitorima, i rekao sebi da želim da budem kompozitor. Pre toga, govorio sam sebi da želim da sviram muziku, budem u bendovima. Ali, nakon susreta sa minimalizmom, shvatio sam da muzika može da funkcioniše na taj drugi način, koji sam možda i čuo u drugim kontekstima, ali ne i artikulisan na taj način. To je otvorilo vrata prema mnogim drugim muzikama.

Balkanrock: Da li Vam u tom slučaju smetaju to što ste asocirani sa svetom rock muzike. Pritom, ne mislim samo u pogledu zvuka, već i celog industrijskog ciklusa – promocija albuma, turneje, intervjui, recenzije, ceo taj dril?

Owen Gardner: Mnoge od tih stvari smaraju. Mislim da bi ti svaki rocku srodan bend rekao da je dosadno [baviti se tim stvarima]. Bendovima koji ponosito nose tradiciju sastava poput Deep Purple verovatno je jako dosadno da se bave tim radnjama kroz koje i mi prolazimo.

Andrew Bernstein: Industrija nije zabava. Industrija je industrija.

Max Eilbacher: Ali, takođe, odlučili smo da predstavimo ovaj bend kao rock bend, sa rock instrumentima – da damo utisak o sebi kao rock bendu, iako preuzimamo mnoge ideje i uticaje iz mnogo različitih mesta. I to je na neki način, ne znam, kultura iz koje dolazimo, „ovako se biva muzičarem“.

Owen Gardner: To nas čini fleksibilnim, i omogućava stvari koje u suprotnom ne bi bile moguće.

Balkanrock: Sada, kada je prošlo godinu dana od „Comradely Objects“…

Owen Gardner: Vau, okej!

Balkanrock: Šta ste naučili kada je u pitanju političko angažovanje, specifično, na ovom nivou objekta? Očigledno, muzika ne može promeniti svet, što smo videli još od panka, stoga ovo pitanje treba shvatiti na ne-naivan način.

Andrew Bernstein: Muzika je duboko subjektivno iskustvo, i to volim kod nje. To je čudno, paradoksalno kolektivno-subjektivno iskustvo. Možda nisam naučio to u toku ove poslednje godine, ali sam definitivno utvrdio [stav]. Možda stalno to utvrđujemo u svim našim praksama – ako možeš da prezentuješ [stvaralaštvo] i tako podesiš nečiji subjektivni svet, pa makar i na najmanji, nano-, granularni način, to je odlično.

Mislim da je sve što radimo od početka u kontinuitetu s tim. (kroz osmeh) Mnogo smo svirali ove godine, koja je, iz geopolitičkih razloga, naročito nenormalna, pa smo učili da manevriramo kroz stvari koje smo uvek prolazili, i to na još veštiji način.

Owen Gardner: Rekao bih isto. U pitanju je ravnomeran napredak od samog početka, i sličan skup briga kada je u pitanju odnos muzike i politike. Možda sve to izgleda beznadežnije u nekim trenucima, kao na primer sada, ali mislim da je svakako u pitanju jedna plodonosna ideja.

Balkanrock: Hajde onda da privedemo razgovor kraju uz neku vedriju temu! Pomenuli ste da je muzika subjektivno iskustvo, i čini se da su igrivost, pa čak i humor, izuzetno važni delovi albuma. Zanima me, da li je u pitanju samo površinski efekat vaše kompozicije, ili nešto što ste hteli da postignete?

Owen Gardner: O, pa u muzici ima gomila fora i šala, koje su tu od početka naše karijere. Definitivno nikada nismo pokušali da je pravimo previše ozbiljnom; mislim da je na delu jak element igre.

Andrew Bernstein: Mislim da ovo upućuje i na prošlo pitanje: ubacivanje igre u muziku je jednako politički potentno kao direktni odnosi, reference, gestovi moći. U muzici je, na određeni način, moguće pozicionirati igru kao političku protivtežu. Šta je čin igre u muzici? Je li to metafora koja ukazuje na nešto smešno? Krije se iza nečega? Postoji nešto u toj igrivosti što vredi istraživati.

Balkanrock: Za kraj, jedan utisak koji se stiče i iz dosadašnjih intervjua i sada, uživo. Čini se da ste potpuno sinhronizovani, tako prijateljski nastrojeni. Pretpostavljam da gurate jedni druge u pogledu muzičkih granica, inovacije i slično, ali da li ikada idete jedni drugima na živce? Da li je bilo konflikata?

Owen Gardner: Pa, rekao bih definitivno manje nego kod većine drugih ljudi. Definitivno, kada se uporedi s drugim bendovima…

Andrew Bernstein: Ja zaboravim na to na neki način, ali kada izlazim sa drugim muzičarima i prijateljima, čujem te horor priče [o međusobnim odnosima u bendu], i budem kao, „oh, pa to se nikad ne događa?!“ Mi nismo na turneji kao pravi rock bend, nismo u kamionetu 6 meseci bez prekida. Mislim da je to drugačiji tip scenarija, iako smo radili nešto slično.

Owen Gardner: U prošlosti smo radili dugačke i teške turneje, (kroz smeh) prošli smo loša iskustva zajedno. Mislim da je na delu opšta averzija prema konfliktu i dobar osećaj, stvari kao što su poštovanje i međusobno poverenje.

Max Eilbacher: Imamo duboko poštovanje jedni prema drugima. Ako neko nešto ne može ili ne želi da uradi, nećemo ga gurati.

Andrew Bernstein: I nemamo pevača! (smeh)

Owen Gardner: Mislim da to održava taj nivo bezvlašća koji je jako važan da stvari ostanu civilizovane.

Andrew Bernstein: Pevač je postojao, ali smo ga sasekli! (smeh)

Nakon ovog izuzetno poučnog razgovora, bend je odsvirao fantastičan, utegnut i duboko eksperimentalan set, o kojem možete pročitati u zvaničnom izveštaju s poslednja dva dana Changeover 2023 festivala. Ko nije stigao da ugrabi poslednju tour-ediciju Comradely Objects na vinilu tokom koncerta, može da poruči standardno izdanje direktno sa Bandcamp profila benda, ili da jednostavno uživa u potentim istraživanjima granica rocka u digitalnom obliku.