Darko i Aleksandar (Hill): Ne očekujemo od svakoga da mu se svidi naša muzika

Hill Elektropionir Beograd

Stasali još na šabačkoj andergraund sceni, Darko Marinković i Aleksandar Apostolovski dolaskom u Beograd ostvaruju svoju kristalno jasnu viziju muzike osnivanjem dua Hill. Zasnovana na doom, stoner, sludge i noise zvuku redukovanom na bubanj, bas gitaru i ponekad sintisajzer, muzika Hill-a je mnogima nepoznanica imajući u vidu da ovaj par još uvek laganim, ali sigurnim koracima dopire do potencijalne publike.

Pred njihov nastup sa rumunskim bendom Methadone Skies rešili smo da ih upecamo u studiju na probi i steknemo uvid u rifove, ritmove, razmišljanja i zapažanja. Ipak, put nas je naveo na jedno za mnoge neočekivano mesto – kanal Vizelj na obodu Borče.

BR: Momci, ima li ribe?

Darko: Nema!

BR: Koliko se često dešava da nema ribe?

Darko: Jako često.

Apostol: Češće nego da je ima.

BR: Za takve momente se verovatno živi, zar ne?

Apostol: Nekad se ni ne svodi na to da moraš da je upecaš. Sam čin pecanja i činjenica da si pored vode je dovoljno opuštajuće i lepo, kao kad si u studiju i sviraš. Prvenstveno kao hobi.

BR: Mnogi bendovi praktikuju drugačije hobije koji uključuju alkohol i opijate. Kako drugi reaguju na vaš hobi?

Apostol: Često se ljudi iznenade, kažu „super“, „kul“, „otkud to“ i ne znam ni ja šta, ali se dešavalo da nam Konsi (Consecration prim. aut.) dolaze na pecanje, idu i drugi sa nama kao što si ti krenuo danas, ali niko se posebno ne iščuđava.

BR: Mislite li da je to formula večne mladosti?

Apostol: Za svaku stvar koju radiš, posao ili hobi, poenta je da uživaš u tome što radiš. Ako se nerviraš onda nema nikakve poente.

BR: Ovo je, znači, vaša joga?

HillApostol: Recimo, da. Samo se ne svodi toliko na razgibavanje, više se umaraš.

Darko: Šetnja više, ali uvek interesantna.

BR: Kakve veze ima pecanje sa muzikom?

Darko: Suštinski nema.

Apostol: Ali ima zajedničkih tačaka. Utiče na kreativnost, opušta na isti način na koji opušta i muzika. Isto mi je da li ćemo da odemo u studio, sviramo, pravimo nove pesme, džemujemo. Isto će da me pukne adrenalin, češće na svirci nego u studiju, ali taj adrenalin na pecanju kad zakačiš nešto veliko… Mogu da se povuku paralele samo sa emotivne strane, to šta ti dobiješ kada odeš na probu, svirku i šta dobiješ kad odeš na pecanje.

BR: Probe, svirke, pecanje: šta je najvažnije?

Darko: Nemoj to, brate. Mene Junior jednom pitao, „kad bi ti neko rekao da moraš da biraš, pecanje ili sviranje?“ Da odgovorim za tri sekunde, ne mogu. Danas je subota, sviramo za sedam dana, umesto što smo na probi otišli smo na pecanje.

Apostol: Rekao bih da je taj adrenalin sa svirke, kad izađeš i kad te pukne, kad izađeš, svirka treba da počne i dok to traje, mislim da je nezamenljivo. To bih sigurno stavio na prvo mesto. Sada da li proba i pecanje…

Darko: Kao i probe i svirke, uzajamna potreba izlaska na pecanje da bi nešto upecao, ako ne izađeš ništa se neće desiti.

Apostol: Nikada pre nismo izašli na svirku a da nismo proveli u studiju neko vreme. To što smo sada na pecanju ne znači da nismo prethodna četiri proveli zatvoreni u studiju i da ćemo isto tako i naredna četiri dana. Da bismo trebali možda više, trebali bismo!

Darko: Ali ne bih mogao da poređam to po važnosti. Okej da, dešava mi se da pet minuta pred svirku zaboravim sve kako ide, ali posle svirke je uvek do jaja, ali brate i kad zakačiš nešto, lupa čuka!

Hill Elektropionir BeogradBR: Zamislite da se turneja Hit 202 povampiri i Hill svira. Tri pesme po pravilu…

Apostol: Hill bi svirao jednu.

BR: Ne, kada biste svirali tri pesme, koliko minuta bi trajalo?

Apostol: Kad bismo mi mogli da odsviramo tri pesme? Ne bi to stalo u petnaest minuta.

BR: Koliko bi trebalo da dovede Džeta do tačke pucanja?

Apostol: Hahaha! Morao bi da pravi kompromise kakve nije pravio to sad. Ali pred treću sigurno.

Darko: Kad bismo svirali najkraće koje imamo pa da to bude oko dvadeset pet minuta.

Apostol: Obzirom da uživo sviramo obično četiri pesme koje traju četrdeset pet minuta sveukupno, pa ti to podeli.

Darko: Ali te pesme nisu ništa usiljene da traju po dvadeset minuta. Sve te pesme koje sviramo smo i sekli, bile su nekad duže ili kraće.

Apostol: Traje koliko mi mislimo da ima smisla i koliko nam je prijatno da je sviramo. E sad, ja mislim kad budemo izdali nešto, kada si se dotakao svega toga, mislim da ćemo retko kad imati pesmu koja je za taj tipični radijski format da bi je neko u okviru nekog programa pustio.

BR: Da li biste, da neko traži od vas kao uslov za puštanje na radiju, napravili radijski format neke od vaših pesama?

Apostol: Radio edit kao što rade neke veće face? Ne, ne bih. Imamo mi i pesmu koja traje tri i po minuta i pre bih ti dao tu pesmu koja je kao takva već celina. Iako ima dosta repeticije u pesmama i nema teksta, ne bih dao da se seče, jer da može da se seče ja bih je napravio kraću.

Darko: Nije radijska muzika, brate.

Apostol: Nemam ja nikakav problem da to neko pusti na radiju ako nađe za shodno.

Hill Elektropionir Beograd

BR: Da li to znači da je digitalna varijanta bacanja stvari na internet, gde ne postoje nikakve granice po pitanju toga, korisna? Koliko utiče na slušanost?

Apostol: Sigurno više ljudi saznaje za novu muziku baš putem tih platformi nego na radiju. Na radiju možeš da čuješ Artan Lili ili Buč Kesidi, a retko kad ćeš na radiju čuti da će neko pustiti The Father of Serpents, Consecration… „Dvestadvojka“ još možda i radi, ali ne mogu da zamislim da neko pusti Hill u tri sata popodne u autu u beogradskoj gužvi.

Darko: Ali može da pusti neki online radio, pre će tamo završiti neka naša pesma, jer ni to nije isti format radija.

Apostol: Na kraju krajeva, ljudi koji slušaju to što mi radimo, doom, stoner, noise, post metal, post rock – njima će to biti zanimljivo. Ne očekujemo od svakoga da mu se svidi naša muzika. Meni je super kad neko čuje i svidi mu se koncept našeg benda koji je bas i bubanj. Svi su iznenađeni, nema mnogo tih bendova kod nas, bez obzira na žanr. Zato je dobro ovo vreme kada bend kao što je Hill i gomila manjih underground bendova u Srbiji, tu si zakopan, niko se tobom ne bavi, za razliku od pre deset-petnaest godina možeš sam da se baviš svojom muzikom. Koliko si ti entuzijasta, toliko možeš da guraš svoj bend preko platformi koje ne zahtevaju veliko ulaganje da bi se izreklamirao koliko-toliko da bi došao do publike koju misliš da bi to moglo interesovati.

Darko: I to je sve andergraund, bendovi na radiju i TV, a mi smo još ispod toga. Na Festivalu srpskog podzemlja smo bili najveći andergraund jer jedini nismo imali objavljeno izdanje.

Apostol: A pojavili smo se i na drugim mestima i osećali smo se lepo. Publika diguje, imali smo lep prijem. U Novom Sadu je bilo kul, u Temišvaru oba puta… Ljudi koji to vole, nekima će se dopasti, nekima neće, u tom momentu super, u nekom drugom možda ne bi bilo.

BR: Vinil, CD, kaseta, online?

Darko: Mislim da jedino što ima smisla je ploča. Diskove niko ne koristi. Ja se ložim na ploče i to mi je super. Možeš da napraviš kasetu, da se malo sprdaš, ali mislim da je ploča jedino što ima smisla.

Apostol: Ploča kao fizičko izdanje jedino dolazi u obzir. Za širu publiku – online. Najlakši način da do tebe neko dođe. Čak možda ne moraš ni da staviš da se to plaća. Ti ćeš na svojoj stranici za Facebook ostaviti linkove za Bandcamp, štagod da imaš, gde će uvek neko moći da te kontaktira, ako se zainteresuje ili ako želi na bilo koji način da sarađuje sa tobom.

BR: Jeste li našli putem neke od platformi neki vama zanimljiv bend?

Apostol: Ja sam se oduševio što sam na Bandcamp-u našao diskografiju benda Xaxaxa iz Makedonije, nigde nisam mogao da nađem, čak je i na YouTube-u sve to parcijalno (a YouTube je pogrešna platforma za slušanje muzike, predviđena je za video) i gospoda su tamo okačila, možeš da slušaš, da skineš za dž, to je neki njihov fazon i meni se dopada.

Darko: Ja ne blejim na Bandcamp-u, slušam muziku sa ploče i hard diska, a bendove nalazim na Last.fm.

BR: Da li je to možda sada i jedini način da se nešto zaradi?

Apostol: Upravo sam to hteo da kažem. Muziku ne posmatram, bar ovo što Hill radi, kao nešto od čega će moći bogzna šta da se zaradi. Nije nam fokus na zarađivanju bilo kakve kinte. Ulagaćemo u sebe, u opremu…

Darko: U marketing nikada nismo i nećemo ulagati. Nikada nismo preko marketinga došli do svirke, svirali smo jer nas je neko zvao ili ne znam ni ja.

BR: Da li je merchandising više marketing, promocija ili to dolazi iz ljubavi?

Darko: Ako mene pitaš, to je kultura sama za sebe. Ložimo se na nalepnice, lepiš ih svuda, pa volimo bendovske majice, nosimo ih.

Apostol: Voleo bih da neko može da nosi našu majicu.

Darko: Ne da bismo od toga zaradili ili reklamirali bend, nego čisto zato što je to gotivno.

BR: Koliko imate različitih vrsta varalica?

Darko: Ja imam preko sto.

Apostol: Dobar sam. Šezdeset, malo manje.

BR: Da sad neko od čitalaca razmišlja o tome da počne pecati, koliko bi ga koštala osnovna ulaganja?

Darko: Za neke normalne pare može da se kupi pristojan pribor i da mu bude baš lepo. Kad kažem pristojne pare, za sto evra možeš da kupiš sve što ti treba da izađeš i da pecaš.

Apostol: Da izađeš iz kuće ti je sto evra.

BR: Momci, bistro!

Komentari

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde