-

NaslovnaIntervjuiDogs in Kavala: Drago nam je kada nas neko pronađe

Dogs in Kavala: Drago nam je kada nas neko pronađe

Dogs in Kavala

Mladi svestrani trio, Dogs in Kavala, jedan je od najprominentnijih urbanih aktova sa naših prostora. Ovaj mladi sastav svojim zvukom evocira na pacific northwest i autore koji stvaraju u tom podneblju. Momci bi se sasvim sigurno fino uklopili sa audio klimom koja tamo vlada, gde bi mogli da se nađu na nekom od famoznih KEXP sešna. Dogsi su nedavno bili nominovani za učešće u početnoj fazi HEMI Music Awards 2021 koji će im omogućiti da prošire bazu fanova izvan našeg regiona, u kojem su već uveliko poznati. Ovaj povod, iskoristili smo za razgovor s ovom ekipom kako bismo saznali šta misle o ovoj jedinstvenoj prilici, generalnoj situaciji u zemlji i naravno svojoj muzici.

BR: Zdravo dečaci, kako ste? Kako je u Beogradu?

Dogs in Kavala: Ćao, ćao evo nije loše. U Beogradu lepo i zagađeno, hladno pa toplo pa hladno…pa toplo, pa tri sloja.

BR: Za početak, recite nam kako ste počeli? Zašto ste počeli da se bavite muzikom?

Dogsi: Kako ko, jedan od nas je počeo u srednjoj, drugi u osnovnoj, a treći dok je išao na faks. Ritam je nastao u Inex filmu, na prvim džemovima koji su tamo zaživeli, uporedo sa psihodeličnim rifovima koji su nastali u Bigzu. Sve nas spaja ljubav prema muzici i stvaranju, kao i želja za druženjem, putovanjem i širenjem kruga prijateljstva.

BR: Ime Dogs in Kavala vodi poreklo od grčkog grada Kavala i priče da su vas tamo napali divlji psi. Kako se to dogodilo i odakle vi uopšte u Kavali?

Dogsi: Siniša i Srđan su išli na Fuzztastic Planet Festival, 50-ak kilometara severno od Kavale u Grčkoj. Srđan je išao bajsem iz Beograda, a Siniša je stopirao iz Skopja pa su se tamo našli. Festival je bio baš dobar gas, kamp u šumi, bleja na prostirkama i psihodelični stondirani rok sve u šesnaest. Plan je bio da nakon festivala ostanu još par dana na moru. U Kavali su se našli u kasnim večernjim časovima već poprilično izmoreni od puta. U potrazi za štekom na plaži gdje bi prespavali, našli su se na samom predgrađu grada gde su počele da se dešavaju bizarne situacije. Odjednom, u jednoj uličici koja je obećavala savršeno mjesto za kamp na plaži, pojavio se čopor bijesnih pasa lutalica koji su krenuli da ih napadaju i od kojih su se jedva odbranili. Na kraju su prepešačili čitav grad i završili u kampu skroz na suprotnom predgrađu grada i tokom tog pješačanja su ih sve vreme pratili psi, a neki su napadali ljude na plažama i kačili se sa drugim psima koje su sretali. Sve to je trajalo šest-sedam sati. To iskustvo je bilo ludo jer ih je kompletno izbacilo iz zone komfora, zbog čega su onako umorni i iscrpljeni krenuli da se osećaju kao životinje i da razmišljaju o preživljavanju poput pasa u Kavali.

BR: Kakve uticaje kupite? Da li se u vašem stvaralaštvu više osvrćete na psihodeliju i surfabilly šezdesetih ili pratite neke savremenije indie tokove?

Dogsi: Nema pravila, trudimo se da ispratimo sve novo što se dešava na domaćoj i svetskoj sceni. Najviše nam leže žanrovski raznovrsni izvođači gde nije akcenat samo na jednom fazonu, već gde ima iznenađenja i nepredvidivosti.

BR: Negde smo čuli da su originalni snimci vašeg prvog albuma bili ukradeni, te da ste morali opet da snimate iznova. Kako se to dogodilo?

Dogsi: Osnovne trake prve nesuđene verzije albuma “Zubi” (bas, gitara, bubanj) snimili smo u Kvaci na jen’, dva, tri pa smo sa tim materijalom otišli u Idvor kod ortaka Novozelanđanina iz benda Dog Power, koji su nam pomagali da dalje dosnimavamo, produciramo i uobličavamo pesme. Onda se desilo da je, na jednoj pauzi od snimanja, kada niko nije bio u selu, otac klinaca iz komšiluka izašao iz zatvora. Ponovo su krenule, do tada redovne, idvorske pljačke u kojima je jedne večeri opljačkana kuća naših ortaka iz koje je, pored ostalih stvari, ukraden i mekbuk sa svim do tada snimljenim pesmama za album. Posle smo otišli u Knap klub i na jen’, dva, tri snimili maltene live album koji smo izbacili kao “Zubi”. I to je to.

BR: Kako stoje stvari u vašem sedištu, Kvaci 22?

Dogsi: Kvaka je zbog pandemije u stanju hibernacije kao i većina kulturnih centara/klubova. Poslednji koncert tamo je verovatno bila promocija našeg albuma “Zubi”, 6. marta 2020. Tri dana nakon toga, krenula su zaključavanja i uveden je policijski čas. Super vest je da Kvaka kao partner učestvuje u dva projekta iz programa Music Moves Europe koja su nedavno odobrena i trajaće narednih 18 meseci. Oba projekta se bave umrežavanjem i razvojem klubova manjeg kapaciteta koji su bitni za lokalnu i regionalnu muzičku scenu. Povezaće se klubovi/kulturni centri iz Roterdama, Ljubljane, San Sebastiana, Budimpešte, Brisela, Beograda, Sente, Pečuja i Velikog Varadina.

BR: Ispričajte nam nešto o novonastaloj izdavačkoj kući Krava 22

Dogsi: Kravu smo pokrenuli sa planom da muzici koju izdamo pomognemo da završi na fizičkom izdanju, a muzičarima koji su je stvorili da je izvode uživo – u što više gradova, u što više zemalja. To pokušavamo da postignemo saradnjom i razmenom informacija, iskustava i kontakata između bendova. Prvi korak bio je u novembru 2019. kada smo sa Kavalama organizovali turneju od 10 datuma po Balkanu. Od tih deset klubova otkrili smo barem tri u kojima smo naišli na odličnu komunikaciju, organizaciju i organsku publiku. Sa tim ljudima i klubovima smo ostali u kontaktu i tamo ćemo slati i ostale bendove. Mreža se sada dodatno širi sa ovim projektima u kojima učestvuje Kvaka. Na raspolaganju imamo jedan kombi što je jako bitan faktor. Pored svega toga smaramo bendove, pomažemo im da pišu i da se prijavljuju na konkurse jer nas zanima to – da pare koje države daju za umetnost nekako preusmerimo i na ovu priču. Eto, tako su i Kavale završile na HEMI-ju.

BR: Šta mislite o nominaciji vašeg benda za HEMI 2021?

Dogsi: Drago nam je kada nas neko pronađe, kada se nekome sviđa muzika koju radimo i pozove nas da sarađujemo. Obično je to neki festival i svirka, a ovaj put je masovni zoom sastanak jednom nedeljno sa menadžerima, umetnicima i profesionalcima u muzičkoj industriji. Širi nam se slika i sve više shvatamo kako sve ovo funkcioniše.

BR: Da li se piše/snima nešto novo?

Dogsi: Period pandemije nam je otvorio vrata novom pristupu u radu na muzici. S obzirom da nismo fokusirani na koncerte i putovanja, vreme smo uložili da naučimo sami sebe da snimamo i produciramo. Smatramo da je to jako bitno za bend ukoliko želi da ima “svoj” zvuk, a to radimo u našem “Studiju Lepote” u zgradi BIGZ-a. Uvijek nosimo laptop na probe, to je nova rutina, i imamo sve već namješteno i spremno da snimamo. Dosta improvizujemo, menjamo se na instrumentima, zatim seckamo, editujemo i miksamo usnimljeni materijal. Kao rezultat toga imamo gotov album, a uskoro izlazi singl i spot za pesmu “Kirbi Police“. Spot smo takođe sami snimili i montirali na telefonima, jedva čekamo da vidite. Tema je Stokholmski sindrom, tehnologija i smrt.

BR: Šta se sluša u vašem delu “šume” u poslednje vreme?

Dogsi: Trenutno se sluša najviše istok, sintisajzeri, pa onda malo ritmovi sa juga, pa odatle na zapadu modulacije i gitare, pa zatim na severu ambijent. Naravno sve ovo spoji kik na četvrti i nešto malo vokala.

BR: I za kraj, koji su vaši omiljeni domaći/regionalni autori?

Dogsi: Drugari Balans iz Ljubljane rade super stvari, Seine, Pridjevi, nemanja, Klinika Denisa Kataneca, Klotljudi, Koi Koi, Azza, Spejs Noksi. Poslušati i šta radi Crni Cerak TV.