Dimitrije Simović (Igralom): “Beograd nije babaroga”

Igralom KC Grad Beograd
Pred nastup grupe Igralom na Indirect Showcase festivalu u Dorćol Platzu u subotu, pevač i basista grupe Dimitrije Simović nam otkriva nekoliko zanimljivih detalja o Igralomu, iskustvima i inspiraciji.

Balkanrock: Za početak, opiši u 5 reči muziku Igraloma i šta ona predstavlja.

Dimitrije: Igra, lom, katarza, čudo, magija.

BR: Već ste izdali drugi studijski album, a postojite tek tri godine. Koliko vam je u postizanju tog dostignuća, nesvakidašnjeg za domaću scenu, pomoglo iskustvo iz vaših prethodnih bendova i šta je vaša formula za uspeh?

Dimitrije: Iskustvo s prethodnim bendovima je svakako bilo vredno: svirajući učiš da sviraš i javnim nastupima se lišavaš nekog preliminarnog straha od tuđeg suda i uha. Da bi se napravio jedan dobar album treba proći, rekao bih, kroz pregršt faza; pre svega, treba se ostaviti sveg drugog što nije muzika koja kulja u tebi, ostati nasamo i oslušnuti svoju dušu i brže bolje se dohvatiti instrumenta ili papira i olovke. Piši, sviraj, pevaj, piši, pevaj, sviraj, sviraj, sviraj, pevaj, piši, sviraj ×1.000.000.000 i ako u tom procesu ne isprovociraš svaku zamislivu i nezamislivu emociju, onda sve opet. Faza u kojoj nisi siguran je li to što stvaraš genijalno ostvarenje ili glupost koju niko nikad ne treba čuti – ta faza je najbolja. E da, naklonost tvojih prijatelja-audiofila jeste vrlo dobra mera.

BR: Slušaoci upućeni u vaš rad znaju da, uporedo sa snimanjem i objavljivanjem “Sunovrata”, traje i saga sa bubnjarima. Koliko je teška potraga za novim punopravnim članom otkako je mesto bubnjara upražnjeno odlaskom Marka Tomovića?

Dimitrije: Iskreno, nije lako. Marko je lupio jako kreativan osobni pečat i njegov unikatni stil predstavlja ogroman deo Igralomovog zvuka. Mada, ja verujem da svako ko se otkači (a dobro je tehnički potkovan) može da zauzme ulogu Igralomovog bubnjara. To uvek preporučujem ljudima s kojima sada sarađujemo – get your freak on.

BR: Koje teme obrađujete u vašim pesmama i postoji li zajednički motiv koji pokreće pesme, ne samo na “Sunovratu”, nego i na vašem prvencu “Pogrešna poznanstva”?

Dimitrije: Teme koje ja obrađujem lirički su lične, ali dolaze iz duše i stoga verujem da se mnogi ljudi mogu ekstatično naći u vrtlogu tih stihova. Motiv je motiv pravljenja pesama, ostalo pripada intuiciji i još uvek nisam uspeo da nađem reči da opišem pokretača.

BR: Kako ocenjujete saradnju sa producentom Krisom Ekmanom (Glitterbeat, Zuma Soundworks) i planira li se naposletku neka čvršća saradnja sa stranim izdavačima ili neka druga novina vezana za napredak i malo značajniji proboj benda na globalnom nivou?

Dimitrije: Ovaj bend definitivno ima tendencije ka globalnoj prisutnosti, ali izgledi, ako se daju racionalno sagledati, kazuju da toga može biti za nekoliko godina tek. Naime, izdavačke kuće kao što je Glitterbeat zahtevaju od bendova da su već prisutni na svetskoj sceni, odnosno da sarađuju s promoterima u zemljama gde se ploče zapravo prodaju, ili pak da bend ima preporuku nekog renomiranog – kao što je onaj tip iz Pink Floyda ili ne znam ko već, što je malo nezgodna situacija za bend u proboju. Deluje kao ćorsokak, ali nije, samo treba da se popneš stepenicama strpljivo – stepenik po stepenik, sve u svoje vreme. Kris je super tip i uvek se fino podružimo kad se vidimo s njim, pritom bio je prisutan uhom i umom, tokom celog stvaranja “Sunovrata” – mi smo mu slali snimke s proba, po 50 verzija svake pesme i on je uzvraćao svojim vrednim mišljenjem. Mladen se konsultovao s njim u procesu post-produkcije takođe, tako da – I think this is the beginning of a beautiful friendship.

BR: Sa bendovima pout Tinariwen i Tamikrest, kao i jednim od mnogih projekata Krisa Ekmana, Dirtmusic, afrička muzika je dobila svoj “novi” život. Upliv afričkih ritmova, kao i stilova, sviranje raznih instrumenata može se čuti u kombinaciji sa raznim srodnim ili pak manje srodnim žanrovima. Kako na vas utiče taj zvuk Afrike i na koji način vas je u startu privukao?

Dimitrije: Afrički gruv ima jako dobar uticaj na čoveka – svakog mrda jer je arhaičan i nekako primalan; uvukao se svima pod kožu, pa i nama. Zvuk celokupne Afrike je jako inspirativan i sada, kada je potpuno jasno da je to jedan od najugroženijih kontinenata u svakom smislu, muzika formira paralelni univerzum koji svojim dobrim uticajem želi da iskoreni loš uticaj ovog neparalelnog univerzuma.

BR: Da li smatrate da je danas bitniji live nastup ili studijsko izdanje? 

Dimitrije: Bitno je i jedno i drugo, podjednako.

BR: Tokom prethodnog perioda uspeli ste nastupiti i u nekoliko zemalja u regionu. Kakva je generalno impresija publike na vašu muziku i šta bendovi koji planiraju da pređu granicu mogu očekivati na tim avanturama?

Dimitrije: Zavisi gde prelaziš granicu, ali budi spreman na sve, pa i na prijatna iznenađenja. Ipak smo iz Srbije, malo šta može da nas toliko iznenadi u negativnom smislu, ali treba širiti dobru energiju u svakom trenu. Reakcija ljudi je samo njihova, mada viđam često one koji ekstatično plešu, vidim i one koji pomno posmatraju, kao i one koji ne znaju gde su došli.

Igralom SubBeerni Centar BeogradBR: Afro bendovi su poznati po implementiranju raznih žičanih i perkusivnih instrumenata te samim tim sastavi sa takvim zvukom često broje veliki broj članova. Da li ste razmišljali o proširenju Igraloma ili pak planirate da ostanete trojka?

Dimitrije: Od skora smo sebi otvorili opciju uvođenja perkusija ili brass-ova, videćemo šta kažu ideje za treći album.

BR: Poznato je da niška scena, iako brojna i raznovrsna u pogledu bendova koje nudi, ima veliki problem da dopre do Beograda. Šta biste publici koja se za nišku scenu zainteresovala, direktno ili indirektno, preko vas, mogli preporučiti? Na koje niške bendove bismo trebali obratiti pažnju u narednom periodu?

Dimitrije: Ja više i ne znam toliko ko u Nišu svira, gde vežbaju ti ljudi, ta deca, i da li uopšte vežbaju. Znam za puno bendova koji imaju dobre ideje, ali ne i hrabrost, ili one kojima fali ritam, ili one kojima fali ubitačna lirika. Prvenstveno, treba popuniti te rupe. Potom, gurati samouvereno svoj zvuk i slati brdo mejlova dnevno (svaki dan!) i po zakonima verovatnoće – biće svirki. Moj topli savet bendovima je da probaju da ubodu nešto preko, i tek onda naši postaju zainteresovani. I da, Beograd nije babaroga.

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.