-

NaslovnaIntervjuiDimitrije Dimitrijević: Čini mi se da živimo nekakav međuperiod

Dimitrije Dimitrijević: Čini mi se da živimo nekakav međuperiod

Igralom KC Grad Beograd

Dimitrije Simović, poznatiji kao Dimitrije Dimitrijević, je u decembru objavio svoj prvi solo album “Čar-pitanje” (Menart). Dimitrija smo do sada sretali kao basistu Brm Brma, Ventila, Fibonaccijevog niza, dok je prethodnih godina aktivan u Igralomu. Album prvenac Dimitrijevića je uspeo da iznenadi pa i na jedan način i postavi standard u zvučnosti za domaće i regionalne stvaraoce, naime za one koji pevaju na maternjem jeziku, pogotovu iz aspekta vokalizovanja. Povodom ovog sjajnog albuma, odlučili smo da porazgovaramo sa Dimitrijem, kako bi nam otkrio dublje intrikacije svog umetničkog rada.

BR: Kako si, Dimitrije? Kako je u Zagrebu?

Dimitrije: Pozdrav, Luka, dobro je, hvala na pitanju. U Zagrebu je… čudno, kao i, čini se – svuda. Zagrebačka magla je česta u ovom periodu i sada meni deluje kao kulisa iza koje čuči turistički potencijal letnje sezone, a posledično i pokoji koncert neposredovan ekranima. Evidentno je da ljudi čekaju rasterećenje. Danas mi je jedna starija gospođa u liftu rekla kako me je u pozvala unutra zbog straha da se tu ne nađe sama ako nas zadesi još jedan zemljotres. Dodala je još da jedva čeka da ova “kuga” prođe. Čini se da živimo nekakav međuperiod i mnogi se, nadam se, trude da uživaju u ovome što imamo, pored anticipacije.

BR: Zbog čega koristiš prezime Dimitrijević, umesto Simović, u svom umetničkom imenu?

Dimitrije: Razlozi nisu uvek isti. Trenutno mi kao najvalidniji deluje laka pamtljivost. Uostalom, Dimitrije Dimitrijević nije sav Dimitrije Simović, i obratno. Zamislimo dva kruga koja se seku – Dimitrijević je jedan krug, uključujući i presek. Simović je drugi krug, uključujući i presek.

BR: Kakva je tvoja muzička pozadina? Da li si pohađao neku muzičku školu ili si samouk?

Dimitrije: Ja sam samouk koliko se to može biti. Učio sam akorde iz knjižice akorda, uz pomoć ortaka koji su u slično vreme savladavali gitaru. Nekoliko meseci išao sam kod Zorana Stojanovića Cige iz Mama Rocka na časove gitare; to je bilo nakon što se Ciga šlogirao i komunicirali smo više putem tonova nego putem reči. Moj prijatelj Darko i ja smo drndali gitare kao klinci i u tome nam je puno pomogao Darkov pokojni tata. Na časove basa nisam išao – o tom instrumentu sam najviše naučio kroz slušanje muzike i sviranje s ljudima boljim od sebe. Što se osnova harmonije tiče, najviše mi je pomogla Milica Rašić s kojom sam u jednom periodu delio bend. U nekoliko časova pokazala mi je osnove i to mi se zauvek urezalo u sećanje. Imao sam puno bendova od klinačkih dana na ovamo – počevši od dečačkog Popkorna, preko Brm Brma, Ventila, Fibonaccijevog niza, projekta “Sam”, i preko niza bendova u koje sam pozvan na neki period, došao je Igralom – tada moj najzreliji bend. Svirajući i pevajući u Igralomu sam se najviše razvio kao muzičar.

Dimitrije Dimitrijević
foto: Marina Uzelac

BR: Tvoja prva dva EP izdanja su snimljena kroz 24 sata. Koliko dugo su nastajale same pesme?

Dimitrije: Prvi EP “Južno snimili smo Grobenski i ja za 24 sata (uz jako malo spavanja). Drugi “Ponestaće” – isto tako, samo dva meseca kasnije. Te pesme su, kao i mnoge moje pesme, samo izletele iz mene u jednom trenutku. Lagao bih kada bih rekao da znam koliko su dugo nastajale. Evo npr. “Lepi su dani“, odnosno, “3” – kako je naslovljena na EPju “Ponestaće” – nastala je davno. Napisao sam je na akustičnoj dok sam svirao s Dimitrijem Vrbićem. On je jedne večeri došao kod mene i prodžemali smo tu stvar, mada je svoj “pravi” oblik dobila tek na albumu. Do tada je prolazila metamorfoze s raznim ljudima. Ipak, ona je izuzetak, ostale pesme su pomolile glavu u roku od par meseci – no, eto, trebalo je par godina zahuktavanja da bi izašle kao albumske verzije.

BR: Ekipa sa snimanja prvog Dimitrijevićevog albuma “Čar-Pitanje” je raznovrsna, sadržeći čitav spektar umetnika poput Ivana Grobenskog i Sare Renar. Gde si upoznao sve ove fine ljude?

Dimitrije: Zanimljivo je da sam Saru i Grobu upoznao u Nišu. Sari sam bio tonac, peti izbor po redu, doduše, jer niko drugi iz Feedbacka tada nije mogao. Grobu sam upoznao kao basistu grupe Seine koja je s Igralomom svirala u Feedbacku. Spavali su kod mene nakon što smo odsvirali koncerte i od tada smo postali dobri prijatelji. U Zagrebu sam, preko Sare, upoznao, između ostalih, i Vedrana Peternela – producenta mog prvenca. Pre nego smo se upustili u zajednički rad na albumu, Vedran je bio umetnički direktor kluba “Vinyl” u Zagrebu. Tamo mi je sređivao nastupe svako malo, ali smo izgurali ideju da na svakom nastupu sviram s drugim ljudima. Tako sam, uglavnom, upoznao sve ove divne ljude koji su se kasnije našli na ploči ili pomogli u njenom ostvarivanju.

BR: Koliko ostatak ekipe s kojima si radio na svojim solo albumima učestvuje u stvaranju pesama pre početka snimanja?

Dimitrije: Sa Sarom sam sklapao mnoge deonice za synth, pre snimanja. Ipak, preliminarno, postojali su samo moji skeleti, i tu i tamo koja zamisao – sve ostalo su ljudi nasnimali u komunikaciji sa mnom i Vedranom, puštajući mašti na volju. Jurili smo “feeling” mnogo više nego konkretne deonice, te je album, muzički gledano, ponajviše obeležilo Vedranovo aranžiranje svega šta su ljudi nafilali.

BR: Pomenuo si da si Saru Renar upoznao u Nišu. Kakva je vaša muzička saradnja sada?

Dimitrije: Sara je nezamenjivi član Dimitrijević benda. Radimo zajedno na mnogim projekima, a dosta smo radili zajedno i na njenom albumu koji će izaći na osmi mart ove godine. Našu muzičku saradnju bih nazvao sjajnim spojem.

Igralom KC Grad BeogradBR: Šta se dešava s tvojim matičnim bendom Igralom?

Dimitrije: Igralom je na pauzi koju je nametnula korona. Nema se dovoljno novca za putovanja, koja su čas moguća, čas ne, pogotovu zato što sada u cenu ulaze i PCR testovi. Zaista nepovoljna situacija za bend koji je raštrkan kao što smo mi. No, svakako ćemo nastaviti jednom kada nam prilike budu olakšale mogućnost kontinuiranog rada.

BR: Kako nastaju pesme u Igralomu? Koliko se u tvom slučaju razlikuje proces rada na solo albumu od onog u bendu?

Dimitrije: U Igralomu ja dođem do nekakave inicijalne ideje, okidač-ideje koja se u procesu realizacije s ekipom gotovo potpuno transformiše i mi dobijemo nekakvu sintezu tri naizgled različita pristupa. Tokom rada na Dimitrijeviću, moje ideje se nisu transformisale – njima su saučesnici dodali šmek.

BR: Možemo li uskoro očekivati nešto novo od Igraloma?

Dimitrije: Ja bih rekao da – da. Mi smo već napravili četiri nove pesme, koje su za nekoliko proba u kontinuitetu potpuno gotove. U meni kuljaju ideje koje bi mogle da funkcionišu kao gorepomenute okidač-ideje, ali mi očajno treba neko vreme provedeno s Mladenom i Ivanom kako bi one došle do izražaja.

BR: Vratimo se na aktuelno solo izdanje. Koja je bila inspiracija za omot albuma „Čar-pitanje“?

Dimitrije: Pesma “Vrata” je najviše pomogla u vizualizaciji motiva koji, čini mi se, obeležavaju album – siluete čoveka pred vratima i sadržaja čovečijeg lika sastavljenog od boja onoga što je iza tih vrata. Uostalom, “čar-pitanje” se pojavljuje iznad vrata i ono glasi “Kako preživeti?”. Imao sam intuiciju da bi Sava Mišić to najbolje predstavio, i bio sam u pravu. Niški slikar Sava je naslikao dve slike koje dočaravaju zamisao, a dizajnerice Klasja&Zita su to uobličile u naslovnicu.

Dimitrije Dimitrijević
foto: Marina Uzelac

BR: Šta te inspirisalo u pisanju tekstova za album?

Dimitrije: Unutarnji osećaji, vizije, interpretacije stvarnosti, refleksija i puno dobrih knjiga, filmova i muzike.

BR: Koja je tvoja omiljena pesma s albuma? Zašto se ona ističe?

Dimitrije: Na ovo pitanje, nažalost, nemam odgovor.

BR: I za kraj, s obzirom na to da si sada na zagrebačkoj adresi, koje hrvatske izvođače bi preporučio omladini kod nas?

Dimitrije: Uh, ima se šta preporučiti, ali bih u startu zamolio ljude da mi ne zamere ako šta kvalitetno izostavim. Počeću od sebi najbližih – Sara Renar (čiji novi album željno iščekujem), Ivan Grobenski koji je briljirao sa “Siromahi i lazari”, Klinika Denisa Kataneca i “Jada jada”, Moskau i “Love Supreme”, Seine i “22”, nemanja i “Cosmic disco”, Žen i “Sunčani ljudi“, Krv u stolici, Duetto Chapetlewsky, Sfumato, Jack de Shaw, The Gentleman, Peglica & Komandos i mnogi mnogi drugi…