Dejan Drobac (Virvel): “Mislim da smo šampioni bačenih pesama”

Skriveni od vreve većine aktuelnih muzičkih dešavanja i van vidokruga medijske pažnje, nalazi se sastav, koji održava status benda kojem retko koji muzički portal može da da neku argumentovanu kritiku. Pored eksperimentisanja u muzici, i zadiranja po različitim muzičkim pravcima, Virvel je za nešto manje od dve decenije od osnivanja, uspeo da ostane dosledan zvuku koji je njemu svojstven. Od 2000-te godine, ova beogradska petorka je i uprkos nenametljivosti i manjku ambicije da se gura u vode domaće rokenrol scene ipak uspela da nastavi sa svojim muzičkim stvaralaštvom. Upravo to stvaralaštvo bilo je ispraćeno i na ovogodišnjem Indirekt festivalu, koji je održan ovog oktobra u Beogradu. Ovim povodom popričali smo sa gitaristom Dejanom Drobcem. 

BR: Ovog oktobra ste nastupali na Indirekt festivalu u Beogradu. Kakvi su vam utisci sa ovogodišnjeg festivala?

Dejan Drobac: Mi smo se baš lepo proveli, odsvirali odličan koncert i, što je najvažnije, napravili neke kontakte, što je valjda i svrha showcase festivala.

BR: Kojom emocijom ste najviše vođeni prilikom stvaranja?

Dejan Drobac: Mi puno improvizujemo. U tome, ustvari, najviše uživamo. Svako provede dan ovako ili onako, dešava se šta se već u životu dešava i onda na probi to krene u nekom pravcu bez predumišljaja. Samim tim i emocija ima raznih. Kao i u životu.

BR: Bend ste koji koristi puno efekata kako bi što bolje iskazao te emociju. Gde je granica korišćenja efekata posle koje oni prestaju da budu svrsishodni i počinju da se zloupotrebljavaju?

Dejan Dobrac: Ne postoje granice. Sve je legitimno, ako je opravdano. Ali to da mi koristimo puno efekata najčešće nije baš tačno. Tu i tamo da, ali veći deo zvuka je prilično bazičan – neka drive pedala, reverb i/ili delay, ništa više od toga.

BR: Muzika kojih muzičara i bendova vam je najveća inspiracija?

Dejan Drobac: To je pitanje na koje je skoro pa nemoguće odgovoriti. Direktnih uticaja praktično nema, a sa druge strane svi slušamo strašno mnogo muzike i to strašno mnogo različite muzike. Mislim da se ta raznolikost i čuje u zvuku benda.

BR: Koliko je teško odvojiti se od muzike tih uzora i stvoriti jedinstven zvuk?

Dejan Drobac: U našem slučaju, vrlo lako. Zaista verujemo da je jedini način za bilo kakvo stvaralaštvo da čovek sebe potpuno očisti, dovede na nulu. I posle svih ovih godina smo jako vešti u tome. Desi se da nekome nova pesma zaliči na nešto i u tom slučaju se momentalno zaboravlja. Mislim da smo šampioni bačenih pesama. Verovatno su u pitanju već i stotine. Bilo bi zanimljivo prekopati po svim tim snimcima.

BR: U opusu imate dosta instrumentalnih pesama. Kako rešite da neke pesme ostanu baš takve, a neke budu realizovane s vokalno-tekstualnim deonicama?

Dejan Drobac: To dođe samo po sebi, jednostavno se oseti. Retko smo imali rasprave unutar benda, poput te da li pesma treba da ima vokal ili ne. Tijana je tu najtvrđa, ona najmanje voli da peva.

BR: Kako uspevate da svoj zvuk održite svežim, a da pritom značajno ne odstupate od stila koji gradite od početka karijere?

Dejan Drobac: Uvek nam je bilo važno da imamo osećaj da muzika koju stvaramo odgovara vremenu u kom živimo. Nismo uvek uspevali u tome, teško je. Upravo zbog toga, između ostalog i nismo sve vreme prisutni na sceni. Jako smo kritični prema sebi, verovatno i previše. Sve se ovde svodi na lični osećaj. Ne postoje producenti, izdavači, kritika, kao što smo već rekli.

BR: Koliko je prvobitno prijateljstvo članova bilo značajno za dalji razvoj benda?

Dejan Drobac: Dobro pitanje. Prijateljstvo je ključno. Kada si u situaciji da si godinama na margini, jedino što imaš su ljudi koje voliš, i to vreme na probama, koncertima ili u studiju sa njima. Mi imamo tu sreću da smo u bendu svi jako bliski i da delimo istu strast, što je jako retko.

BR: Kako biste opisali vaš odnos sa medijima za ove dve decenije, s obzirom da ste se oglašavali mnogo ređe od većina bendova vašeg staža?

Dejan Dobrac: Mediji su neophodni, kritika je neophodna, ali, nažalost, svi znamo gde živimo. Naša logika je da, ako neko nema šta makar polupametno da te pita, da sa njim ni ne treba da razgovaraš. Dosta smo i autogolova dali zbog te naše borbe sa vetrenjačama.

BR: U emisiju „Bunt“ izjavili ste da vam nije prioritet da se u medijima ”gurate svuda i radite stvari koje vam ne prijaju”. Šta ovu priliku razlikuje od ostalih, pa ste odlučili da pristanete na ovaj intervju?

Dejan Drobac: Balkanrock je verovatno jedini portal koji se trudi da isprati događanja, a prikaz našeg koncerta u KC Grad je nešto najpreciznije napisano o Virvelu. Na stranu to što ste nahvalili koncert, moglo je da bude i drugačije, nikome ne bi smetalo. Dese se i loše svirke. Ali zaista ste zagrebali po suštini Virvela, što se dugo nije dogodilo. Zato još jednom hvala i svaka čast.

BR: Na čemu je potrebno da radi i šta da poseduje bend,  pre svega sa regionalne muzičke scene, kako bi se istakao?

Dejan Drobac: Nismo mi pravi bend za to pitanje. Mi znamo kako ostati dosledan, već skoro 20 godina. Kako biti u poziciji da niko nikada ružnu reč o tebi nije rekao. Kako sa nesmanjenom strašću ići na svaku probu i radovati se novoj pesmi. A isticanje, to nam nikada nije dobro išlo.

BR: Kao najavu za album koji izlazi ove jeseni objavili ste pesmu „Dani“ koja je bliska zvuku koji gajite od ranije. Kakav Virvel nas, pak, očekuje na ostatku albumu?

Dejan Drobac: Dosta raznovrstan. Sad kad kažeš, stvarno se na neki način i vraćamo korenima, možda najviše po toj raznolikosti pesama. Ponovo posle duže vremena imamo instrumentalnu epopeju, prvi put imamo skoro pa klasičnu triminutnu pesmu. Biće svačega. Dobar deo pesama je publika bila u prilici da čuje na poslednjim svirkama. Čini nam se da su lepo reagovali.

1 KOMENTAR

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.