Nedavno smo radili kratak pregled regionalnih black metal izdanja iz pera jednog čoveka, ali nedugo potom, na radaru se pojavio čitav jedan album itekako vredan pažnje. Projekat Praznina iz Vojvodine, iza kojeg stoji multi-instrumentalista Deimos je, nakon 2 uspešna EP albuma pogledao u ambis, a ovaj mu je uzvratio. Rezultat? Čovek koji Nije – najsvežiji dašak metalnog crnila, kao krojen za ljubitelje bendova poput Mgła i Uada. Stoga, usudivši se da zakoračimo u mrak u želji da saznamo više, posedeli smo sa Deimosom, i porazgovarali o uticajima, black metalu kao formi, i vrhovnoj ideji tame.

Balkanrock: Pozdrav Deimos, hvala ti za intervju. Sada kada je Čovek… izašao, šta te je koštao ovaj novi album i kakve je, ako ikakve, žrtve zahtevala Praznina kao projekat? Postvariti nešto kroz Ništa je, siguran sam, dosta nezahvalna rabota…

Deimos: Pozdrav Balkanrock, hvala vama na prilici da budem saslušan. Za razliku od prošla dva izdanja pisanje, snimanje i produkcija ovog albuma su tekle prilično glatko, verovatno sam i sam rastao kao kompozitor i tekstopisac, naučivši i dosta toga oko tehničkog aspekta produkcije. Pošto je u pitanju album imam mnogo više prostora za rad i mnogo više prostora da razvijem pojedinačne ideje. Ne bih baš rekao da je nezahvalna rabota, mada ljudi različito doživljavaju koncept kao „zahvalnost“ i odakle to može doći.

Uprkos tome, da je bilo žrtve, bilo je. Kao i kod većine ljudi koji nešto stvaraju ni iz čega postoji ta neka skoro pa bolesna opsesija sa perfekcijom koja srećom u mom slučaju nije kočila projekat nego ga pomalo neprirodno ubrzala. Imam tu neku karakternu osobinu da lako postanem opsesivan oko stvari koje volim da radim, dovodeći do situacija gde komponujem u alternativnim stanjima svesti noćima zaredom, čitajući mnogo više literature nego ranije i povlačeći se u četiri zida samo sa svojim umom i instrumentom periodima koje prelaze granicu normale. To bih mogao navesti kao „žrtve“ mada ta pojava mi je već duže vreme dobro poznata, znam šta je, kako radi, šta sam ja i kako radim i postoji pobeda pa čak i zahvalnost u njoj.

Balkanrock: Da li je projektu prethodila neka sušto muzička ideja, ili je posredi bilo nešto sasvim drugo?

Deimos: Projekat je u suštini nastao spontanom amalgamacijom neotelotvorenih umetničkih ideja i tadašnjeg (izmenjenog) stanja svesti. Doduše inspirisan sa strogim ezoteričnim učenjima, egzistencijalnom filozofijom i neo-gnostičkim pogledom na svet, ideja projekta nije uopšte bila isplanirana, sve je dolazilo u inspirativnim naletima u kojima sam se prepustio i plutao. Ovo pogotovo važi za samo ime debitantskog albuma i pesmu „Čovek koji Nije“, jer čak ni ja sam nisam siguran o čemu se pesma radi, jer je stihovno i idejno došlo, takoreći, u obliku bljeska, koji je nestao skoro pa momentalno ostavivši sve informacije koje su mi bile potrebne da napišem pesmu takvu kakva je. Nešto sto mi se prvi put dogodilo na ovaj način u ovih desetak godina otkad stvaram muziku.

Balkanrock: Verujem da ti poređenja između tvog projekta i Mgłae nisu strana, i da su ti već dojadila, stoga, neka tvoja bude zadnja – da li je taj zvuk samo nova paradigma, ili si zaista težio da u nekoj meri emuliraš to što su Poljaci hteli da postignu?

Deimos: Ja zaista nemam problem s tim da ljudi porede Prazninu sa Mglom jer ne krijem da je taj bend a pogotovo njihova pesma „Further Down the Nest I“ zaslužna za oblikovanje zvuka Praznine. Sa čime ja imam problem jeste količina licemerne zavisti koji isti ti ljudi ispoljavaju većinski prema bendovima koji su crpeli inspiraciju iz poljske škole black metala.

Lično, zaista nemam problem s tim, primera radi ogroman sam fan švedskog giganta Dissection, i postoje bendovi kao američka Sinira ili kineski Black Reaper koji su, jedan kroz jedan, „kopija“ Dissectiona, ali i ja te bendove veoma gotivim. Mogao bih sa punim pravom da kažem da su ripoff ali me to ne sprečava da uživam u toj muzici, mislim da to subjektivno zavisi od osobe do osobe i do shvatanja pojma „originalnosti“, da li će bend biti „ripoff“ ili „worship“. Praznina nije stvorena da bi se nakačila na trenutni „boom“ bendova sa poljskim zvukom, nego između francusko-islandskog disonantnog, norveškog sirovog, i švedskog melodičnog zvuka, poljski zvuk se najbolje uklopio sa idejom projekta. Zaista nije teško uvideti da postoji podjednak broj razlika i odudaranja između Praznine i Mgle, treba samo posvetiti malo pažnje.

Balkanrock: Jedno povezano pitanje koje su tvrdokorni fanzinaši još devedesetih postavljali velikanima žanra – zanemarivši pozicije autoriteta, da li misliš da je black metal „mrtav“? To jest, da je forma već iživela sebe?

Deimos: Nikako. Black metal kao već sopstven žanr nikada neće umreti niti nestati niti postati senka nekadašnjeg sebe iz prostog razloga, što žanr nudi najveću moguću slobodu u stvaralaštvu. Mislim da ne postoji „podžanr“ u muzici koji u sebi poseduje toliki broj manjih podžanrova koji opet imaju svoje podžanrove, deluje kao da osnovna ideja blek metala kabalistički emanira sebe preko umetnika koji se bave sa njom.

Ideološki maltene dolazi sve u obzir što sadrži tu neku „tamu“ kao apsolut, što znači da je tematski neiscrpljivo dok je sveta i veka, a instrumentalno, ne moramo ni da pričamo: Cult of Fire sa sitarom i klavijaturom, Taake i Psychonaut 4 sa harmonikom, Tod huetet Uebel sa jezivim semplovima, sintisajzeri, ambijentalni zvuci, harsh noise momenti, etno instrumenti; dozvoljeno je svako oruđe za propagiranje apsolutne ideje „tame“. Dok god postoji taj antinomijski, izopačen i mračan aspekt čovekovog bića postojaće i Black metal.

Balkanrock: Motiv depersonalizacije i minimalizma je nešto se provlači kao stalan motiv u novom valu black metala. Vizuelno, konceptualno, lirički, pa čak i u domenu grafičke prezentacije – dovoljno je baciti pogled na pad u popularnosti „szpajdelovskih“ logotipa tokom zadnjih deset godina, u korist tipografskog minimalizma. Šta je to što, iz tvoje perspektive, tera novu generaciju da se odmakne od klasičnog imaginarijuma smrti, corpse painta, kompleksnih logotipa i satanizma ka tim, teže uhvatljivim motivima?

Deimos: Sve imaginarije koje si naveo po meni zajedno spadaju u vrhovnu ideju „tame“. Smatram da ta promena koja je došla sa novim talasom nekako trenutno bolje i dublje rezonuje sa slušaocima, jer Satanizam, kao kolosalna tačka u blek metalu a i generalno, je postala razvodnjena priča, jer odjednom skoro da više nema istinskih fanatika ideje Satanizma koji zapravo i prave muziku/umetnost; postalo je previše civilizovano i sterilno i zbog toga mislim da ljudi migriraju u ove motive koji preovladaju danas, jer osećaju neku dozu foliranja.

Uzimajući to u obzir, s vremena na vreme se naiđe na projekat koji je istinski inspirisan ozbiljnom metafizičkom pričom, iza kog stoje ozbiljne i posvećene osobe, i to se oseti. Nije svaka pesma emotivno rasterećenje umetnika već postoje i pesme koje su autentično inspirisane ovozemaljsko neshvatljivim silama čiji su medijum osobe koji žive sa kamenim ideološkim principom.

Balkanrock: Ti i umetnica poznata kao Katabasis već imate određenu istoriju u pogledu oblikovanja omota tvojih izdanja. Šta stoji iza trenutne saradnje?

Deimos: Saradnja sa Katabasis Desigm-on je ni manje ni više nego izvanredna kako sa prošlim tako i sa ovim izdanjem. Uspeli smo da potrefimo mračno nadrealnu estetiku bez previše mozganja i pričanja u prazno. Takođe postoji snažno uzajamno poverenje kao i poklapanje weltanschauunga koji podstiče kvalitetnu saradnju. Pored glavnog omota najavljujem da ćemo za booklet raditi dodatan art tj. posebne ilustracije za svaku pesmu u kojima će slušaoci zajedno sa tekstom moći da uživaju, i čak bolje da razumeju tematiku albuma.

Balkanrock: Da li postoje planovi vezani za fizičko izdanje? Čini se da je album i više nego dostojan vinila, ako ne i celokupnog paketa sa više formata uz podršku srednje velikog lejbla.

Deimos: Nedavno sam dobio potvrdu od izdavača (Hammer of Damnation Records) da je krenula izrada kaseta, CD-ova i majica kao i promocija albuma sa njihove strane, tačno kada bi fizička izdanja trebalo da krenu u prodaju ili da stignu do mene ne mogu da kažem, jer kao i sa prethodnim izdanjima očekujem probleme koje će pasti iz vedra neba na koje mi ne možemo da utičemo ali nadam se da će se sve rešiti do kraja godine.

Što se tiče vinila, borimo se što jače moguće da se i to ostvari, jer smatram da će sam album u kombinaciji sa dodatnim artom koji ćemo Katabasis i ja uskoro da predstavimo, magično da se spoji, ipak zahtevan je to proces i nalaže da se HOD i ja udružimo sa još jednim ili dva izdavača da bi to moglo da se realizuje u potpunosti.

Balkanrock: Ako stvari nastave da se kreću uzlazno, da li si spreman da istupiš na scenu i preneseš svoju poruku na neposredan način, kao armija jednog čoveka?

Deimos: Vrlo teško. Ne radi se toliko o tome da je ne želim nego o realnom stanju stvari koje kada sagledam i saberem, ne dozvoljavaju da se Praznina otelotvori na način na koji ja želim da se otelotvori. Za sada, ostaje kao podivljao pejzaž u sopstvenoj mašti ali možda jednog dana, kada se nađu ljudi, vreme, finansije i ako se zvezde poklope možda se Praznina manifestuje negde gde je najmanje očekivana.

Balkanrock: Ako bi ipak delio scenu s nekim, koji bi to sastavi bili? Ako dozvoliš, čini se da se, barem u regionu, slovenački Srd nameće kao posve logičan izbor.

Deimos: Da bih olakšao sebi ovo teško pitanje fokusiraću se na bendve s kojima bih delio scenu unutar regiona ili malo van njega. U obzir naravno dolaze domaće divizije poput Ljuske i Chaoista, onda Srd kao što si napomenuo, neka imena iz Black Plague Circlea iz Bosne kao što su Arjen i Voidprayer, češki Inferno, Belliciste i gomila drugih.

Balkanrock: Hvala ti na izdvojenom vremenu!

Deimos: Hvala na prilici da iznesem svoje misli sa osvežavajućim pitanjima! Čovek koji Nije je dostupan na Bandcampu, YouTubeu a uskoro i na svim platformama.
Radujte se i okusite užas.