-

Davor Gobac (Psihomodo Pop): „Mi smo pank rok and rokenrol bluz bend“

Nakon koncerta na ovogodišnjoj 44. Zaječarskoj gitarijadi popričali smo sa frontmenom popularnog zagrebačkog benda Psihomodo Pop, Davorom Gobcem.

Eto Vas posle 25 godina u Zaječaru, kako je po Vama koncert protekao?

Gobac: Da, odlično. Prvi put smo u Zaječaru, bilo je super. Publika je bila super, tehnika takođe, koncert je super prošao, ja sam zadovoljan.

Poslednji album „Jeee! Jeee! Jeee!“, koji trenutno promovišete nosi sa sobom malo drugačiji, više klasični pank rok zvuk?

Gobac: Ovo je kao neki povratak korenima. Više nam je pasalo tako nešto, čak nešto mislim da bi i sledeći trebao biti sličan pank rok album.

Kada možemo očekivati pomenuti sledeći album?

Gobac: Pa, ne znam. Imam već par napravljenih stvari sa bendom, čak par pankića i još nekolicinu. Ali, ne žuri nam se. Šteta, „Jeee! Jeee! Jeee!“ ima još gomilu singlova, pa sa njega se može skinuti još barem pet singlova. Ovog puta ćemo to napraviti do kraja.

Pošto ste u svojoj karijeri prošli faze od „old school“ panka, preko roka, pank roka do bluza, gde bi ste svrstali Psihomodo Pop?

Gobac: Mi smo ti pank rok and rokenrol bluz bend, haha.

Iz celokupne diskografije Psihomodo Popa, koji je vama lično najdraži album?

Gobac: Ma čuj, svi su ti albumi na neki način dragi. Eto, „Srebrni svinjac“ mi je jako drag album, prvi isto, unplugged mi je super, zatim ovaj zadnji, on mi je odličan. Njega sam baš zavoleo. Ima neke povezanosti sa prvim albumom, moguće da je zbog toga.

Pre više od 20 godina ste slušali Ramonese, Sex Pistolse, šta danas slušate?

Gobac: Znaš šta, ja na to gledam ovako. Još uvek slušam celu tu prvu pank postavu, mi smo s tim odrasli. Iz novijeg vremena volim Nirvanu, onda na ovamo Green Day mi je drag bend, Queens of stone age. Ima dobrih bendova, ali slušam svašta, kako mi dođe. Mi smo sebe već otkrili, sada se u principu vozimo na svom filmu.

Da li bi nekog izvođača posebno izdvojili?

Gobac: Ima ih gomila, ali volim Lou Reeda jako. Joy Ramona obožavam, isto tako Ramones, Sex Pistols, The Clash. Tu su onda Doorsi, Bob Marley mi je super, Amy Winehouse mi je mrak. Od svega po malo. I džez ponekad slušam.

U svojim 40-tim ste vidno izmenili svoj nastup, prvenstveno mislim na nekadašnje kontraverzno svlačenje na sceni?

Gobac: Pa vidi, skidao sam se kada mi je to bilo zabavno. Kada je to trebalo. Bio si na koncertu, video si, sada to više nije potrebno. A i sad sam ipak u 46-toj.

Pa to su najbolje godine, haha.

Gobac: Haha, je, je, kaže mi momak, od koliko, 22., 23. godine?

Nešto manje, haha.

Gobac: Manje? Ajde, ajde, pričaćeš ti kada dođeš u moje godine, haha.

Učestvovali ste kao član žirija na takmičenju demo sastava „Rat bendova“, pratite li noviju scenu i nadolazeće generacije?

Gobac: Tu i tamo čujem neki bend, ali sada da pratim, to već ne mogu, Ali da, vidim da je teško bendovima. Znam te bendove sa „Rata bendova“, video sam par novih, recimo Santos Brothers. Oni su mi bili fantastični iz prve. Fasciniran sam time da tako mladi dečki imaju tako dobar gard na bini i toliku energiju.