Povodom zanimljivog noviteta na našoj sceni razgovarali smo sa Damirom Tahirijem, pevačem i gitaristom benda Nebo je crveno.
Nebo je relativno mlad bend iz Subotice, nastao 2010. godine. Njihova muzika se može opisati kao post hard core sa melanholičnim prizvukom i emotivnim, melanholičnim tekstovima. Na momente začinjena čak i balkanskim etno/folk melosom. Tekstovi su na srpskom, a pesme se distanciraju od klasičnog američkog i evropskog hard core zvuka. Svoj prvi singl Proći će i kontraverzni spot za istoimenu pesmu objavljuju 2012. godine. U međuvremenu nastupaju na festivalima kao što su Trenchtown i Šumadijski demo fest, gde osvajaju drugo mesto, a Proći će se na Jelen Top 10 listi penje na 4. mesto. Trenutno je u jeku turneja kojom promovišu svoj prvi album Zgrade i ulice koji je izašao kao D.I.Y. izdanje a dostupan je kao free download …
BR: Zašto je nebo crveno?
Damir: Nema posebnog razloga. Ili možda ipak taj naziv treba da dočara viziju i atmosferu koja je u samoj muzici.
BR: Nebo je relativno mlad bend… Kako je nastao?
Damir: Bend je nastao 2010. godine, odprilike paralelno sa nastankom Studija 11. Može se reći da je Nebo je Crveno tipičan Studio 11 bend, jer smo nastali i razvijali se paralelno sa njim; uhvatili dobar momenat, dobru klimu, i sve uslove za sviranje i stvaranje koje smo sami sebi obezbedili u Studiju 11.
BR: Ko čini Nebo?
Damir: Nebo je Crveno su Zoran Ivanišević (bubanj), Dario Kostić (bas), i ja, Damir Tahiri (gitara, vokal). Osim što smo stari prijatelji, svi smo mi u poslednjih desetak godina u stvari već i svirali zajedno u bendovima kao što su Butcher, All The Arms We Need…Subotica je mala.
BR: Kako bi okarakterisao muziku Neba?
Damir: Pa, teško je vezati muziku Neba za neki konkretan žanr. Ima tu niskih štimova i debelih žica, emotivnih tekstova, jednostavnih i energičnih rifova, ponekad melanholičnih a ponekad orijentalnih i „narodnjačkih“ , neparnih ritmova na bubnju, distorziranih bas deonica…
BR: Ovo je vaš prvi album. Reci nam nešto o radu na istom.
Damir: Puno smo truda uložili u ovaj album. Puno ljudi je upleteno u celu priču, puno ljudi je pomoglo, i neke divne saradnje su se dogodile. Album se sastoji od 8 numera, od kojih su 6 neobjavljivane do sada. Na albumu se osim pesama Neba nalaze i tri numere Subotičkog drone/ambient/experimental benda Bezdan, i po jedan remiks Subotičkih autora Nine Šebelića i Darka Kolara. Takođe, na albumu su gostovali i članovi benda Ljudske Potrebe, Vuk Miletić i Armand Mesaroš. Dizajn omota za album je radio Andrej Pejović iz benda D ZOO, a dizajn logo-a Nebojša Matković i Full Moon Desing. Za fotografije koje su iskorićene za dizajn omota su odgovorni Nikola i Najda Tumbas, Svetlana Ždrnja, Tamara Gulka, Dejan Stojšić i Vasse Art. Album je sniman na proleće i jesen 2013 godine, a taj deo posla je odradio naš prijatelj i drug član Grubor Vladimir. Celu priču je podržao i Subotički brend „Mantra“
BR: Vaši tekstovi govore o intimnom doživljaju sveta,o otudjenju coveka…
Damir: Album „Zgrade i Ulice“ treba da prenese nostalgičnu viziju prošlosti, iz koje potiče ljubav u sadašnjosti. Ta vizija prošlosti najviše je fokusirana na taj neki najraniji, samospoznajni, istraživački, iskustveni romantično-buntovnički pubertet, ali se proteže kako i do najranijeg detinjstva, tako i do sadašnjosti. Tekstovi su tek podjednako bitni kao i muzika.
BR: Zanimljiv je upliv balkanskog melosa. Zašto taj zvuk?
Damir: Zato što tu živimo, i to je oko nas, i u nama.
BR: Studio 11 je sjajna ideja. Reci nam o čemu se radi?
Damir: Studio 11 je fantastična priča. Samoorganizacija muzičara i umetnika, udruživanje snaga kako bi se stvorili uslovi za kreaciju, funkcionisanje, razmenu ideja, delovanje… U poslednjih godinu i po dana, u Studiju 11 je nastupalo više od 30 avangardnih muzičara, umetnika i bendova iz više od 13 zemalja sveta, i cela priča funkcioniše po principu dobrovoljnih priloga. Takođe, svako od nas je doneo svoje pojačalo, bubanj, gitaru, efekte, i tako smo formirali veliku bazu kvalitetne opreme na kojoj sviramo i snimamo. Napomenuo bi da Studio 11 nije nastao zato što je alternativna scena u gradu bila razvijena, ili zato što su gradske vlasti imale razumevanja za alternativnu kulturu i umetnost, već upravo suprotno.
BR: Novi album je u etru, da li ste zadovoljni reakcijom publike?
Damir: Dosta ljudi je album doživelo kao mračan, tužan i depresivan. Ja ne mislim da je baš toliko depresivan, čak mislim da je na momente veoma optimističan i pozitivan. Mi smo prezadovoljni albumom, a to je valjda i glavni preduslov da se i drugim ljudima svidi. Nadamo se da hoće.
BR: Dolazite iz Subotice. Kakva je scena u vašem gradu i šta mislite o sceni u Srbiji?
Damir: Mislim da je trenutno scena u Subotici prilično jaka. Postoji puno kvalitetnih muzičara i umetnika koji stvaraju fantastične stvari. Dosta njih se probilo i van granica Srbije, i to u mnogo većoj meri nego u Srbiji. A što se tiče Srbije, mislim da je borba u toku. Postoji mejnstrim koji je gori nego ikad, i opšti trend u politici i društvu koji kulturu i umetnost stavlja na najnižu lestivicu, ali opet sa druge strane, postoji i opasna andergraund scena.
BR: Trenutno ste na promo turneji. Kakvi su utisci?
Damir: Zezamo se, putujemo, sviramo, i upoznajemo se sa divnim ljudima iz raznih krajeva naše zemlje.
