-

NaslovnaIntervjuiChris Dale: Nikada ne svirajte koncerte u ratnim zonama

Chris Dale: Nikada ne svirajte koncerte u ratnim zonama

Chris Dale je basista koji je u regionu postao poznat po svom nastupu sa Bruceom Dickinsonom u Sarajevu 1994. godine. O ovom koncertu je snimljen i film ”Scream for me Sarajevo” koji je doživio premijeru prije nekoliko dana čak i na BBC-u.
Danas s nama priča o putovanju u Sarajevo te ratne godine, o filmu i još mnogo čemu.

Balkanrock : Pre svega želim da te pitam kako si i kako provodiš dane u ovim neizvjesnim vremenima?

Chris Dale: Hvala na pitanju, dobro sam. Imao sam nekoliko svirki online tokom karantina. Mirza Ćorić iz Sarajeva i ja smo uradili jednu baš kul obradu Road to Hell Bruce Dickinsona, a moj bend Sack Trick je čak imao i online koncert pre nekoliko nedelja. Većinu svog vremena u karantinu sam proveo pišući i uređivajući, a bavio sam se i prevođenjem. Uredio sam englesku verziju knjige “Blank” koju je napisao Sarajlija Feđa Štukan. On je bio pjevač grupe koja je otvorila naš nastup u Sarajevu 1994. godine. Sreli smo se nekoliko godina kasnije (u Visokom, od svih mesta!) i tako je došlo do toga da baš ja prevedem njegovu knjigu.

BR: Kako si počeo da sviraš bas gitaru?

CD: Verovatno kao i većina ljudi. Otkrio sam muziku koja me je inspirisala – Iron Maiden, KISS, AC/DC, itd. Imao sam i neke dobre prijatelje u školi koji su svirali gitaru pa smo tako osnovali i nekoliko školskih bendova.


BR: Kada si stigao u Sarajevo 1994. godine, šta si pomislio u tom trenutku?

CD: Grad je bio u stanju raspada, razrušene zgrade bez crijepova i prozora ali je i dalje bilo ljudi koji su živeli tu. Sve je bilo sivo i maglovito. Izgledalo je kao prava scena iz pakla.

BR: Koncert u Sarajevu je bio veoma traumatičan za tebe i ostatak benda. Da li možeš da podijeliš sa nama neka sjećanja sa tog koncerta?

CD: Ne bih rekao da je koncert bio traumatičan sam po sebi. Pre bih rekao da je to bila jedina relativno normalna stvar tog vikenda. Odsvirali smo mnoštvo koncerata zajedno kao bend i taj dio je bio veoma sličan ostalima. Sve drugo, vojni punktovi, rupe od granata, zvuci pucnjave, ljudi koji gladuju…to je bio traumatičan dio. Međutim, uprkos svemu tome sjećam se da su se ljudi iz Sarajeva i dalje smijali i bili veoma darežljivi iako nisu imali mnogo da daju. Sećam se da smo jeli neku pohovanu piletinu iza bine koju smo dobili preko Ujedinjenih Nacija i jedan bosanski muzičar me je pitao da li možemo da podelimo koje parče sa njim. Rekao nam je da nije okusio piletinu skoro dvije godine. Takve male stvari ti ostanu urezane u sjećanju zauvjek.

BR: Kako si se osjećao kada si se vratio u Sarajevo poslije rata?

CD: Bilo je lijepo vidjeti grad koji napreduje, puno kafića i prodavnica koje rade. U mojim sjećanjima iz 1994. godine taj grad je bio veoma mračno i hladno mesto. Divno je bilo zamijeniti ta sjećanja nekim srećnijim.

BR: Koji deo filma “Scream for me Sarajevo” je po tvom mišljenju najinteresantniji?

CD: Za mene je svakako najinteresantniji deo o bosanskim fanovima koji su bili na tom koncertu. U tom trenutku smo mogli samo da pretpostavimo kakvi su bili njihovi životi tokom opsade.

BR: Kakvo je tvoje mišljenje o trenutnoj situaciji sa svjetskom pandemijom Covid 19?

CD: Nisam školovani virolog i smatram da je jedino korisno što možemo da uradimo u ovom trenutku da zaista sledimo upute stručnjaka. Ima previše amatera koji šire svoje glupe teorije zavere.

BR: Šta očekuješ od 2021. godine?

CD: Nadam se da ćemo se izvući zdravi i čitavi i da će naši životi imati neki normalniji tok. Nedostaje mi viđanje sa prijateljima i putovanja. Naravno, ništa više neće biti baš isto kao ranije, a jedan od razloga je i Brexit koji će otežati bendovima iz Velike Britanije da nastupaju po Evropi i samim tim zarađuju za život.

BR: Imaš li neki savjet za mlade muzičare?

CD: Nisam siguran šta bih rekao jer je svijet mnogo drugačiji danas od onog u kome sam ja počinjao. Klinci sada imaju računare, snimanje i učenje kod kuće i društvene mreže. Sve ono što sam ja učio je odavno zastarjelo: “Ne zaboravi da uvek napišeš svoj broj telefona na poleđini demo kasete”. Jedina stvar koja se nije promenila i kojoj bi trebalo da streme je da pokušaju da budu dobri ljudi. To je važno za svaku industriju.Za kraj bih im savjetovao još ovo: ”NIKADA NE SVIRAJTE KONCERTE U RATNIM ZONAMA”.